naukica

Archive for the ‘ZANIMLJIVOSTI’ Category

GEA

Posted on: 10. januar 2016.

Na grčkom, reč GEA znači Zemlja. Od te reči potiču i nazivi nekih nauka koje se bave proučavanjem Zemlje i njene unutrašnjosti.

ASTRONOMIJA: izučava Zemlju kao nebesko telo i njene odnose sa zvezdama.

VULKANOLOGIJA: izučava vulkane.

GEOGRAFIJA: proučava karakteristike Zemlje u celini i pojedinačno.

GEOLOGIJA: izučava njene donje slojeve i unutrašnju strukturu.

GEOFIZIKA: izučava pojave koje nastaju u unutrašnjosti i na površini Zemlje pomoću fizičkih metoda I zakona.

GEODEZIJA: izučava njen oblik i dimenzije.

GEOHEMIJA: izučava hemijski sastav slojeva zemljine kore.

GEOMIKROBIOLOGIJA: najmlađa nauka nastala spajanjem geologije, molekularne biologije, mikrobiologije i hemijskog inženjerstva, a ima za cilj izučavanje prisustva i raspodele žive materije u unutrašnjosti stenovitih slojeva Zemlje.

MINERALOGIJA: proučava sastav stena.

PALEONTOLOGIJA: proučava fosilne organske ostatke.

PALEOETNOLOGIJA: izučava prve oblike ljudskog društva na osnovu arheoloških nalaza.

STRATIGRAFIJA: izučava nastajanje slojeva i sedimenata koji sačinjavaju zemljinu koru.

SEIZMOLOGIJA: istražuje zemljotrese.

TEKTONIKA: grana geologije koja istražuje poziciju i pomeranje stena donjih slojeva tla (u slojevima, blokovima…)

Izvor: Dečja enciklopedija

 

Unutrašnjost Zemlje sastoji se od nekoliko slojeva koji se međusobno razlikuju. Četiri osnovna sloja su:

  1. Unutrašnje jezgro – Nalazi se u samom centru Zemlje. U čvrstom je agregatnom stanju i ima prečnik od oko 1200 km.
  2. Spoljašnje jezgro je u rastopljenom stanju i debljine je oko 2300 km. Ono predstavlja glavni izvor magnetičnosti.
  3. Omotač obavija jezgro i debljine je oko 2900 km.
  4. Kora je, u odnosu na druge slojeve, veoma tanak sloj na površini Zemlje. Debljine je oko 30 km (kora ispod okeana je tanja i iznosi od 5 do 15 km).

Spoljašnji sloj sastoji se od nekoliko velikih ploča, nepravilnog oblika, koje se krecu po delimicno istopljenom unutrašnjem sloju i klize jedna pored druge. Čovek je do sada uspeo da prodre u unutrašnjost Zemlje samo 12 kilometara, tako da je ona vrlo malo ispitana.

ploce

Zemljine litosferne ploče

Na granicama ploča nastaje najveći broj zemljotresa, a česte su i vulkanske aktivnosti. Mesta na kojima se pojavljuju, kao i pukotine koje nastaju usled pojave zemljotresa, pomažu naučnicima da utvrde granice litosfernih ploča.

Izvor: 1, 2, 3

 

Pauk ima žlezde koje proizvode svilu u tečnom stanju. Na njegovom stomaku, nalaze se cevčice koje su povezane sa tim žlezdama. Kroz cevčice, svila izlazi i u dodiru sa vazduhom očvrsne.

Za hvatanje plena pauk proizvodi lepljivu svilu. Ona je suva tokom pravljenja, da se on sam ne bi upleo u mrežu. Izvlači je zadnjim nogama i oblikuje je.

Iako pauk ne zna merne jedinice, nema ni metar, ni lenjir, vrlo precizno koristi svoje telo kao merni uređaj za pravljenje mreže.

  • Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom.
  • Od ukupne površine teritorije naše zemlje, oko 1/4 je pod šumom.
  • Ostalo šumsko zemljište, kome po međunarodnoj definiciji pripadaju i šikare i šibljaci, obuhvata blizu 5% teritorije.
  • Jedan veliki region sa opštinama koje imaju veliku pokrivenost svoje teritorije šumom, nalazi se na istoku Srbije.
  • Nacionalni parkovi u Srbiji, idući od severa ka jugu: Fruška gora u Vojvodini (25 390 ha), Đerdap duž Dunava (63 600 ha), planina Tara pored Drine (19710 ha) i planina Kopaonik (11 810 ha). Pored ova četiri nacionalna parka, postoji nekoliko većih zaštićenih zona prirodnog dobra. To su: Golija, Stara planina i gornji tok reke Ibar.
  • Šume bez prisutnih intervencija čoveka (prašume) pokrivaju minimalnu površinu od 1 200ha.
  • Šumovitost u odnosu na broj stanovnika je 0,3 ha/stanovniku.
  • Prosečna gustina šuma u Srbiji je 939 stabala po hektaru.
  • Dominantna kategorija šuma su šume bukve, koje pokrivaju 29,6% ukupno obrasle površine, potom šume cera 15,3%, šume bagrema, jasike i breze 9,9%, šume kitnjaka 7,7%, šume sladuna 7,1%, šume graba 5,3%, šume borova 5,6%, šume smrče 3,8% sve do šuma jove koje su neznatno prisutne sa 0,3%.
  • Oko 3% od obima seče drveta ostaje u našim šumama, uprkos činjenici da su to krupni ostaci, koji bi mogli relativno lako biti skupljeni i transportovani. Uzimajući u obzir sadašnje stanje obima seče drveta u šumi, ovi veliki komadi šumskog ostatka iznose oko 750 000 m3 godišnje.
  • Oko 65% ukupne seče drva čini seča bukve i hrasta. Na trećem mestu je seča topola.
  • Pošumljavanje sprovedeno u Srbiji (od 2002 – 2006. god.) pokazuje da je intenzitet pošumljavanja niži nego što bi trebalo da bude i iznosi svega 5300ha godišnje.

Izvor: JP „Srbijašume“

SUN4Sva lepota prirode koju uživam dar je Sunčev. Sunce je odnegovalo i ove šume, napajalo ih kišom, zagrevalo svojim zracima i hranilo ih sokovima zemlje. Hraneći bilje, ono je hranilo i sve životinje, od najmanje do najveće, i čoveka. Sve što živi zahvaljuje svoj život Suncu.

I sve što se kreće pokreće Sunce. Vetrić koji ćarlija, potok što žubori, svaki pokret u prirodi, nisu ništa drugo no izražaj Sunčeve snage. I onaj voz koji se penje strmom trasom pokreće Sunce. Ono je davno, pre nekoliko stotina miliona godina, deponovalo (deponovati = dati na čuvanje) jedan deo svoje snage u bilje, da bismo tu snagu, pretvorenu u kameni ugalj, mogli upotrebiti za naše mašine.

Milutin Milanković (Iz knjige „Kroz vasionu i vekove“)

webKad bi ti neko rekao da je pauk meteorolog, ne bi mu verovatno poverovao. Međutim, činjenica je da se po ponašanju pauka može pretpostaviti kakvo će vreme da bude.

„Ako se pauk zavukao u sredinu mreže“, pisao je veliki ruski pisac Lav Tolstoj, „znači da će biti kiše. ako izlazi iz mreže i pravi novu paučinu – onda će biti lepo vreme.

Kako pauk može da zna kakvo će vreme biti?

Pauk ima, tako osetljiva čula da njemu, čim se u vazduhu počne skupljati vlaga, izgleda da već pada kiša. A mi tu vlagu uopšte ne osećamo…“

„Neraskidive veze“, čitanka za Prirodu i društvo

LAVINA

Posted on: 6. april 2013.

Lavina je naziv za rušenje velikih masa snega niz strme planinske padine, najčešće zimi i u rano proleće.

Postoje: lavine sa rastresitim snegom i lavine sa gromadama snega i leda.

Lavine sa rastresitim snegom uvek počinju u uskom pojasu, a zatim rastu u širinu i visinu, dobijajući na snazi i brzini. Ako je sneg suv, stvara se veliki oblak raspršenog snega. Ove lavine su brže ali su manje snage. Ukoliko je sneg mokar, lavina je sporija ali opasnija. Dešavaju se obično za vreme ili odmah nakon snežnih oluja ili drugih vremenskih situacija koja stvaraju nestabilnost.

Gromadne lavine nastaju kada se odjednom odroni velika ploča ili gromada čvrstog snega. Ovo se obično dešava u širem pojasu, na najstrmijem delu planine i iza toga ostaje jasan trag odrona sa oštrom ivicom koja prati oblik padine. Dostiže maksimalnu brzinu u roku od nekoliko sekundi i ima veliku destruktivnu moć.Početak ovakve lavine može biti vremenski pomeren u odnosu na vreme samog uzroka.


Četiri su osnovna izazivača lavina:

Preopterećenost – sneg se nagomilava sve dok, na nekoj strmoj padini, njegova težina ne prevlada sile koje održavaju snežni pokrivač.

Smicanje može nastati na različite načine. Dovoljno je da skijaš zaseče sneg na padini, da sa grana drveta ili litice padne oveći komad snega ili pak da negde na planini počne da klizi površinski sloj snega koji onda povuče za sobom i dublje slojeve.

Temperatura ima veliki značaj zbog svog uticaja na sile unutar snežnog pokrivača. Porast temperature povećava stabilnost dok pad temperature usporava sleganje snega i povećava opasnost od odrona.

Vibracije su povezane sa efektom smicanjem i mogu imati dugoročan uticaj zbog stalnog izvora slabijih vibracija ili trenutno dejstvo zbog na primer udara groma, eksplozije ili čak zbog nekog glasnog zvuka koji može biti neposredni “okidač” za lavinu.

Lavine je vrlo teško predvideti. Da li će do lavine zaista doći zavisi i od drugih faktora: da li je sneg suv i sitan ili lepljiv i mokar, kolika je dubina i kakva je struktura starog snega, uticaj vetra, povišena temperatura i dr.

Protiv lavina preduzimaju se razne mere. Jedna od najefikasnijih metoda je pošumljavanje padina, a na posebno kritičnim područjima se izgrađuju bedemi sa ciljem zadržavanja ili preusmeravanja toka lavina. Ponegde se, veštački izazivaju  odroni snega, da ne bi došlo  do nagomilavanja velike  količine  snega  na   kritičnim  mestima.

Ceo članak o lavinama možete pročitati ovde.

Kada se pomene vremenska prognoza, setimo se odmah slike karte sa prikazanim oblačnim sistemima koji se kreću ka našoj zemlji ili idu na neku drugu stranu. (Više nam se dopada kad odlaze!)

Sateliti neprestano snimaju i prate kretanje oblaka iznad površine Zemlje. Na osnovu satelitskih snimaka ljudi širom sveta saznaju kakvo ih vreme očekuje tog ili narednih dana.

New Picture

Zamisli da si u nekom satelitu i da posmatraš oblake odozgo…

Klikni na „dugme“ ispod i obavesti ljude širom naše zemlje kakvo vreme mogu da očekuju danas.

v1

SATELITSKI SNIMAK

(Klikni na natpis „Prikaži infracrvenu satelitsku sliku“ – iznad slike)

Izvor: Republički Hidrometeorološki Zavod Srbije

Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMS) je ustanova koja izrađuje i objavljuje prognozu vremena i voda i daje upozorenja i najave za vanredne i opasne meteorološke i hidrološke pojave.

 

Prognoza vremena

Prognoza vremena se prikazuje, kontroliše i menja dva puta dnevno. Izrađuje se za tekući i sutrašnji dan.

New Picture (1)

Pogledaj aktuelnu prognozu vremenao ovde.

Prognoza vremena za narednih pet dana se prikazuje, kontroliše i menja svakoga dana, a izrađuje se za šest gradova u Srbiji.

Ponekad čujemo da neko razgovara o dugoročnoj prognozi. To su prognoze koje RHMS daje za naredni mesec (mesečna prognoza) ili za narednih sedam meseci (sezonska prognoza).

Pogledaj mesečnu prognozu vremena ovde ili sezonsku prognozu ovde.

 

Prognoza vodostaja

Osim vremenske prognoze, Hidrometeorološki zavod nas informiše i o aktuelnom stanju vodostaja za dva do četiri dana, za 20 stanica na Dunavu, Tisi, Savi i Moravi. Ti podaci daju se jednom dnevno.

Kada vodostaj neke reke dostigne propisanu granicu i smatra se da će dalje rasti ili se očekuje veće topljenje i nagomilavanje leda, Hidrometeorološki zavod može proglasiti redovnu ili vanrednu odbranu od poplava. Ako do takvog stanja dođe, neprekidno se prati nivo vode na tim rekama, kao i stanje nasipa i objekata koji se nalaze na njihovim obalama.

Kako izgleda prognoza vodostaja za današnji dan možeš videti ovde.

 

Biometeorološka prognoza

Biometeorološka prognoza služi da unapredi život čoveka i da poboljša njegov osećaj zdravlja i raspoloženja. Na osnovu nje je moguće ispravno planirati aktivnosti narednih par dana. U ovim prognozama obično se daje preporuka da određena grupa bolesnika navedenog dana izbegava veće napore, što tim ljudima omogućava da svoje važne poslove, odlože za neki drugi dan kada će vremenska situacija za njih biti povoljnija.

Vidi šta Hidrometeorološki zavod preporučuje u biometeorološkoj prognozi za danas.

 

Prognoza UV indeksa

Sunčevo zračenje se sastoji od ultraljubičastog zračenja (UV), vidljivog zračenja (svetlost) i infracrvenog zračenja (IR). Ultraljubičasti deo spektra sunčevog zračenja ima vrlo važnu ulogu u mnogim procesma na Zemlji. Međutim, ako pređe određeni nivo, ovo zračenje veoma nepovoljno utiče na čoveka, posebno na njegovu kožu i oči. Da bi se ljudi upozoravali o stepenu opasnosti i načinu preduzimanja određenih zaštitnih mera uvedena je veličina UV indeks.

Prognoza UV indeksa na teritoriji Republike Srbije prikazuje se za tri dana.

Da li je sada UV indeks nizak, umeren ili visok možeš videti ovde.

 

Izvor: Republički Hidrometeorološki Zavod Srbije

M

Ponekad se dešava da roditelji i nastavnici viču na decu. Tada možemo čuti i duboke i visoke tonove koje stvaraju njihove glasne žice.

glasnogovorniciZbog nepravilnog korišćenja glasnih žica, a pod dejstvom prašine iz vazduha, nezdrave ishrane, infekcije zuba, hladnih napitaka koje piju (često su i pušači), može kod takvih osoba doći i do promuklosti.

Ako neko od njih oseti promuklost, treba im preporučiti jedan od navedenih recepata.

Pošto promuklost glasnogovornika može potrajati dve do tri nedelje, preporuka je da, bar u toku tog perioda,  pričaju tiše, manje konzumiraju cigarete (ili ih uopšte ne konzumiraju) i više vremena provode u prirodi.

ŽALFIJA

Potrebno: 2 kašike čaja žalfije, 5 listova lovora, 20 g šećera, 1/2 l vode

Staviti u hladnu vodu i kad proključa kuvati još pet minuta. Ostaviti poklopljeno 7-8 sati, procediti i piti više puta u toku dana po jedan gutljaj.

KANTARION

Jednu kašiku kantariona preliti sa 2 dl ključale vode, ostaviti poklopljeno 10-tak minuta, procediti i nepošećereno piti dva puta dnevno posle jela i pred spavanje.

KUPUS

Lagano kuvati desetak iseckanih listova kupusa sa dve kašike meda ili šećera, dok se ne dobije gust i prijatan sirup i uzimati po dve kašike pre svakog jela.

Recepti preuzeti odavde: Bilje & Zdravlje

Panova frula (siringa) je jedan od najstarijih muzičkih instrumenata.

pan+flute,2Sastoji se od pet ili više spojenih cevčica koje su poređane po veličini i širini. Cevčice su najčešće od bambusa ili trske, ali se za njihovu izradu mogu koristiti i drvo, plastika i metal.

Sa gornje strane, cevčice su otvorene, a sa donje zatvorene. Duvanjem u njih dobijaju se tonovi, a svaka je podešena za određeni ton. Podešavanje visine tonova, postiže se dodavanjem (na dno cevčica) kamenčića, zrna kukuruza, voska, gume ili sl. Rupice cevčica sa donje strane zatvaraju se čepovima od plute ili gume.

Tonovi se proizvode usled kretanja vazduha u cevčicama.

Panova frula se svira horizontalnim duvanjem preko otvorenog kraja spojenih cevčica.

M

Ili možda, nešto brže… 🙂

m

O nastanku i istoriji ovog instrumenta možete pogledati i ovo:

History of the Panflute

Izvor: 1, 2, 3

MESEC

Posted on: 10. mart 2013.

PLANETE

Posted on: 10. mart 2013.

Oznake:

SUNCE

Posted on: 10. mart 2013.

VASIONA

Posted on: 10. mart 2013.

GRIP

Posted on: 12. februar 2013.

  • Postoje tri tipa virusa gripa: tip A – najopasniji (napada mnoge sisare i ptice), uzrokuje većinu bolesti kod čoveka; tip B – napada ljude i ptice; tip C – utiče samo na ljude.
  • Sezona gripa počinje približavanjem zime, kada se ljudi više nalaze u grupama, u zatvorenom prostoru, i slabo provetrenim prostorima.
  • Virus gripa se prenosi u kapljicama izbačenim tokom kijanja i kašljanja.
  • Dovoljno je samo jedno kijanje osobe zaražene gripom da se virusi rašire po celoj prostoriji.
  • Udisanje virusnih čestica može dovesti do zaraze posle samo sat vremena.
  • Rizik od virusa se smanjuje provetravanjem prostorija u kojima boravimo.
  • Jedini način da se zarazite gripom je da dođete u kontakt sa virusom koji ga izaziva. To se dešava i napolju, ali mnogo češće u zatvorenim prostorijama.
  • Gripom se smatra samo ona bolest  koja je prouzrokovana virusima tipa A, B i C.
  • Prvi simptomi gripa su temperatura, glavobolja, suvi kašalj, začepljen nos, groznica, bol u mišićima i zglobovima, gubitak apetita i slabost tela.
  • Kod većine ljudi simptomi slabe nakon dva do tri dana, a prestaju nakon nedelju dana.
  • Vakcina za grip se sastoji od oslabljenih ili mrtvih virusa ili njihovih delova.
  • Današnja vakcina protiv gripa ne pruža 100% zaštitu.
  • Mladi se češće, veoma brzo oporavljaju od gripa, bez obzira da li su primili vakcinu ili ne.
  • Što se više osoba vakciniše, manje slučajeva gripa će biti, a rizične grupe će manje biti izložene virusu.
  • Antibiotici  se bore protiv bakterija, ne virusa.
  • Prehlada se može nazvati blažom verzijom gripa. Ona je najčešća od svih virusnih infekcija gornjeg disajnog aparata koji čine nos, grlo i sinusi. Često se poistovećuje sa gripom, koji ponekad ima iste simptome ali je jačeg intenziteta i duže traje. Prehladu izaziva više od 200 vrsta virusa  koji se prenose kapljičnim putem (govor, kijanje, kašljanje, rukovanje). Simptomi su: zapušen nos, kijanje, bol u grlu, kašalj, a povišena temperatura se javlja uglavnom kod male dece.
  • Svaka prehlada ili bolest  sa temperaturom nije uvek grip.
  • Ako se već zarazite virusom gripa, odležite koliko je potrebno i uzimajte zdravu hranu i tople napitke.

Kad se pomene grip, meni je nekako uvek u glavi (od kada sam ga prvi put videla) ovaj snimak. Ono što se ne može videti golim okom, zabeležila je savremena tehnika.

I gledajući snimak, čulo sluha sigurno, mnogo više uživa nego čulo vida. Ipak, ono što se vidi ostaje trajno u sećanju.

Šta čovek izbacuje iz svog organizma kijanjem? Pogledajte … The Sneeze

Oznake:

Naziv virus potiče od istoimene latinske reči koja znači – otrov.

Virusi  su sićušni mikroorganizmi koji se mogu videti samo pomoću elektronskih mikroskopa. Međusobno se razlikuju po veličini, sastavu i drugim osobinama.

Virusi se ne smatraju živim organizmima. Za njih se kaže da su oni između živog i neživog sveta, jer imaju karakteristike i živih bića (prisustvo nukleinskih kiselina i proteina, sposobnost da se menjaju) ali i karakteristike neživog sveta (nemaju ćelijsku građu, niti sposobnost obavljanja metabolizma).

Množe se samo na živim ćelijama i nisu sposobni da rastu. Izazivaju mnoge infektivne bolesti, stalno su prisutni i predstavljaju svakodnevnu pretnju zdravlju, ne samo za čoveka, već i za druge žive organizme (napadaju i biljke, životinje i bakterije).

(Na slici: virus gripa uvećan 100 000 puta)

virus-gripaVirusi ne mogu da se razmnožavaju van ćelije domaćina, jer kada su van ćelije oni i ne pokazuju osobine živih bića.

Zrela virusna, vanćelijska čestica sposobna da inficira ćeliju domaćina naziva se virion. Kada uđe u ćeliju nekog živog bića, virion postaje aktivan, odnosno postaje virus. Ćeliju domaćina, virus  koristi za sopstveno razmnožavanje. Napadnuta ćelija, umesto da stvara materije koje su joj potrebne za normalan rad, počinje da stvara delove „uljeza“ tj. virusa. Na taj način dolazi do neke bolesti.

Virusi se razmnožavaju na način koji je jedinstven u živom svetu, pa se takvo razmnožavanje naziva umnožavanje.

Krajem 19. veka, naučnik Ivanovski otkrio je prvi virus, koji napada isključivo biljku duvana, a nazvan je skraćeno TMW.

Izvor: 1


februar 2017.
M T W T F S S
« Jan    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728  

Naukica

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.