naukica

Archive for the ‘Elektricitet’ Category

Istorijski sukob između Nikole Tesle i Tomasa Edisona, ostao je zabeležen kao čuveni „Rat struja“…

Tomas Edison i Nikola Tesla bili su, bez sumnje, veliki  izumitelji, svaki od njih maestralan u svom polju. Jedina sporna stvar u vezi sa ovom tvrdnjom je zapravo nedoumica oko toga ko je, od dvojice velikih ljudi, bio bolji u svom poslu i ko je dublje izmenio način na koji čovečanstvo živi. Ovakva dilema bi se, svakako, mogla izbeći ukoliko bi se Edison posmatrao iz perspektive biznismena, a Tesla gledao očima nauke. Međutim, ono što je izazvalo sukob dva velikana bila je upravo Edisonova velika potreba da ostane kredibilan izumitelj i stavi se u kategoriju naučnih genija, poput Tesle, bez ikakve indicije da će se zadovoljiti slavom i uspehom u poslovnom svetu.

Ipak, koji je razlog istorijskoj netrpeljivosti između dva velika čoveka i isto tako pasionirane podele među njihovim obožavaocima?

Rat struja

Kada je Tesla 1884. godine doputovao u Ameriku, spreman da pokaže svetu svoje ideje i pronađe finansijere za svoje projekte, postao je upravo Edisonov pomoćnik. Nakon što se pokazao kao izuzetan stručnjak i nakon što je uspešno rešio mnoge probleme u kojima se firma nalazila, Tesla je od Edisona dobio veoma primamljivu ponudu. Naime, Edison mu je ponudio 50.000 dolara, što je ekvivalent današnjem milionu, za kompletnu rekonstrukciju i redizajn generatora za jednosmernu struju.

ntOvako velikodušna ponuda jeste izazvala određenu skepsu, imajući u vidu da je Edisonova kompanija bila poznata po škrtosti, ali Tesla je ipak počeo da obavlja posao najbolje što je mogao. Godinu dana kasnije, nakon uspešno obavljenog posla koji je kompaniji doneo prosperitet, Tesla je zatražio obećani novac. Edison mu je na to odgovorio: “Tesla, Vi ne razumete američki smisao za humor.” Kao alternativu, ponudio mu je povećenje nedeljne plate za 10 dolara. Tesla je momentalno dao otkaz.

Nekoliko godina kasnije, Tesla je predložio sopstveni koncept, naizmeničnu struju, kao neuporedivo praktičniju, čistiju, bezbedniju i isplativiju opciju nacije u rešavanju problema elektrike. Umeo je svoj stav da argumentuje i demonstrira na način koji mu je doneo sopstvenog finansijera, čuvenog Džordža Vestinghausa, sa čijom je pomoći i podrškom dobio priliku da testira naizmeničnu struju na impresivnim Nijagarinim vodopadima. Dokazano je da je Teslina struja superiorna u odnosu na Edisonov izum, što je Edisona primoralo da se okrene brutalnim i neetičkim sredstvima ne bi li omalovažio i osujetio senzacionalni uspeh novootkrivene struje.

Otpočeo je “Rat struja”. Ovo je uključilo čak i javna pogubljenja životinja od strane Edisona, gde je pokušavao da uveri narod da je naizmenična struja opasna po život i izuzetno nebezbedna. Najpoznatiji primer Edisonove kampanje bilo je pogubljenje jednog cirkuskog slona Teslinom strujom radi ilustracije njenih, navodno, nekontrolisanih osobina. Edison je uspeo da izlobira i isprovocira konstruisanje prve električne stolice, ne bi li ponovo pokušao da dokaže koliko je naizmenična struja opasna po život, pa je po prvi put u Americi smrtna kazna izvršena upravo na ovaj način.

Dve ambicije

Tomas Edison je, osim kovanice o “1% talenta i 99% rada”, tvorac mnogih stvari koje svakodnevno koristimo ni ne razmišljajući o njihovom nastanku. Neke od njih su izdržljiva i trajna sijalica, mehanički fonograf – preteča gramofona, filmska kamera, baterija, kao i motori na jednosmernu struju. Edison je bio vrhunski biznismen, čovek koji je imao talenat da prepozna i iskoristi apsolutno svaku poslovnu priliku koja bi se ukazala, ponosni vlasnik “šestog čula” u poslovnom svetu, osoba velike harizme, patološke ambicije i epske upornosti. Njegova plodna karijera za njim je ostavila 1.093 američka patenta koja glase na njegovo ime, veliko bogatstvo i istorijsko ime. Između ostalog, Edison je bio poznat i po svojoj okrutnosti u nameri da se izbori i sačuva  reputaciju za sebe i svoje izume.

S druge strane, Nikola Tesla je bio ono što bi današnji stereotipi opisali kao “ludog naučnika”. Teslini izumi bili su onoliko ingeniozni koliko je velika bila Edisonova ambicija, a ono što je njegovu zaostavštinu konačno osudilo na komercijalni neuspeh, bila je činjenica da je Teslino vizionarstvo otišlo suviše daleko ispred vremena u kom je živeo, tehnologije kojom je raspolagao i evolucijom svesti društva koje ga je okruživalo. Teslina najveća tekovina svakako je naizmenična struja, koju je usavršio i komercijalizovao. Pored motora na naizmeničnu struju, otac je i mnogih drugih izuma, poput indukcionog motora, bežičnog prenosa električne energije, radia, gromobrana, obrtnog magnetnog polja. Mada je i sam bio veoma poznat i cenjen naučnik, njegova popularnost  temeljila se na spektakularnim nastupima u kojima je, kroz eksperimente koje je izvodio, pokušavao da demonstrira inventivnost i impresivnost svojih otkrića. Novac koji je zarađivao, davao je i trošio na izvanredno skupu opremu za svoja dalja istraživanja, pa je, u 87-oj godini života, umro u velikom siromaštvu i velikim dugovima, usamljen, u njujorškom hotelu “Njujorker”.

Tomas Edison je, tokom svoje karijere, imao praksu otkupljivanja tuđih patenata i objavljivanja istih pod sopstvenim imenom. I ako je i danas najpoznatiji po otkriću sijalice, to, zapravo, nije potpuno tačno i mogu mu se odati zasluge jedino za patentiranje sijalice koja je dovoljno izdržljiva za dužu upotrebu, ali nikako za originalni koncept. Sijalicu je izumeo Džozef Svon, koji ju je ugrađivao u engleske domove godinama pre nego što ju je Edison proglasio svojim izumom. Kada je Svon konačno tužio Edisona i dobio spor, Edison je bio prinuđen da Svona proglasi partnerom i novcem izgladi čitavu aferu. Ovaj istorijski primer vremenom je postao simbol nepoverljivosti ka Edisonovoj izumiteljskoj kredibilnosti i samo je ustoličio opšti stav o tome da je, među Edisonovim izumima, ogroman broj kupljenih ili ukradenih patenata.

Ipak, bez obzira na uticaj koji je Edison imao i ostrašćenu kampanju koju je vodio, vreme je donelo pobedu  Tesli u čuvenom, istorijskom “Ratu Struja” koji je vodio sa svojim takmacom. Naizmenična struja je postala standard u Americi, što je primoralo Edisonu kompaniju, Dženeral Elektrik, da počne masivno da ulaže upravo u ovu inovaciju. Edison je napokon ostao ućutkan pred upravnim odborom kompanije koji nije ostao slep pred jasnom budućnošću naizmenične struje.  Vremenom je ova uticajna kompanija sustigla Teslinog finansijera, Vestinghausa, i udobno se smestila na vodećem mestu u ovoj oblasti, ostavši tu do danas.

Izvor: Nacionalna geografija Srbija

Svake godine od groma stradaju ljudi i stoka i to u šumama, dolinama, planinama, selima i gradovima, ukratko, svuda, pa i tamo gde se to najmanje očekuje. Jedina prava zaštita od groma je kuća sa gromobranom ili automobil. Pratite vremensku prognozu i izveštaj o vremenu.

Primetite vremenske pojave:

  • Gromovi prate „toplotne“ oluje koje su najcešće s proleća i leti, kada se vazduh jako zagreje.
  • Hladni talas se najčešce pojavljuje praćen intenzivnim i neočekivanim olujama.
  • Kada se za lepog vremena i vedrog neba brzo pojavljuju kupasti oblaci znači da se ubrzo sprema oluja.
  • Prolećna stanja sa izjednačenim vazdušnim pritiskom su pogodna za nastanak oluja i električnog pražnjenja.

Primetite vremenske znakove:

  • Upozoravajući znaci: sparan vazduh, kupasti oblaci, nagli pad pritiska
  • Znaci opasnosti: tamni kupasti oblaci, zatišje vetra, udaljena grmljavina (tada je već vrlo opasno)
  • Znaci krajnje opasnosti: naelektrisanje u vazduhu (kosa se diže, pucketanje vazduha …)

Jedini lek protiv groma je da trenutno otrčite u siguran zaklon!

Ako vas je već zadesila oluja, na primer, na planini, morate znati da ste posebno ugroženi: na vrhovima, na grebenovima, u blizini usamljenih stabala ili pod njima, oko bujičnih tokova, u podnožjima vertikalnih stena, u udubinama, pod dalekovodima.

Manje opasno (ali daleko od sigurnog) je: u dolinama, oko 15m od vertikalnih stena, previsa i litica, čučanje pod bivak vrećom, sedenje na rancu sa prekrštenim nogama.

Štiteći se od groma pazite se gubitka ravnoteže i pada usled jakih udara vetra. Vazdušni udar je već mnoge oduvao sa prevoja u dolinu.

Izvor: SPID „Železničar 2006.“

MUNJE

Posted on: 11. aprila 2012.

Oblaci su sastavljeni od vodenih kapljica i ledenih kristala. U samom oblaku, mali kristali se trljalju jedni o druge. Vodene kapljice u oblaku se sudaraju sa kapljicama vodene pare koje stižu sa zemlje. I kapljice kiše koje padaju, sudaraju se sa mnogo sitnijim česticama vodene pare.

Sva ta sudaranja i dodirivanja kapljica iz oblaka i vodene pare dovode do električnog punjenja oblaka. Donji deo oblaka naelektriše se negativno, a gornji pozitivno.

Za to vreme Zemlja se pozitivno naelektriše.

Svetlost koju vidimo kao munju (grom) je električno pražnjenje između oblaka i zemlje. Da bi ona nastala, potrebno je da električna staza stigne do tla i pronađe mesto za „uzemljenje“. Kad se to dogoti, sevne munja.

Obično dolazi do negativnog električnog pražnjenja između oblaka i zemlje. U tom slučaju, donji deo oblaka naelektrisan je negativno (-), a zemlja pozitivno (+).

Električno pražnjenje u samom oblaku i između oblaka je najčešći vid električnog pražnjenja. Ovo pražnjenje iz oblaka ne dopire do zemlje, već samo vidimo munju, koja izgleda kao „traka“ koja na trenutak poveže dva oblaka.

Mnogo ređe dolazi do pozitivnog električnog pražnjenja, kada je donji deo oblaka naelektrisan pozitivno (+), a zemlja negativno (-).

 

Kad je moj bratanac Steva prvi put kročio na tlo Kanade, imao je svega tri godine. Pošto deca u tom uzrastu brzo uče jezik, i on ga je odlično savladao. Prilagodio se, porastao, krenuo u prvi razred…

Nismo se videli nekoliko godina. Posle završenog prvog razreda, na letnjem raspustu, dođe Steva u Srbiju kod babe i dede.

Pričajući tako o svemu i svačemu, stigosmo i do škole. Mene je, naravno, interesovalo i kakva je škola, i šta ima u njoj i kakve su knjige i šta uče… I još mnogo toga. U nekom razgovoru o školi, pomenusmo i struju. Steva se pohvali i kaže:

„Učiteljica nam je rekla da je struju izmislio Edison“.

Ja pitam da li je pomenula još nekog.

„Ne“.

Dobro. Tu smo gde jesmo, znamo šta znamo. Ali, da mi ipak raščistimo neke stvari. Ko je izmislio „slabu“ struju, ko je izmislio „jaku“ struju, ko je Edison, ko je Nikola Tesla… Ko je ko, šta je šta…

Razjasnimo mi tu šta nije bilo jasno i Steva kaže da je razumeo. Seti se on i da je pored Nijagare video spomenik Nikoli Tesli (pored Nijagare ne prave spomenike bilo kome!) Ja mu na kraju, više u šali, kažem:

„Kad učiteljica sledeći put priča o struji, ti joj slobodno reci, da znaš i ko je izmislio ‘jaču’ struju“.

Na tome se završi.

Sledeće godine, za vreme letnjeg raspusta, Steva opet stigao u Srbiju. Opet priče o svemu i svačemu, pa i o školi. Pošto ga je nešto asociralo na Nikolu Teslu, seti se Steva šta to „važno“ treba da mi ispriča:

„Učiteljica je opet pričala o struji. Ja sam joj na kraju rekao: Edison je izmislio ‘slabu’ struju. Nikola Tesla je ‘jači’, jer je izmislio ‘jaču’ struju“. Da se zna!

To vam je valjda ta „balkanska žica“. A i ne kaže se slučajno u našem narodu: „Ko će za koga, ako neće svoj za svoga“. 🙂

  1. Povećati vlažnost vazduha u prostorijama (koliko je to moguće).
  2. Dobro je češće se „prazniti“ dok je iskra mala da se ne oseti. Koristite svaku priliku da dodirnete radijator,  slavinu ili neki drugi metalni predmet.
  3. Umesto da prstom pipate nešto da se razelektrišete, uzmite neki metalni predmet u ruku (npr. ključ ili spajalicu), pa tim pipnite. Tako varnica skače sa metala na metal pa neće biti peckanja.
  4. Nosite što više odeće od pamuka i lana. Ne stvara se elektricitet, a i zdravije je.

  5. Ako u sobi imate tepih, a najčešće je tako, uzmite praznu čistu bocu s raspršivačem, sipajte kašiku omekšivača za veš u pola litre vode i poprskajte tepih i ćebe (trljanje tepiha i ćebeta bilo čime, ne „skida“ elektricitet, već ga još više stvara!)
  6. Kod mašina u kojima se suši veš mogu pomoći specijalne maramice i omekšivači.
  7. Pri ulasku u automobil, najefikasnije je ključem dotaći metalni deo, da se isprazni elektricitet iz tela, a ako više volite, možete kupiti i eliminator statičkog elektriciteta. Slika: Eliminator statičkog elektriciteta
  8. Postoji i posebna narukvica protiv statičkog elektriciteta kojom se prazni elektricitet iz tela kad je povežemo sa uzemljenjem. Slika: Narukvica protiv statičkog elektriciteta
  9. Postoje i specijalne antistatičke cipele i antistatičke podloge.
  10. U našim, amaterskim uslovima i mogućnostima, elementi i uređaji osetljivi na statički elektricitet se mogu zaštititi i uz malo pažnje i mera predostrožnosti:
    – pod prostorije u kojoj se radi sa osetljivim uređajima, ne bi smeo biti prekriven tepihom
    – odeća koju nosi onaj ko radi, trebalo bi da bude pamučna
    – na radnom stolu možemo da postavimo komad gume
    – ruke oprati mlazom hladne vode i obrisati pamučnom krpom neposredno pre rada sa osetljivim elementima i uređajima
    – na kraju, ipak treba dodirnuti nešto „uzemljeno“ da se isprazni eventualno nakupljeni statički elektricitet

Ko ne bi poželeo da ima ovakav šiz-friz?

Ja sam jednom imala priliku da napravim ovakvu frizuru, ali je trebalo da čekam jako dugo (bila je velika gužva zbog atraktivnosti frizure), pa sam odustala.

Sad mi je baš žao što nisam bila strpljivija. 🙂

 

Da li su ove ogrlice napravljene od istog materijala? 🙂

Tales je živeo oko 600 god. p.n.e. Rođen je u Miletu, gradu na obali Male Azije koje su naseljavali Jonjani (grčko pleme) i koje je, dugo posle Talesa bilo sedište ondašnje nauke, pre svega matematike.

Bavio se trgovinom, politikom, filozofijom, matematikom, astronomijom, tehnikom…

Još kao mlad pokazivao je veliko znanje. U njegovoj kući su se sastajali poznati trgovci, ali i ljudi koji su se interesovali za nauku. Vremenom se zainteresovao za egipatsku nauku i krenuo u Egipat. Od egipatskih sveštenika učio je geometriju, a od vavilonskih astronomiju. Vratio se u domovinu mnogo godina kasnije i organizovao svoju školu.

Smatra se „prvim grčkim naučnikom“, i s pravom zauzima mesto među sedmoricom mudraca. „Sedmorica mudraca“ ili „sedam filozofa“ kako su ih zvali u to vreme, bili su ljudi koje su i buduće generacije duboko cenile zbog njihove izuzetne mudrosti (u to vreme i dugo posle toga, nije postojala nikakva jasna granica između nauke i filozofije).

Jedno od prvih Talesovih otkrića iz fizike je to što je uspeo da predvidi pomračenje Sunca. Ušao je i u istoriju matematike teoremom koja i danas nosi njegovo ime.

Tales iz Mileta prvi je izveo niz eksperimenata u kojima je dolazio do pojave elektriciteta. On je primetio neka neobična svojstva ćilibara koji, ako se protrlja krznom, može da privlači lake predmete (perje, dlake, papiriće) i da proizvodi sitne iskrice. Iz tog perioda potiče i pojam elektron (ćilibar, jantar na grčkom znači elektron).

Tales iz Mileta tek počinje „bajku o elektricitetu“ koja će biti nastavljana vekovima kasnije.

Izvor: 1, 2. 3

Kada deci hoćemo da pričamo o elektricitetu, pominjemo i Talesa iz Mileta. Kada pomenemo Talesa iz Mileta, pričamo o ćilibaru, a onda kažemo i da je Tales iz Mileta živeo u Staroj Grčkoj, a taj ćilibar, to je na grčkom elektron… I onda dođe do zbrke. Da li se čovek zove Ćilibar, ili Elektron ili Tales ili kako već? Zato je možda najbolje da krenemo redom. Najstariji u toj priči je ćilibar.

Ćilibar ili jantar je okamenjena smola koja je nastala od izumrlog četinarskog drveta (Pinus succinifera). Stručnjaci razlikuju oko 350 vrsta ćilibara. U svim drevnim kulturama cenjen je zbog svojih osobina i lepog izgleda.

To je tvrd i lomljiv materijal i obično ima sjajnu površinu. Boja ćilibara varira od bele, preko svetlo-žute, crveno-braon do skoro crne. Može biti providan, ali i potpuno neprovidan. Topi se na visokoj temperaturi (oko375C). Ima ga u različitim delovima sveta: Estoniji, Litvaniji, Poljskoj i Nemačkoj, a najvijše u Rusiji gde se nalazi preko 90% svetskih rezervi ćilibara. Komadi ćilibara nalaze se od mrvica veličine 1-2mm, do „šipki“ dužine oko metar. Malo je velikih komada poznato, a jedan od najvećih i najtežih je pronađen poslednjih godina i težak je 150 kg. U pronađenim komadima ćilibara mogu se ponekad videti i okamenjeni ostaci drevnih insekata.

U svetu se najviše ceni Baltički ćilibar, koji je skoro sav od smole četinara. Star je oko 35 miliona godina, mada postoje primerci koji su stari i duplo više.

Ćilibar se smatra dragim kamenom i danas se od njega izrađuje nakit, a pošto su njegova nalazišta sve ređa, i cena mu stalno raste.

Slike preuzete sa: 1, 2

Kad je Nidza bio mali, igrao se k’o ostali – ili možda nije?

Priču o prvom susretu Nikole Tesle sa elektricitetom, mnogi već sigurno znaju. Pošto sam veliki poštovalac imena i dela Nikole Tesle ja ću je, ipak, još jednom ponoviti.

„Bio je suton. Pomilovao sam svog mačka i tada se dogodilo čudo od koga sam zanemeo. Moja ruka je izazvala pljusak praskavih varnica, a iznad mačkovih leđa se stvorilo polje svetlosti“.

Teslin otac, Milutin Tesla, smatrao je da je to ona ista pojava koja se stvara pri udaru groma, elektricitet.

Na kraju svega je svakako, najzanimljiviji Nikolin zaključak povodom ovog događaja. Nikola Tesla je tada postavio pitanje na koje će samo on znati da da odgovor:
„A ja sam očaran razmišljao:
Nije li priroda jedna ogromna mačka? Ako jeste, ko nju miluje po leđima. Tada sam imao tri godine, a čuda koja su dolazila bila su sve veća“.

„Čudesni“ mačak je bio prijatelj malog Nikole, bili su nerazdvojni, možda je i na taj način priroda htela da pokaže kako će otkrivati svoje najveće tajne onima koji budu voleli i cenili podjednako i ljude i životinje, kao što je to činio Nikola Tesla.

Izvor: Viva fizika

Deo Izložbe posvećen Teslinom stvaralaštvu počinje njegovom divnom „Bajkom o elektricitetu“, u kojoj on, s poetskim nadahnućem, prikazuje kako je ljudski um u toku istorije postepeno prodirao u tajne elektriciteta. „Bajka“ počinje od starogrčkog filosofa Talesa iz Mileta i njegovih razmišljanja o zagonetnim iskrama, koje se javljaju trenjem ćilibara, zatim opisuje vekove istraživanja sve do Džilberta, Franklina, Galvanija, Volte, Ersteda i Faradeja.

Grupa Teslinih patenata iz oblasti proizvodnje, prenošenja i korišćenja polifaznih naizmeničnih struja iz perioda 1887-1890. godine, predstavlja kamen temeljac epohe elektroenergetske današnjice. U ovim patentima zaštićena su otkrića indukcionog i sinhronog motora, generatora i transformatora višefaznih struja, načini vezivanja strujnih kola i niz drugih pronalazaka iz te oblasti. Patenti su ilustrovani interaktivnim modelom Teslinog prvog indukcionog motora za dvofazne naizmenične struje i mnoštvom fotografija.

Muzej Nikole Tesle (Mapa muzeja: „Bajka o elektricitetu“)


jul 2017.
P U S Č P S N
« feb    
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.