naukica

Archive for jul 2012

Duvan se puši u cigaretama, cigarama i lulama. Istraživanja pokazuju da bolesti povezane sa duvanom svakog dana usmrte blizu 13.500 ljudi širom sveta. Predviđa se da će do 2020. godine bolesti povezane sa duvanom globalno posmatrano prouzrokovati 12% svih smrtnih slučajeva.

Duvanski dim sadrži brojne štetne supstance. Najštetnije supstance su katran, nikotin i ugljen-monoksid.

 

Pitanje br. 1

Duvanski dim se udiše u pluća. Katran iz dima taloži se u plućima i to sprečava pluća da pravilno rade.

Koja od sledećih je funkcija pluća?

A. Da pumpaju kiseonikom obogaćenu krv u sve delove tvog tela.

B. Da prenesu deo kiseonika koji udišeš iz vazduha u tvoju krv.

C. Da pročiste tvoju krv tako što smanjuju sadržaj ugljen-dioksida na nulu.

D. Da pretvore molekule ugljen-dioksida u molekule kiseonika.

Tačan odgovor:   B. Da prenesu deo kiseonika koji udišeš iz vazduha u tvoju krv.

 

Pitanje br. 2

Pušenje povećava rizik od dobijanja raka pluća i nekih drugih bolesti.

Da li se rizik od dobijanja sledećih bolesti povećava pušenjem? Zaokruži „Da“ ili „Ne“ za svaki od navedenih slučajeva.

Bronhitis Da / Ne

HIV/SIDA Da / Ne

Male boginje Da / Ne

Tačni odgovori: Sva tri tačna: Da, Ne, Ne, ovim redosljedom.

 

Pitanje br. 3

Pojedini ljudi koriste nikotinske flastere kako bi im pomogli da ostave pušenje. Flasteri se stavljaju na kožu i oslobađaju nikotin u krv. To pomaže da se umanji želja i simptomi povlaćenja kada ljudi prestanu sa pušenjem.

Da bi se proučila delotvornost nikotinskih flastera nasumice je izabrana grupa od 100 pušača koji žele da ostave pušenje. Grupa će se proučavati šest meseci. Delotvornost nikotinskih flastera će se meriti utvrđivanjem koliko ljudi u grupi nije ponovo počelo da puši do kraja ispitivanja.

Koji je od sledećih najbolji pristup eksperimentu?

A.   Svi ljudi u grupi nose flastere.

B.  Svi nose flastere, osim jedne osobe koja pokušava da ostavi pušenje bez njih.

C.   Ljudi biraju da li će ili ne koristiti flastere da im pomognu da ostave pušenje.

D.   Polovina ih je nasumice izabrana da koristi flastere, a druga polovina ih ne koristi.

Tačan odgovor: D. Polovina ih je nasumice izabrana da koristi flastere, a druga polovina ih ne koristi.

 

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

 

Advertisements

Bakterije koje žive u našim ustima izazivaju zubni karijes (propadanje zuba). Karijes je problem još od 18. veka kada je šećer postao dostupan zahvaljujući industriji šećerne trske koja se razvijala.

Danas znamo sve o karijesu. Na primer:

•   Bakterije koje izazivaju karijes hrane se šećerom.

•   Šećer se pretvara u kiselinu.

•   Kiselina nanosi štetu površini zuba.

•   Pranje zuba pomaže u sprečavanju karijesa.

 

Pitanje br. 1

Koja je uloga bakterija u zubnom karijesu?

A.   Bakterije proizvode gleđ.

B.   Bakterije proizvode šećer.

C.   Bakterije proizvode minerale.

D.  Bakterije proizvode kiselinu.

Tačan odgovor: D. Bakterije proizvode kiselinu.

 

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

 

Donja slika pokazuje kako se voda kojom se snabdevaju kuće u gradovima pretvara u vodu pogodnu za piće.

Pitanje br. 1

Važno je imati izvor dobre vode za piće. Voda koju nalazimo ispod zemlje naziva se podzemna voda.

Navedi jedan razlog zašto u podzemnoj vodi ima manje bakterija i zagađenja česticama nego u vodi sa površinskih izvora, kao što su jezera i reke.

Tačni odgovori:

Odgovori koji ukazuju da se podzemne vode filtriraju kroz zemlju (npr. Kada prolazi kroz pesak i prašinu voda se čisti. Prirodno se filtrira. Zato što kada voda prolazi kroz zemlju kamenje i pesak je procede).

Odgovori koji ukazuju da su podzemne vode zatvorene sa svih strana i stoga zaštićene od mogućeg zagađenja; ILI da se površinske vode lakše zagađuju (npr. Podzemne vode se nalaze u zemlji pa ih zagađenje vazduha ne može isprljati. Zato što podzemne vode nisu otvorene, već se nalaze ispod nečeg…).

Drugi tačni odgovori: Podzemne vode su vode sa malo hrane za bakterije tako da tamo neće preživeti. Podzemne vode nisu na suncu.

Odgovori bez bodova: 

Odgovori koji ukazuju na to da su podzemne vode veoma čiste (već data informacija): Zato što su čiste. Zato što u jezerima i rekama ima smeća. [Napomena: ne objašnjava zašto.] Zato što ima manje bakterija.

Odgovori koji jasno ukazuju na proces pročišćavanja dat na slici u uvodnoj informaciji: Zato što podzemne vode prolaze kroz filter i dodaje se hlor. Podzemne vode prolaze kroz filtere koje ih potpuno pročiste.

Drugi odgovori: Zato što stalno teku. Zato što se ne pomera pa se mulj sa dna ne podiže.

 

Pitanje br.2

Pročišćavanje vode se često odvija u nekoliko koraka i obuhvata različite tehnike. Proces pročišćavanja prikazan na slici obuhvata četiri   koraka (numerisani 1–4). Kod drugog koraka voda se sakuplja u bazenu za taloženje.

Na koji način ovaj korak čini vodu čistijom?

A. Bakterije u vodi umiru.

B. Vodi se dodaje kiseonik.

C. Šljunak i pesak tonu na dno.

D. Toksične supstance se razlažu.

Tačan odgovor:   C. Šljunak i pesak tonu na dno.

 

Pitanje br. 3

Kod četvrtog koraka u procesu pročišćavanja, vodi se dodaje hlor. Zašto se vodi dodaje hlor?

……………………………………………………………………………………………….

Tačni odgovori:

Odgovori koji ukazuju na uklanjanje, uništavanje ili razlaganje bakterija (ili mikroba ili virusa ili bacila).

• Da bi se očistila od bakterija.

• Hlor ubija bakterije.

• Da bi se uništile sve alge.

Odgovori bez bodova: Voda postaje manje kisela i neće biti algi.  To je kao fluor. Da bi se voda još malo pročistila i uništile preostale stvari. [Napomena: „Stvari” nije dovoljno konkretno.] Da bi bila čista i pitka.

 

Pitanje br. 4

Pretpostavi da naučnici koji su uključeni u testiranje vode na postrojenju za

vodosnabdevanje otkriju da se u vodi nalaze neke opasne bakterije pošto je proces pročišćavanja završen.

Šta ljudi kod kuće treba da rade sa ovom vodom pre nego što je popiju?

……………………………………………………………………………………………………

Tačni odgovori:

Odgovori koji ukazuju na prokuvavanje vode.

• Da je prokuvaju.

Odgovori koji ukazuju na druge metode pročišćavanja koje je moguće bezbedno primeniti kod kuće.

• Obrade vodu tabletama hlora (npr. puratabs).

• Koriste filter sa mikroporama.

Odgovori bez bodova: Odgovori koji ukazuju na „profesionalne“ metode pročišćenja koje nije moguće bezbedno sprovesti kod kuće ili ih je nepraktično sprovoditi kod kuće. Da je pomešaju sa hlorom u kofi a zatim popiju. …

Drugi odgovori: Da je ponovo pročiste. Da upotrebe filter za kafu. Da kupuju flaširanu vodu dok proces pročišćavanja ne poprave. [Napomena: izbegava postavljeno pitanje.]

 

Pitanje br. 5

Može li upotreba zagađene vode za piće izazvati sledeće zdravstvene probleme? Zaokruži „Da“ ili „Ne“ za svaki od navedenih slučajeva.

Dijabetes Da / Ne

Dijareja Da / Ne

HIV / SIDA

Tačni odgovori: Sva tri tačna: Ne, Da, Ne, ovim redoslijedom.

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

Pročitaj novinski članak i odgovori na pitanja koja slede.

Pitanje br. 1

Sa kojom ovcom je Doli identična?

A  Sa ovcom br. 1.

B  Sa ovcom br. 2. C  Sa ovcom br. 3.

D  Sa Dolinim ocem.

Tačan odgovor: A. Sa ovcom br. 1.

 

Pitanje br. 2

U 13. redu, deo vimena koji je upotrebljen opisuje se kao „veoma mali dio”. Iz teksta

članka možeš shvatiti šta se misli pod „veoma malim delom”. Taj „veoma mali dio” je:

A. ćelija

B. gen

C. jezgro ćelije

D. hromozom

Tačan odgovor: A. ćelija.

 

Pitanje br. 3

U poslednjoj rečenici članka navodi se da su mnoge države već odlučile da zakonom zabrane kloniranje ljudi.

Dva moguća razloga za ovu odluku data su niže. Jesu li ovi razlozi naučni razlozi?

Zaokruži „Da” ili „Ne“ za svaku tvrdnju pojedinačno.

Klonirani ljudi bi mogli biti osetljiviji na određene bolesti nego normalni ljudi. Da/Ne

Ljudi ne treba da preuzimaju ulogu tvorca. Da/Ne

Tačan odgovor: Da, Ne, tim redosljedom.

 

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

 

Pitanje br. 1

Autobus se kreće duž pravolinijskog dela puta. Vozač autobusa po imenu Rej na tabli sa instrumentima drži čašu vode:

Iznenada, Rej mora snažno da nagazi kočnicu. Šta će se, najverovatnije, desiti sa vodom u čaši?

A.  Voda će ostati u horizontalnom položaju.

B.  Voda će se preliti preko strane 1.

C.  Voda će se preliti preko strane 2.

D.  Voda će se preliti, ali se ne može reći da li će se preliti preko strane 1 ili strane 2.

Tačan odgovor:

C. Voda će se preliti preko strane 2.

 

Pitanje br. 2

Rejov autobus, kao i većinu autobusa, pokreće dizel motor. Ovi autobusi doprinose zagađenju životne sredine.

Neki gradovi imaju trolejbuse: njih pokreće elektromotor. Napon potreban za takve eletromotore obezbeđuje se nadzemnim vodovima (kao kod električnih vozova). Električna energija se dobija iz elektrane koja koristi fosilna goriva.

Zagovornici korišćenja trolejbusa u gradu kažu da ovi autobusi ne doprinose zagađenju životne sredine.

Jesu li ovi zagovornici u pravu? Obrazloži svoj odgovor.  ………………………………………………………………………………………

Tačan odgovor: odgovor u kojem se navodi da elektrana takođe doprinosi zagađenju životne sredine.

Npr. “Ne, zato što elektrana takođe izaziva zagađenje životne sredine” ili “Da, ali to je tačno samo za sâm grad; elektrana, međutim, izaziva zagađenje životne sredine”.

Odgovori “ne” ili “da” bez tačnog objašnjenja ne priznaju se kao tačni.

Primer netačnog odgovora: “Ne ispuštaju ništa pa nema štetnog dima da odlazi u vazduh, što može da ošteti ozonski omotač, a dobijanje energije iz fosilnih goriva takođe je bolje za životnu sredinu”.

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

 

Deljenje do 100

Deljenje brojevima 1, 2, 3, 4 – vežbanje: A, B, V, G, D, Đ

Deljenje brojevima 1, 5, 10 – vežbanje: A, B

Deljenje brojevima od 1 do 10 – vežbanje: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Deljenje brojevima od 5 do 10 – vežbanje: 1, 2, 3

Deljenje brojevima od 6 do 10 – vežbanje: 1, 2, 3, 4, 5, 6

PEĆINE

Posted on: 9. jula 2012.

Sve dok ljudi nisu sami počeli da grade svoja skloništa, živeli su u pećinama. One su im pružale zaštitu od životinja i lošeg vremena zimi, ali i od drugih, neprijateljskih plemena.

Pećine su prirodne šupljine u Zemljinoj kori koje najčešće nastaju na stenovitim stranama brda i litica. Nauka koja se bavi proučavanjem pećina zove se speleologija (spalaion na grčkom znači pećina).

Nastale su na različite načine. Neke od njih stvorene su usled stalnog udaranja morskih talasa o stene. Druge su se pojavile ispod površine zemlje kao stara korita podzemnih reka, koje su izdubile naslage stena. Ima i onih koje su nastale vulkanskim pomeranjem stena ili erupcijom lave.

Najčešći tip pećina su one, nastale na mestima gde postoje velike naslage krečnjaka. Pod uticajem vode koja sadrži ugljen dioksid, kao i drugih činilaca iz prirode, nastaju šupljine koje se tokom vremena povećavaju.

Svaka kap vode koja padne sa tavanice pećine sadrži malo kreča ili neki drugi mineral. Deo te vode ispari, ali deo mineralnih materija ostane. Na taj način stvaraju se pećinski ukrasi koji vise s tavanice – stalaktiti. Sa stalaktita kaplje voda na pod, pa se tako obrazuju stubovi tj. stalagmiti.

Pećine koje se sastoje  od jednog kanala zovu se proste, dok su one koje imaju više kanala razgranate pećine. Pećinski sistem čini više kanala u različitim nivoima neke pećine.

Osnovni delovi pećina su ulaz, kanal (izdužena pećinska šupljina) i pećinska dvorana, tj. prostranija šupljina najčešće nastala širenjem pećinskih kanala.

Mogu da budu suve, ali često u njima protiče neka reka ili potok. Dešava se da, posle stvaranja pećine, potoci koji su kroz nju proticali pronađu drugi tok i premeste svoja korita.

Neke pećine imaju otvor na vrhu. Otvori nastalu tamo gde se skupljala površinska voda, a zatim probijala put kroz stenu. Pećine koje nemaju vezu sa površinom nazivaju se kaverne.

Izvor: Vikipedija, “1000 zašto, 1000 zato”

Množenje (do 100)

Množenje brojevima 5, 10 – vežbanje: 1, 2, 3, 4, 5

Množenje brojevima 2, 4, 10, 5 – vežbanje: 1, 2, 3, 4, 5

Množenje brojevima 3, 6 – vežbanje: 1, 2, 3, 4, 5

Množenje brojevima 6, 7, 8 – vežbanje: 1, 2, 3, 4, 5

Množenje brojevima 7, 8 – vežbanje: 1, 2, 3, 4, 5

Množenje brojevima 5, 6, 7, 8, 9 – vežbanje: 1, 2, 3, 4, 5

Množenje brojevima 7, 8, 9 – vežbanje: 1, 2, 3, 4, 5

Množenje brojevima 0, 1, 2, 3, 4 – vežbanje: 1, 2, 3, 4, 5

Množenje brojevima 1, 2, 3, 4, 5 – vežbanje: 1, 2, 3, 4, 5

Množenje brojevima od 0 do 10 – vežbanje: 1, 2, 3, 4, 5

Množenje (do 1000)

Množenje jednocifrenog i dvocifrenog broja A, B, C

Množenje (preko 1000)

Množenje dvocifrenih dvocifrenim brojevima:  A, B, C

Množenje trocifrenih i jednocifrenih brojeva: A, B

Množenje višecifrenih i dvocifrenih brojeva: A, B

Množenje višecifrenih i dvocifrenih (trocifrenih) brojeva: A

Množenje višecifrenih i trocifrenih brojeva: A, B, C, D, E


jul 2012.
P U S Č P S N
« apr   sep »
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031  

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.