naukica

Ja ne znam kako je u drugim zemljama, ali čini mi se da se u našoj zemlji reč „pritisak“ vrlo često koristi. Na primer:

Deda: „Doktorka mi je dala novi lek za visok pritisak„.

Tata: „Najvažniji je pritisak na kočnicu…“

Mama: „Što mi je danas nizak pritisak…“

Baba: „Pritisak vode je slab, pokvariće mi se veš-mašina!“

Učiteljica: „Izvršite malo pritisak na sina da redovnije uči“.

Dečak: „Kad smo išli na Kopaonik, ujka mi je rekao da nam zuji u ušima zbog pritiska„.

Devojčica: „Voja mi je pritisnuo ranac i onda…“

Vremenska prognoza: „Danas je pritisak bio ispod normale“… itd, itd.

I kakve veze ima sad onaj dedin pritisak sa babinim pritiskom vode, ili tatin pritisak kočnice sa pritiskom ranca, i šta znači učiteljici ono „pritisnite sina“… Pritisak ovde, pritisak onde…

Da bi bilo pritiska, mora da postoji neka sila koja deluje… Možda bi to moglo i da se nacrta ovako:

NEKO može biti bilo koji čovek (mama, tata, deda, baba, ujak…) ili životinja.
NEŠTO može biti vazduh, voda, krv, neki predmet i sl.

Tata pritiska kočnicu. Voja pritiska ranac.

Vazduh pritiska sva živa bića na zemlji.

Vazduh pritiska vodu. Voda pritiska vazduh.

Krv pritiska (više nego što treba) dedine krvne sudove kroz koje prolazi.

Ponekad reči nemaju svoje pravo značenje. Npr. kad mama pritiska sina, to u stvari znači da mu stalno priča (ili ga opominje) da treba redovno da uči. Tu se „sila“ stvara maminim rečima i opomenama da treba da se uči.

Primera sigurno ima još mnogo. Malo, malo, pa se pojavi neki pritisak…
Kako god okrenete, od različitih pritisaka ne možemo pobeći.