naukica

Archive for the ‘Biljke’ Category

  • Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom.
  • Od ukupne površine teritorije naše zemlje, oko 1/4 je pod šumom.
  • Ostalo šumsko zemljište, kome po međunarodnoj definiciji pripadaju i šikare i šibljaci, obuhvata blizu 5% teritorije.
  • Jedan veliki region sa opštinama koje imaju veliku pokrivenost svoje teritorije šumom, nalazi se na istoku Srbije.
  • Nacionalni parkovi u Srbiji, idući od severa ka jugu: Fruška gora u Vojvodini (25 390 ha), Đerdap duž Dunava (63 600 ha), planina Tara pored Drine (19710 ha) i planina Kopaonik (11 810 ha). Pored ova četiri nacionalna parka, postoji nekoliko većih zaštićenih zona prirodnog dobra. To su: Golija, Stara planina i gornji tok reke Ibar.
  • Šume bez prisutnih intervencija čoveka (prašume) pokrivaju minimalnu površinu od 1 200ha.
  • Šumovitost u odnosu na broj stanovnika je 0,3 ha/stanovniku.
  • Prosečna gustina šuma u Srbiji je 939 stabala po hektaru.
  • Dominantna kategorija šuma su šume bukve, koje pokrivaju 29,6% ukupno obrasle površine, potom šume cera 15,3%, šume bagrema, jasike i breze 9,9%, šume kitnjaka 7,7%, šume sladuna 7,1%, šume graba 5,3%, šume borova 5,6%, šume smrče 3,8% sve do šuma jove koje su neznatno prisutne sa 0,3%.
  • Oko 3% od obima seče drveta ostaje u našim šumama, uprkos činjenici da su to krupni ostaci, koji bi mogli relativno lako biti skupljeni i transportovani. Uzimajući u obzir sadašnje stanje obima seče drveta u šumi, ovi veliki komadi šumskog ostatka iznose oko 750 000 m3 godišnje.
  • Oko 65% ukupne seče drva čini seča bukve i hrasta. Na trećem mestu je seča topola.
  • Pošumljavanje sprovedeno u Srbiji (od 2002 – 2006. god.) pokazuje da je intenzitet pošumljavanja niži nego što bi trebalo da bude i iznosi svega 5300ha godišnje.

Izvor: JP „Srbijašume“

Naziv virus potiče od istoimene latinske reči koja znači – otrov.

Virusi  su sićušni mikroorganizmi koji se mogu videti samo pomoću elektronskih mikroskopa. Međusobno se razlikuju po veličini, sastavu i drugim osobinama.

Virusi se ne smatraju živim organizmima. Za njih se kaže da su oni između živog i neživog sveta, jer imaju karakteristike i živih bića (prisustvo nukleinskih kiselina i proteina, sposobnost da se menjaju) ali i karakteristike neživog sveta (nemaju ćelijsku građu, niti sposobnost obavljanja metabolizma).

Množe se samo na živim ćelijama i nisu sposobni da rastu. Izazivaju mnoge infektivne bolesti, stalno su prisutni i predstavljaju svakodnevnu pretnju zdravlju, ne samo za čoveka, već i za druge žive organizme (napadaju i biljke, životinje i bakterije).

(Na slici: virus gripa uvećan 100 000 puta)

virus-gripaVirusi ne mogu da se razmnožavaju van ćelije domaćina, jer kada su van ćelije oni i ne pokazuju osobine živih bića.

Zrela virusna, vanćelijska čestica sposobna da inficira ćeliju domaćina naziva se virion. Kada uđe u ćeliju nekog živog bića, virion postaje aktivan, odnosno postaje virus. Ćeliju domaćina, virus  koristi za sopstveno razmnožavanje. Napadnuta ćelija, umesto da stvara materije koje su joj potrebne za normalan rad, počinje da stvara delove „uljeza“ tj. virusa. Na taj način dolazi do neke bolesti.

Virusi se razmnožavaju na način koji je jedinstven u živom svetu, pa se takvo razmnožavanje naziva umnožavanje.

Krajem 19. veka, naučnik Ivanovski otkrio je prvi virus, koji napada isključivo biljku duvana, a nazvan je skraćeno TMW.

Izvor: 1

Životinje imaju običaj da grickaju koru drveta, čak i kada imaju dovoljno hrane. Tako nastaju jasni tragovi na stablu i granju koje možemo videti u šumi.

kora

Jelen skida čitave komade kore sa smrča, jasena i bukve, dok jelen lopatar više voli da gricka direktno sa drveta.  Zec otkida komadiće nežne, još zelene kore, dok divlji kunić glođe sve do mladog drveta, pa se jasno raspoznaju tragovi njegovih gornjih sekutića.

Veverica ljušti koru u obliku spirale, a miš puhać ostavlja na kori male zareze.

Na preseku panja, možemo saznati, ne samo koliko je drvo staro, već i priču o tome kakva su bila vremena dok je ono stajalo uspravno.

god

Široki prstenovi pričaju o godinama sa dosta sunca i kiše, a uzani o onim kada su uslovi za razvoj biljke bili loši. Svetli prsten koji neki nazivaju „rano drvo“ nastao je u proleće i sastoji se od mekog tkiva koje dobro provodi vodu. On prelazi u „kasno drvo“ koje je nastalo u leto i jesen i zbog svojih uzanih pora, čvršće je i tamnije. Posle toga nastupa zimski period mirovanja.

Slika: 1

U nekom loncu kuvaj pola čaše iseckanog crvenog kupusa sa čašom vode, sve dok voda ne postane crvena. Odlij bistru crvenkastu vodu i ohladi. Sipaj malo te vode u čašu i dodaj kašičicu sode bikarbone pa promešaj – boja postaje tamno zelena.

Zatim u to dodaj malo limontusa (ili malo više sirćeta) uz neprekidno mešanje dok boja rastvora opet ne postane crvena.

Šta se ovde dešava?

Kupus, baš kao i lakmus, ima različite boje u različitim sredinama: u baznoj je zelen, u kiseloj i neutralnoj ima crvenu boju. Možeš uzeti i deo vode dok je još zelena i pomoću limontusa dobiti prelepu crveno-roze boju. Ako kuvanjem ne dobiješ crvenu boju- ne sekiraj se! To znači da je kupus prskan! Uzmi vodu od kuvanja bilo kakvog kupusa. Ona će sa sodom dati lepu zelenu boju, a sa limontusom (ili limunom, ili sirćetom) lepu nijansu crvene.

Ako voliš boje, možeš uzeti male čašice i u svaku sipati po malo rastvora od kupusa, a zatim u različitim količinama: limontus, sirće, sodu-bikarbonu, smešu sirćete i vode…Dobićeš nijanse boja, od plavo-zelene preko narandžasto-crvene do lila- ljubičaste!

Ako ne možeš nabaviti lakmus papir, neka ti voda od kupusa posluži kao indikator za kiselu i baznu sredinu i za ostale oglede!

preko KUPUS UMESTO LAKMUSA.

Supstance koje se u malim količinama dodaju namirnicama i drugim prehrambenim proizvodima u cilju poboljšanja njihovih svojstava, zovu se aditivi. Dele se na prirodne i veštačke, a ima ih preko 350. Aditivi namirnicama menjaju sastav, kvalitet, aromu i dužinu trajanja. Od načina i količine aditiva koji se unose u organizam, zavisi i stepen njihove štetnosti, jer stručnjaci kažu da apsolutno neškodljivih aditiva – nema. Unošenje aditiva u većoj količini od dozvoljene, narušava normalnu razmenu materija u organizmu, može izazvati trovanje, ali i mnogo teže posledice.

S druge strane, za kvalitet namirnica mnogo je opasnije prisustvo pesticida i teških metala nego npr. korišćenje hemijskih aditiva. Najbolje je, sigurno, koristiti neprskano ili organski proizvedeno voće i povrće, uzgajano na što većoj udaljenosti od prometnih puteva i industrijskih centara.

U dozvoljene aditive ubrajaju se: antioksidansi, boje, konzervansi, zgušnjivači, aromati, začini i dr.

Antioksidansi

Antioksidansi su materije koje sprečavaju ili usporavaju oksidaciju hrane u kontaktu sa vazduhom, tj. sprečavaju da ona pocrni. Označeni su slovom E i brojevima od 300 do 321. Ako se upotrebljava vitamin C (E 300) nema štetnog delovanja.

Konzervansi

Sve ono što se dodaje hrani da bi sprečilo rast ili uništenje mikroorganizama smatra se konzervansima. Prirodni konzervansi su: kuhinjska so, morska so, šećeri i organske kiseline (jabučna, vinska, mlečna i limunska).

Hemijski konzervansi su određena sintetička jedinjenja, koja sprečavaju kvarenje prehrambenih namirnica i produžavaju im rok upotrebe. Obeleženi su slovom E i brojevima od 200 do 299.
U domaćinstvu od hemijskih konzervanasa za pripremu zimnice najčešće se koristi dodatak koji se i prodaje pod imenom „Konzervans“. Osetljivim osobama, ovaj dodatak može da smeta i u minimalnim količinama.

Boje

Boje se dodaju u različite namirnice, jela i proizvode. Mogu biti prirodne (organske) i veštačke (sintetske) boje. Na proizvodima su označene slovom E i brojevima od 100 do 199.

Prirodne boje su bezopasne po zdravlje ljudi, jer potiču iz prirodnih izvora (cvekla, šargarepa, bundeva, kajsija, jagode, borovnica…) Dozvoljene prirodne boje su: hlorofil (zelena), karotin (žuta), karamel (smeđ, tamnosmeđ) i dr.

Emulgatori

Emulgatori se koriste za povezivanje dve ili više mešavina (sastojaka) koje se međusobno ne mogu mešati (npr. masnoća i voda u majonezu i kremovima). Označeni su slovom E (brojevi od 322 do 452). Najčešći je lecitin E 322, prirodni sastojak koji se dobija od žumanca.

Zgušnjivači

Koriste se za zgušnjavanje vodenastih mešavina. Oni čine želee i pudinge kremastijim. Označeni su slovom E (brojevi od 453 do 619). Najčešće se dobijaju od kukuruza i krompirovog skroba i relativno su bezazleni.

Aromati

Aromati se drugačije zovu „pojačivači ukusa“ i upotrebljavaju se da bi namirnicama ili hrani dali intenzivniji ukus. Označeni su slovom E i brojevima počev od 620.

Začini

Najveći broj začina su proizvodi biljnog porekla, karakterističnog mirisa i ukusa ili boje. Dodaju se prehrambenim proizvodima i alkoholnim i bezalkoholnim pićima radi postizanja odgovarajućeg mirisa, ukusa, boje ili radi svarljivosti.


jul 2017.
P U S Č P S N
« feb    
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.