Archive for the ‘Voda svuda oko nas’ Category
PAUK METEOROLOG
Posted on: 25. avgusta 2013.
- In: Vazduh | Voda svuda oko nas | ZANIMLJIVOSTI | Životinje
- 1 Comment
Kad bi ti neko rekao da je pauk meteorolog, ne bi mu verovatno poverovao. Međutim, činjenica je da se po ponašanju pauka može pretpostaviti kakvo će vreme da bude.
„Ako se pauk zavukao u sredinu mreže“, pisao je veliki ruski pisac Lav Tolstoj, „znači da će biti kiše. ako izlazi iz mreže i pravi novu paučinu – onda će biti lepo vreme.
Kako pauk može da zna kakvo će vreme biti?
Pauk ima, tako osetljiva čula da njemu, čim se u vazduhu počne skupljati vlaga, izgleda da već pada kiša. A mi tu vlagu uopšte ne osećamo…“
„Neraskidive veze“, čitanka za Prirodu i društvo
LAVINA
Posted on: 6. aprila 2013.
Lavina je naziv za rušenje velikih masa snega niz strme planinske padine, najčešće zimi i u rano proleće.
Postoje: lavine sa rastresitim snegom i lavine sa gromadama snega i leda.
Lavine sa rastresitim snegom uvek počinju u uskom pojasu, a zatim rastu u širinu i visinu, dobijajući na snazi i brzini. Ako je sneg suv, stvara se veliki oblak raspršenog snega. Ove lavine su brže ali su manje snage. Ukoliko je sneg mokar, lavina je sporija ali opasnija. Dešavaju se obično za vreme ili odmah nakon snežnih oluja ili drugih vremenskih situacija koja stvaraju nestabilnost.
Gromadne lavine nastaju kada se odjednom odroni velika ploča ili gromada čvrstog snega. Ovo se obično dešava u širem pojasu, na najstrmijem delu planine i iza toga ostaje jasan trag odrona sa oštrom ivicom koja prati oblik padine. Dostiže maksimalnu brzinu u roku od nekoliko sekundi i ima veliku destruktivnu moć.Početak ovakve lavine može biti vremenski pomeren u odnosu na vreme samog uzroka.
–
–
Četiri su osnovna izazivača lavina:
Preopterećenost – sneg se nagomilava sve dok, na nekoj strmoj padini, njegova težina ne prevlada sile koje održavaju snežni pokrivač.
Smicanje može nastati na različite načine. Dovoljno je da skijaš zaseče sneg na padini, da sa grana drveta ili litice padne oveći komad snega ili pak da negde na planini počne da klizi površinski sloj snega koji onda povuče za sobom i dublje slojeve.
Temperatura ima veliki značaj zbog svog uticaja na sile unutar snežnog pokrivača. Porast temperature povećava stabilnost dok pad temperature usporava sleganje snega i povećava opasnost od odrona.
Vibracije su povezane sa efektom smicanjem i mogu imati dugoročan uticaj zbog stalnog izvora slabijih vibracija ili trenutno dejstvo zbog na primer udara groma, eksplozije ili čak zbog nekog glasnog zvuka koji može biti neposredni “okidač” za lavinu.
Lavine je vrlo teško predvideti. Da li će do lavine zaista doći zavisi i od drugih faktora: da li je sneg suv i sitan ili lepljiv i mokar, kolika je dubina i kakva je struktura starog snega, uticaj vetra, povišena temperatura i dr.
Protiv lavina preduzimaju se razne mere. Jedna od najefikasnijih metoda je pošumljavanje padina, a na posebno kritičnim područjima se izgrađuju bedemi sa ciljem zadržavanja ili preusmeravanja toka lavina. Ponegde se, veštački izazivaju odroni snega, da ne bi došlo do nagomilavanja velike količine snega na kritičnim mestima.
Ceo članak o lavinama možete pročitati ovde.
SATELITI U AKCIJI
Posted on: 3. aprila 2013.
Kada se pomene vremenska prognoza, setimo se odmah slike karte sa prikazanim oblačnim sistemima koji se kreću ka našoj zemlji ili idu na neku drugu stranu. (Više nam se dopada kad odlaze!)
Sateliti neprestano snimaju i prate kretanje oblaka iznad površine Zemlje. Na osnovu satelitskih snimaka ljudi širom sveta saznaju kakvo ih vreme očekuje tog ili narednih dana.
Zamisli da si u nekom satelitu i da posmatraš oblake odozgo…
Klikni na „dugme“ ispod i obavesti ljude širom naše zemlje kakvo vreme mogu da očekuju danas.
SATELITSKI SNIMAK
(Klikni na natpis „Prikaži infracrvenu satelitsku sliku“ – iznad slike)
–
PROGNOZA
Posted on: 3. aprila 2013.
Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMS) je ustanova koja izrađuje i objavljuje prognozu vremena i voda i daje upozorenja i najave za vanredne i opasne meteorološke i hidrološke pojave.
Prognoza vremena
Prognoza vremena se prikazuje, kontroliše i menja dva puta dnevno. Izrađuje se za tekući i sutrašnji dan.
Pogledaj aktuelnu prognozu vremenao ovde.
Prognoza vremena za narednih pet dana se prikazuje, kontroliše i menja svakoga dana, a izrađuje se za šest gradova u Srbiji.
Ponekad čujemo da neko razgovara o dugoročnoj prognozi. To su prognoze koje RHMS daje za naredni mesec (mesečna prognoza) ili za narednih sedam meseci (sezonska prognoza).
Pogledaj mesečnu prognozu vremena ovde ili sezonsku prognozu ovde.
Prognoza vodostaja
Osim vremenske prognoze, Hidrometeorološki zavod nas informiše i o aktuelnom stanju vodostaja za dva do četiri dana, za 20 stanica na Dunavu, Tisi, Savi i Moravi. Ti podaci daju se jednom dnevno.
Kada vodostaj neke reke dostigne propisanu granicu i smatra se da će dalje rasti ili se očekuje veće topljenje i nagomilavanje leda, Hidrometeorološki zavod može proglasiti redovnu ili vanrednu odbranu od poplava. Ako do takvog stanja dođe, neprekidno se prati nivo vode na tim rekama, kao i stanje nasipa i objekata koji se nalaze na njihovim obalama.
Kako izgleda prognoza vodostaja za današnji dan možeš videti ovde.
Biometeorološka prognoza
Biometeorološka prognoza služi da unapredi život čoveka i da poboljša njegov osećaj zdravlja i raspoloženja. Na osnovu nje je moguće ispravno planirati aktivnosti narednih par dana. U ovim prognozama obično se daje preporuka da određena grupa bolesnika navedenog dana izbegava veće napore, što tim ljudima omogućava da svoje važne poslove, odlože za neki drugi dan kada će vremenska situacija za njih biti povoljnija.
Vidi šta Hidrometeorološki zavod preporučuje u biometeorološkoj prognozi za danas.
Prognoza UV indeksa
Sunčevo zračenje se sastoji od ultraljubičastog zračenja (UV), vidljivog zračenja (svetlost) i infracrvenog zračenja (IR). Ultraljubičasti deo spektra sunčevog zračenja ima vrlo važnu ulogu u mnogim procesma na Zemlji. Međutim, ako pređe određeni nivo, ovo zračenje veoma nepovoljno utiče na čoveka, posebno na njegovu kožu i oči. Da bi se ljudi upozoravali o stepenu opasnosti i načinu preduzimanja određenih zaštitnih mera uvedena je veličina UV indeks.
Prognoza UV indeksa na teritoriji Republike Srbije prikazuje se za tri dana.
Da li je sada UV indeks nizak, umeren ili visok možeš videti ovde.
NAJSLANIJE NA SVETU
Posted on: 23. oktobra 2012.
Salinitet je količina različitih soli (merenih u gramima), rastvorenih u jednom kilogramu morske vode. Soli dodaju vodi masu, a zapremina se vrlo malo povećava, zbog čega je morska voda gušća od slatke.
Najveći salinitet imaju izolovana mora i slana jezera. Među njima, izdvaja se slano jezero koje je samo u nazivu „more“ – Mrtvo more.
Mrtvo more se nalazi u jugozapadnoj Aziji. Na istoku se graniči sa Jordanom, a na zapadu sa Izraelom i Zapadnom Obalom.
Da bi neko stigao do obala i površine Mrtvog mora, mora da siđe oko 417 metara ispod granice koju nazivamo nadmorska visina tj. ispod nivoa mora. Ovo jezero je, otprilike, isto toliko i duboko. Dugačko je oko 80 km, a široko 18 km. Mrtvo more je najniža tačka na Zemlji. Količina vode koja isparava je mnogo veća od one koja se (iz reke Jordan) uliva u njega. Zbog toga, ovo jezero ima 340 grama soli po litru vode, što je sedam puta više nego količina soli u okeanima.
Sveža voda iz reke ostaje na površini (gde je i salinitet najmanji), a povećava se prema dnu jezera. U najdubljem delu jezera voda je veoma slana i gusta, pa se tu so taloži. Pošto leži u pustinji, isparavanje vode je veliko, što često stvara gustu izmaglicu iznad jezera.
Mrtvo more se i zove tako jer velika količina soli sprečava da u njemu opstanu bilo kakvi živi organizmi, osim nekih otpornih mikroorganizama – bakterija.
Sa druge strane, sastav soli i minerala u ovom jezeru veoma su lekoviti za čoveka. Na dnu se nalaze i naslage crnog blata koje je veoma hranljivo za kožu.
Slana voda ima veliku gustinu zbog čega kupače “drži” na površini (slično kao kuglicu od plastelina u našem ogledu!). U Mrtvom moru možete hodati samo nekoliko koraka, kada vas voda “izbacuje” gore. Ne može se plivati, ali se može uživati u plutanju. Pritom, kupači moraju biti obazrivi da im voda ne uđe u oči i da je ne gutaju.
Ako ne možete zamisliti kako to izgleda, pogledajte snimak…
Izvor: 1
OBLACI
Posted on: 10. aprila 2012.
Vodene pare ima u vazduhu stalno, nekad više nekad manje. Ako danas padne kiša, a sutra ogreje jako sunce, voda će brže isparavati i u vazduhu će biti mnogo sitnih kapljica vodene pare.
Vodena para se podiže, a kada naiđe na hladniji vazduh, te sitne kapljice počnu da se lepe jedna za drugu. Tada nastaju oblaci. Oblaci i nisu ništa drugo, nego sitne čestice vodene pare koje su se zalepile jedna za drugu i pretvorile se u male kapljice i ledene kristale. Ako nema dovoljno vodene pare u vazduhu, nema ni oblaka.
Prva grupa su visoki ili perjasti oblaci. Sam naziv nam govori da liče na perje. Nastaju smrzavanjem vodene pare i njihovim prelaskom u ledene kristale na visinama od 8-9 kilometara. Deluju nekako „nežno“ i svilenkasto, bele su boje i ne prave senku na zemlji. Obično se kreću sa zapada ka istoku i najavljuju prijatno vreme.
Srednji (visoko-slojeviti) oblaci, razvijaju se na visini od 3-5 kilometara. To su oni sivkasto-plavičasti oblaci kroz koje naziremo sunce i uvek se nadamo da ćemo ga ubrzo videti. To se obično ne dešava, jer su oni deo oblačnih sistema i daju slabe padavine.
Niski (slojevito-gomilasti) oblaci su vrsta niskih oblaka. Izgledaju kao krupne grudve sive ili bele boje i horizontalno su rasprostranjeni. Razvijaju se na visini od 1,5-2 kilometra. Ponekad se iz njih izlučuju slabije padavine.
Vertikalni ili olujni oblaci su sigurno najmanje omiljeni. Nastaju za vreme toplih letnjih dana iznenadnim nailaskom hladnog vazduha. Sastoje se od ledenih kristala i imaju oblik džinovskih kula. Razvijaju se na visini od 100-3000 metara, a iz njih se izlučuju jake kiše, a često i grad.
Svoje znanje o oblacima možete proveravati svakoga dana, dok šetate ili se vozite autobusom, idete u prodavnicu, gledate kroz prozor…
Izvor: Vikipedija
Poslednjih godina, zime u mom gradu su bile prilično tople. Malo je snega padalo, temperatura se spusti stepen-dva ispod nule, deca iskoriste neki dan za sankanje i dok „dlanom o dlan“, a zima već prošla. Činilo nam se, ponekad, da zima kraće traje nego nekada.
Ove godine je bilo drugačije. Verovatno se svi još sećaju onog snega od pola metra, onih neprohodnih ulica i trotoara, klizanja po ledu i svega ostalog što nam je zima donela.
Prvo smo se obradovali zimskim čarolijama, ali kada je i temperatura pala na -23 počele su naše muke. Sneg na krovu zgrade pola metra, oluci zaledili, voda kaplje sa poslenjeg sprata, napravila se ledenica od vrha zgrade do drugog sprata. Srećem komšije po hodniku i svi pričaju istu priču – sneg, ledenice, kaplje, prokišnjava…
Dođe jedan dan komšinica sa poslednjeg sprata i priča:
„Već noćima ne spavam. Prokišnjava mi plafon u sobi, a u kuhinji haos. Kaplje kao iz česme. Stavila sam kofu ali čim se malo napuni, počinje da pršti na sve strane. Upropastiće mi parket, znate da sam ga prošle godine sređivala… Po ceo dan prosipam vodu, a noću ustajem na svaka dva-tri sata da ispraznim te šerpe i kofe…“
Izjada se nama komšinica, mi je utešimo, smirimo i počnemo da razmišljamo kako da rešimo problem. A onda… Nauka uzme stvar u svoje ruke!
Trebalo je da se pronađe nešto što sakuplja vodu sa plafona, a što ne prska okolo.
Plan je bio sledeći: stavimo stolicu na sto, na stolici korito, u koritu manja posuda, jedan kraj creva u posudi, drugi u koritu… Zakon spojenih sudova – rešenje problema!
To je izgledalo otprilike kao na slici koju sam nacrtala. Korito na mojoj slici je providno, ali to je samo zato da bi moglo da se vidi šta se u njemu dešavalo. Možda će nekom izgledati smešno (sada je i meni smešno!), ali problem je na ovaj način bio u potpunosti rešen. Voda pada u malu posudu i stalno je dopunjava, a crevom se ta voda prebacuje u korito tako da posuda nikada nije puna. Malo prska, ali ne na parket!
Postavimo mi svu tu „skalameriju“ i odemo. Prođe jedan dan, ona se ne javlja i ne pojavljuje. Sledećeg jutra, stiže komšinica Mileva ozarena i kaže: „Nisam verovala da će to funkcionisati. Ženo, slatko se naspavah noćas!“ 🙂
PLJUŠTI, TEČE, KAPLJE, CURI…
Posted on: 22. marta 2012.
Ovoj igri smo dali naziv „Čik pogodi“. Jedini „materijal“ koji je potreban za nju su različiti, kratki zvuci koje sam pronašla na Internetu, a kojih zaista ima u velikom broju.
Igra se sastoji u tome da deca pogode na koji nacin nastaje zvuk koji će čuti…
Ja sam ih dodavala u prezentacije (odlični su za „zagrevanje“), ali se mogu pustiti i na kasetofonu, efekat je potpuno isti.
SOUND1 SOUND2 SOUND3 SOUND4 SOUND5
Preuzeti su sa ove veze: Partners In Rhyme
Možemo se prisetiti i razlike između zvuka i tona.
Musicograma – El vals de las Flores
VODA KOJA GRMI
Posted on: 18. marta 2012.
Nijagarini vodopadi nastali su krajem poslednjeg ledenog doba, pre oko 12500 godina. Topljenjem velikog glečera voda iz jezera Iri potekla je prema severu i oblikovala današnje jezero Ontario.
Nijagara, što znači „voda koja grmi“, naziv je koji su ovom vodopadu dali američki Indijanci. Danas, Nijagarini vodopadi predstavljaju prirodnu granicu između SAD i Kanade. Od jezera Iri reka Nijagara mirno teče gotovo 56 kilometara. U blizini jezera Ontario pretvara se u brzake koji užurbano jure, a zatim se voda gromoglasno strmoglavljuje sa visine od 55 metara.
Ostrvo Goat reku deli na dva dela: američki vodopad se preliva u ravnoj liniji širine oko300 m, a kanadski vodopad Potkovica je dvostruko širi i, kako mu ime govori, ima oblik potkovice.
Ono što slapove čini zadivljujućim jesu prekrasne boje. Kad je sunčano, iznad slapova se, zbog hiljadu kapljica vode što pršte kroz vazduh, stvara prekrasna duga koja pokriva gotovo celu potkovicu.
Nijagarini slapovi popularna su turistička destinacija, ali i izvor za proizvodnju električne energije. Tamo je 1893. godine otvorena prva svetska hidrocentrala, za čiju je gradnju uveliko zaslužan Nikola Tesla koji ju je osmislio.
VODA
Posted on: 18. marta 2012.
- Svetski dan voda obeležava se svake godine 22. marta. Taj dan je usvojen rezolucijom UN-a u decembru 1992. godine. Već od 1993. godine ovaj dan je počeo da se obeležava i vremenom značaj ovog dana je počeo da raste.
- Po odluci Generalne Skupštine UN, u periodu od 2005.-2015. biće sprovedena akcija „Voda za život“. Ovom akcijom Ujedinjene nacije žele da podsete na važnost zaštite voda i na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta.
- Voda izvire iz dubine zemlje, a ti izvori toliko su duboko u zemlji da su zaštićeni od zagađivanja i bilo kakvog direktnog uticaja sa zemljine površine. Zato je voda koja izvire iz zemlje vrlo čista i često lekovita.
- Globalna upotreba vode: poljoprivreda 70%, industrija 20%, upotreba u domaćinstvima 10%.
- Manje od 1% ukupne slatke vode na svetu raspoloživo je za direktnu upotrebu.
- Najkvalitetniju vodu imaju: Finska, Kanada i Novi Zeland.
- Naučnici su dokazali da čovek koji popije dve čaše vode pre svakog obroka, brže gubi kilograme nego ljudi koji piju pojedine preparate za mršavljenje.
- Posledice nedovoljne hidracije mogu biti umor, smanjena opreznost i problemi sa koncetrisanjem. Dokazano je da čak i najmanji nedostatak vode pogoršava kognitivne sposobnosti kod čoveka.
naukica 
You must be logged in to post a comment.