naukica

Archive for the ‘Voda’ Category

VIBGYOR

Posted on: 6. april 2013.

Nazivi boja na engleskom su već ranije naučeni, pa lako možemo razumeti i zapamtiti šta znači „VIBGYOR“.


DUGA

Posted on: 6. april 2013.

Duga je optička meteorološka  pojava u atmosferi koja je posledica prelamanja, odbijanja i povijanja svetlosnih zraka u kišnim kapima. To je ustvari veliki raznobojni luk koji se javlja kada kiša pada, a istovremeno i sija Sunce. Zraci svetlosti se tada razlažu na svoje osnovne komponente, čineći traku različitih boja. Boje u dugi čine kontinuirani spektar sa crvenom na spoljnoj i ljubičastoj na unutarnjoj strani luka, ali se tradicionalno obično navode kao crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta. Duga se katkad javlja i na oblaku, kada se Sunce nalazi nisko na nebu, pa se njegovi zraci lome i odbijaju na ledenim oblačnim kristalićima.

duga

Duga se može formirati ne samo zbog prisustva vode iz kiše nego i iz magle, rose ili bilo kakvog raspršenog mlaza kao na primer iznad talasa. Ona se može osmotriti uvek kada u vazduhu postoje kapljice vode, a sunce se nalazi nisko iza posmatrača.

Najspektakularnije duge se mogu osmotriti kada je polovina neba prekrivena tamnim kišnim oblacima a iza posmatrača se nalazi sunce na nebu koje se razvedrilo. Rezultat je veličanstvena, sjajna duga u kontrastu sa tamnim oblacima.

Ceo članak o dugi možete pročitati ovde.

 

 

Pojave koje možemo očekivati u toku dana (ili narednih dana) prikazuju se u vremenskim prognozama različitim simbolima.

oznake1

oznake2

oznake3

Izvor: Republički Hidrometeorološki Zavod Srbije

Kad sam sedmogodišnjake pitala, da li je lakše plivati u bazenu ili moru, odmah su se podelili u dve, skoro jednakobrojne grupe: 50% je reklo – slatka voda, 50% – slana. Ima dece koja nikada nisu išla na more i nikada nisu videla tako veliku količinu vode (i još slane!), ali bilo je i onih sa “iskustvom”.

Odgovori su bili različiti i u svakom od njih bilo je one fine, dečje logike o tome šta znači “lakše” i “teže”:

“Lakše je plivati u bazenu, jer je manji”.

“U bazenu se voda brže zagreje, pa ti nije hladno kao u moru”.

“Bazen nema talase”.

“U moru se lakše pliva jer je na početku voda plitka, a zatim sve dublja”.

“More je veće i ima više prostora za plivanje”.

“U moru, jer je more slano”. Međutim, na pitanje, zašto je tako, odgovor je bio: “Mama mi je tako rekla” (a mami treba verovati).

Da bi otklonili nedoumice, uradili smo jedan zanimljiv eksperiment.

Potreban materijal:

– veća i manja čaša

– voda, so

– duži drveni štapići

– plastelin

– kašičica

– marker

Prvo je trebalo napraviti jednu kuglicu od plastelina na koju smo zakačili štapić. Stavili smo ga u vodu (bez soli) i plastelin je odmah potonuo.

Rastvorili smo samo jednu kašičicu soli u vodi. Drveni štapić sa plastelinom ponovo smo stavili u čašu, ali ovoga puta, kuglica nije potonula do dna.

Posle toga sipali smo punu, manju čašu soli u vodu. Ta količina soli teže se rastvarala pa smo morali čekati duže. Mešali smo je kašičicom, ali se na kraju isplatilo. So se može mešati i štapićem ako žurite (kao na slici) 🙂

Kada se konačno so rastvorila, na veliko iznenadjenje svih, kuglica plastelina je, čim bi je stavili u vodu, odmah iskakala na površinu kao da je od stiropora.

Morska voda je gušća od slatke zbog rastvorenih soli u njoj.

Ako zamislimo da je svako od nas jedna kuglica u moru plavom, lako dolazimo do zaključka da i mi lakše plivamo u slanoj vodi.

O gustini više – kada naučimo šta su masa i zapremina. 🙂

Donja slika pokazuje kako se voda kojom se snabdevaju kuće u gradovima pretvara u vodu pogodnu za piće.

Pitanje br. 1

Važno je imati izvor dobre vode za piće. Voda koju nalazimo ispod zemlje naziva se podzemna voda.

Navedi jedan razlog zašto u podzemnoj vodi ima manje bakterija i zagađenja česticama nego u vodi sa površinskih izvora, kao što su jezera i reke.

Tačni odgovori:

Odgovori koji ukazuju da se podzemne vode filtriraju kroz zemlju (npr. Kada prolazi kroz pesak i prašinu voda se čisti. Prirodno se filtrira. Zato što kada voda prolazi kroz zemlju kamenje i pesak je procede).

Odgovori koji ukazuju da su podzemne vode zatvorene sa svih strana i stoga zaštićene od mogućeg zagađenja; ILI da se površinske vode lakše zagađuju (npr. Podzemne vode se nalaze u zemlji pa ih zagađenje vazduha ne može isprljati. Zato što podzemne vode nisu otvorene, već se nalaze ispod nečeg…).

Drugi tačni odgovori: Podzemne vode su vode sa malo hrane za bakterije tako da tamo neće preživeti. Podzemne vode nisu na suncu.

Odgovori bez bodova: 

Odgovori koji ukazuju na to da su podzemne vode veoma čiste (već data informacija): Zato što su čiste. Zato što u jezerima i rekama ima smeća. [Napomena: ne objašnjava zašto.] Zato što ima manje bakterija.

Odgovori koji jasno ukazuju na proces pročišćavanja dat na slici u uvodnoj informaciji: Zato što podzemne vode prolaze kroz filter i dodaje se hlor. Podzemne vode prolaze kroz filtere koje ih potpuno pročiste.

Drugi odgovori: Zato što stalno teku. Zato što se ne pomera pa se mulj sa dna ne podiže.

 

Pitanje br.2

Pročišćavanje vode se često odvija u nekoliko koraka i obuhvata različite tehnike. Proces pročišćavanja prikazan na slici obuhvata četiri   koraka (numerisani 1–4). Kod drugog koraka voda se sakuplja u bazenu za taloženje.

Na koji način ovaj korak čini vodu čistijom?

A. Bakterije u vodi umiru.

B. Vodi se dodaje kiseonik.

C. Šljunak i pesak tonu na dno.

D. Toksične supstance se razlažu.

Tačan odgovor:   C. Šljunak i pesak tonu na dno.

 

Pitanje br. 3

Kod četvrtog koraka u procesu pročišćavanja, vodi se dodaje hlor. Zašto se vodi dodaje hlor?

……………………………………………………………………………………………….

Tačni odgovori:

Odgovori koji ukazuju na uklanjanje, uništavanje ili razlaganje bakterija (ili mikroba ili virusa ili bacila).

• Da bi se očistila od bakterija.

• Hlor ubija bakterije.

• Da bi se uništile sve alge.

Odgovori bez bodova: Voda postaje manje kisela i neće biti algi.  To je kao fluor. Da bi se voda još malo pročistila i uništile preostale stvari. [Napomena: „Stvari” nije dovoljno konkretno.] Da bi bila čista i pitka.

 

Pitanje br. 4

Pretpostavi da naučnici koji su uključeni u testiranje vode na postrojenju za

vodosnabdevanje otkriju da se u vodi nalaze neke opasne bakterije pošto je proces pročišćavanja završen.

Šta ljudi kod kuće treba da rade sa ovom vodom pre nego što je popiju?

……………………………………………………………………………………………………

Tačni odgovori:

Odgovori koji ukazuju na prokuvavanje vode.

• Da je prokuvaju.

Odgovori koji ukazuju na druge metode pročišćavanja koje je moguće bezbedno primeniti kod kuće.

• Obrade vodu tabletama hlora (npr. puratabs).

• Koriste filter sa mikroporama.

Odgovori bez bodova: Odgovori koji ukazuju na „profesionalne“ metode pročišćenja koje nije moguće bezbedno sprovesti kod kuće ili ih je nepraktično sprovoditi kod kuće. Da je pomešaju sa hlorom u kofi a zatim popiju. …

Drugi odgovori: Da je ponovo pročiste. Da upotrebe filter za kafu. Da kupuju flaširanu vodu dok proces pročišćavanja ne poprave. [Napomena: izbegava postavljeno pitanje.]

 

Pitanje br. 5

Može li upotreba zagađene vode za piće izazvati sledeće zdravstvene probleme? Zaokruži „Da“ ili „Ne“ za svaki od navedenih slučajeva.

Dijabetes Da / Ne

Dijareja Da / Ne

HIV / SIDA

Tačni odgovori: Sva tri tačna: Ne, Da, Ne, ovim redoslijedom.

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

Idealan dan za pravljenje oblaka je sigurno onaj, kad se navuku olujni oblaci i počne da pljušti kiša. I dok oblaci budu gotovi, možda će i ta dosadna kiša prestati da pada.

Potreban materijal:

– papir, kolaž papir

– vata

– tempera boje

– flašica sa raspšivačem

Postupak rada:

Pošto pravimo 4 vrste oblaka, najbolje je da prvo podelimo vatu na četiri dela, jer oblaci moraju biti različiti.

Visoki (perjasti) – za ove oblake možemo odmah odvojiti samo nekoliko manjih komada vate, pošto njih nećemo bojiti.

Srednji – malo plave, malo sive boje. Obojimo vatu i razvučemo je, jer se kroz ove oblake tek nazire sunce. Može se napraviti i sunce koje ćemo zalepiti ispod oblaka.

Niski – napravimo od vate „grudve“. Rastvorenu boju sipamo u flašicu sa raspršivačem i tek ponegde ih poprskamo. Srednji deo ostaje beo.

Vertikalni (olujni) – Komade vate za ove oblake moramo razvući i vertikalno i horizontalno. Oni moraju biti najtamniji jer iz njih pada jaka kiša ili grad.

 

Postoji više vrsta oblaka, ali dovoljno je da znamo kako izgledaju ove četiri vrste, da bi mogli bar da procenimo, da li će ili neće padati kiša.

Kada govorimo o promeni vremena, mislimo ili na nailazak oblaka i padavine, ili na vedro nebo bez oblaka. Ovaj eksperiment može nam pomoći da shvatimo kako nastaju oblaci.

Potreban materijal:

– topla voda

– kockice leda

– veća tegla

– aluminijumski tanjir

– ručna (baterijska) lampa

Postupak rada:

Toplu vodu sipamo u teglu. Preko nje, postavimo aluminijumski tanjir tako da otvor tegle bude potpuno zatvoren. Zatim u tanjir sipamo kockice leda.

Prostoriju u kojoj vršimo eksperiment treba zamračiti i baterijskom lampom osvetliti samo teglu u kojoj je „zarobljen“ mali oblak.

Zašto se to dešava?

Isparavanje je pretvaranje tečnosti u gas ili paru, a kondenzacija je suprotan proces, tj. prelazak gasa ili pare u tečno ili čvrsto stanje. Kada se vodena para kondenzuje u vazduhu, nastaju oblaci.

Ponekad se para u vazduhu može direktno pretvoriti u čvrsto stanje. U prirodi nikad ne prestaje proces isparavanja i kondenzovanja.

Vazduh i voda se stalno nešto „gurkaju“ i pritiskaju. Pritiska vazduh, pritiska voda…

Kada pitate decu, da li su nekada videli kako neko koristi crevo da bi prebacio tečnost iz jedne posude u drugu, obično potvrdno odgovore. Videli su dedu kako koristi crevo da bi izvadio rakiju iz bureta, ili kako tata nešto slično radi sa buretom u kome je kiseo kupus…

Možemo li i mi to da uradimo?

Potreban materijal:

– dve plastične flaše

– usko gumeno crevo

– voda

– malo prehrambene boje ili sok od višnje

Postupak rada:

U jednu flašu sipamo vodu i u nju dodamo vrlo malo soka od višnje, koliko da voda dobije boju. Sok od višnje nije toliko bitan za ogled, ali je naukica lepša ako je nešto roze ili crveno i ako miriše na sok od višnje. 🙂

Jedan kraj creva stavimo u vodu. Drugu flašu stavimo niže nego što je prva (ovo je vrlo važno!). Onda jedan dobrovoljac iz tima, povuče ustima vodu i stavi taj kraj creva u praznu flašu…

Voda prelazi iz jedne flaše u drugu…

Posle nekog vremena im zamenimo mesta. Onu punu podignemo i voda ide u suprotnom smeru – prelazi u praznu…

Kako da zaustavimo kretanje vode?

Kada pomerimo flaše, tako da nivo vode bude u istoj ravni, voda se zaustavlja, ne mrda… Opet podignemo jednu flašu i voda opet počinje da curi…

Zašto se to dešava?

Voda u spojenim sudovima (u našem slučaju to su flaše) teži da se izjednači. Tek kada je voda u svim sudovima u istoj ravni, zaustavlja se. Mogli smo koristiti bilo kakve posude ili flaše, uvek će biti isto.

Mi smo pojmove „spojeni sudovi“ i „timski rad“ nekako povezali u svojim glavama. Nije važno da li je neko nizak i debeljuškast, visok i mršav, „nakrivljen“ na levu ili desnu stranu… Ako svaki član tima odradi svoj deo posla, svi će postati jednaki kao voda u spojenim sudovima.

Kako smo napravili „turbo“ modele tockova koje pokreće voda, pogledajte ovde.

Točkovi su se tako brzo okretali, i tako divno prskali, da sam morala da pokupim sve modele za vreme odmora. 🙂

Predstavljamo vam najuspešnije modele u 2011. godini. Svaka sličnost sa pravim turbinama je namerna.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Voda je sastavljena od kiseonika i vodonika.

Voda se nalazi se u neprestanom kruženju. Isparavanjem odlazi u atmosferu, tamo se kondenzuje u oblake i pada u obliku kiše ili snega na zemlju, odakle putem površinskih ili podzemnih voda dolazi ponovo u reke, jezera, mora ili okeane, a drugi deo koriste biljke i životinje. Preko njih voda ponovo ulazi u proces prirode, a jedan deo ostaje u zemljištu.

Voda se nalazi u atmosferi, hidrosferi i litosferi.

Voda je regulator toplote na Zemlji. Morske struje vrše vrlo važnu ulogu u izjednačavanju temperaturnih razlika između ekva

tora i polarnih krajeva. Voda na Zemlji, tačnije njen geografski razmeštaj zavisi od prenosa vodene pare u atmosferi.

Voda učestvuje u procesima isparavanja, kondenzacije, smrzavanja… Ona menja agregatna stanja i na taj način troše se ili oslobađaju znatne količine skrivene energije potrebne za ostale atmosferske procese koji su odlučujući za život.

Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Potrebe za vodom odraslog čoveka iznose od 1,5
Bez hrane čovek može izdržati mnogo duže nego bez vode. Ona sačinjava oko 70% naše telesne težine, a gubimo je jako brzo i jako često. Ukoliko se ovaj gubitak ne nadoknađuje dolazi do dehidracije, isušivanja kože, naglog gubljenja telesne težine i u krajnjem stadijumu, smrti.do 3 litara dnevno. Ona ili pokreće razvoj ili ograničava progres svake zajednice – od porodice do civilizacije.


februar 2017.
M T W T F S S
« Jan    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728  

Naukica

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.