naukica

–

Kad sam sedmogodišnjake pitala, da li je lakše plivati u bazenu ili moru, odmah su se podelili u dve, skoro jednakobrojne grupe: 50% je reklo – slatka voda, 50% – slana. Ima dece koja nikada nisu išla na more i nikada nisu videla tako veliku količinu vode (i još slane!), ali bilo je i onih sa “iskustvom”.

Odgovori su bili različiti i u svakom od njih bilo je one fine, dečje logike o tome šta znači “lakše” i “teže”:

“Lakše je plivati u bazenu, jer je manji”.

“U bazenu se voda brže zagreje, pa ti nije hladno kao u moru”.

“Bazen nema talase”.

“U moru se lakše pliva jer je na početku voda plitka, a zatim sve dublja”.

“More je veće i ima više prostora za plivanje”.

“U moru, jer je more slano”. Međutim, na pitanje, zašto je tako, odgovor je bio: “Mama mi je tako rekla” (a mami treba verovati).

Da bi otklonili nedoumice, uradili smo jedan zanimljiv eksperiment.

Potreban materijal:

– veća i manja čaša

– voda, so

– duži drveni štapići

– plastelin

– kašičica

– marker

Prvo je trebalo napraviti jednu kuglicu od plastelina na koju smo zakačili štapić. Stavili smo ga u vodu (bez soli) i plastelin je odmah potonuo.

Rastvorili smo samo jednu kašičicu soli u vodi. Drveni štapić sa plastelinom ponovo smo stavili u čašu, ali ovoga puta, kuglica nije potonula do dna.

Posle toga sipali smo punu, manju čašu soli u vodu. Ta količina soli teže se rastvarala pa smo morali čekati duže. Mešali smo je kašičicom, ali se na kraju isplatilo. So se može mešati i štapićem ako žurite (kao na slici) 🙂

Kada se konačno so rastvorila, na veliko iznenadjenje svih, kuglica plastelina je, čim bi je stavili u vodu, odmah iskakala na površinu kao da je od stiropora.

Morska voda je gušća od slatke zbog rastvorenih soli u njoj.

Ako zamislimo da je svako od nas jedna kuglica u moru plavom, lako dolazimo do zaključka da i mi lakše plivamo u slanoj vodi.

O gustini više – kada naučimo šta su masa i zapremina. 🙂

Donja slika pokazuje kako se voda kojom se snabdevaju kuće u gradovima pretvara u vodu pogodnu za piće.

Pitanje br. 1

Važno je imati izvor dobre vode za piće. Voda koju nalazimo ispod zemlje naziva se podzemna voda.

Navedi jedan razlog zašto u podzemnoj vodi ima manje bakterija i zagađenja česticama nego u vodi sa površinskih izvora, kao što su jezera i reke.

Tačni odgovori:

Odgovori koji ukazuju da se podzemne vode filtriraju kroz zemlju (npr. Kada prolazi kroz pesak i prašinu voda se čisti. Prirodno se filtrira. Zato što kada voda prolazi kroz zemlju kamenje i pesak je procede).

Odgovori koji ukazuju da su podzemne vode zatvorene sa svih strana i stoga zaštićene od mogućeg zagađenja; ILI da se površinske vode lakše zagađuju (npr. Podzemne vode se nalaze u zemlji pa ih zagađenje vazduha ne može isprljati. Zato što podzemne vode nisu otvorene, već se nalaze ispod nečeg…).

Drugi tačni odgovori: Podzemne vode su vode sa malo hrane za bakterije tako da tamo neće preživeti. Podzemne vode nisu na suncu.

Odgovori bez bodova: 

Odgovori koji ukazuju na to da su podzemne vode veoma čiste (već data informacija): Zato što su čiste. Zato što u jezerima i rekama ima smeća. [Napomena: ne objašnjava zašto.] Zato što ima manje bakterija.

Odgovori koji jasno ukazuju na proces pročišćavanja dat na slici u uvodnoj informaciji: Zato što podzemne vode prolaze kroz filter i dodaje se hlor. Podzemne vode prolaze kroz filtere koje ih potpuno pročiste.

Drugi odgovori: Zato što stalno teku. Zato što se ne pomera pa se mulj sa dna ne podiže.

Pitanje br.2

Pročišćavanje vode se često odvija u nekoliko koraka i obuhvata različite tehnike. Proces pročišćavanja prikazan na slici obuhvata četiri   koraka (numerisani 1–4). Kod drugog koraka voda se sakuplja u bazenu za taloženje.

Na koji način ovaj korak čini vodu čistijom?

A. Bakterije u vodi umiru.

B. Vodi se dodaje kiseonik.

C. Šljunak i pesak tonu na dno.

D. Toksične supstance se razlažu.

Tačan odgovor:   C. Šljunak i pesak tonu na dno.

Pitanje br. 3

Kod četvrtog koraka u procesu pročišćavanja, vodi se dodaje hlor. Zašto se vodi dodaje hlor?

……………………………………………………………………………………………….

Tačni odgovori:

Odgovori koji ukazuju na uklanjanje, uništavanje ili razlaganje bakterija (ili mikroba ili virusa ili bacila).

• Da bi se očistila od bakterija.

• Hlor ubija bakterije.

• Da bi se uništile sve alge.

Odgovori bez bodova: Voda postaje manje kisela i neće biti algi.  To je kao fluor. Da bi se voda još malo pročistila i uništile preostale stvari. [Napomena: „Stvari” nije dovoljno konkretno.] Da bi bila čista i pitka.

Pitanje br. 4

Pretpostavi da naučnici koji su uključeni u testiranje vode na postrojenju za

vodosnabdevanje otkriju da se u vodi nalaze neke opasne bakterije pošto je proces pročišćavanja završen.

Šta ljudi kod kuće treba da rade sa ovom vodom pre nego što je popiju?

……………………………………………………………………………………………………

Tačni odgovori:

Odgovori koji ukazuju na prokuvavanje vode.

• Da je prokuvaju.

Odgovori koji ukazuju na druge metode pročišćavanja koje je moguće bezbedno primeniti kod kuće.

• Obrade vodu tabletama hlora (npr. puratabs).

• Koriste filter sa mikroporama.

Odgovori bez bodova: Odgovori koji ukazuju na „profesionalne“ metode pročišćenja koje nije moguće bezbedno sprovesti kod kuće ili ih je nepraktično sprovoditi kod kuće. Da je pomešaju sa hlorom u kofi a zatim popiju. …

Drugi odgovori: Da je ponovo pročiste. Da upotrebe filter za kafu. Da kupuju flaširanu vodu dok proces pročišćavanja ne poprave. [Napomena: izbegava postavljeno pitanje.]

Pitanje br. 5

Može li upotreba zagađene vode za piće izazvati sledeće zdravstvene probleme? Zaokruži „Da“ ili „Ne“ za svaki od navedenih slučajeva.

Dijabetes Da / Ne

Dijareja Da / Ne

HIV / SIDA

Tačni odgovori: Sva tri tačna: Ne, Da, Ne, ovim redoslijedom.

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

Vazduh i voda se stalno nešto „gurkaju“ i pritiskaju. Pritiska vazduh, pritiska voda…

Kada pitate decu, da li su nekada videli kako neko koristi crevo da bi prebacio tečnost iz jedne posude u drugu, obično potvrdno odgovore. Videli su dedu kako koristi crevo da bi izvadio rakiju iz bureta, ili kako tata nešto slično radi sa buretom u kome je kiseo kupus…

Možemo li i mi to da uradimo?

Potreban materijal:

– dve plastične flaše

– usko gumeno crevo

– voda

– malo prehrambene boje ili sok od višnje

Postupak rada:

U jednu flašu sipamo vodu i u nju dodamo vrlo malo soka od višnje, koliko da voda dobije boju. Sok od višnje nije toliko bitan za ogled, ali je naukica lepša ako je nešto roze ili crveno i ako miriše na sok od višnje. 🙂

Jedan kraj creva stavimo u vodu. Drugu flašu stavimo niže nego što je prva (ovo je vrlo važno!). Onda jedan dobrovoljac iz tima, povuče ustima vodu i stavi taj kraj creva u praznu flašu…

Voda prelazi iz jedne flaše u drugu…

Posle nekog vremena im zamenimo mesta. Onu punu podignemo i voda ide u suprotnom smeru – prelazi u praznu…

Kako da zaustavimo kretanje vode?

Kada pomerimo flaše, tako da nivo vode bude u istoj ravni, voda se zaustavlja, ne mrda… Opet podignemo jednu flašu i voda opet počinje da curi…

Zašto se to dešava?

Voda u spojenim sudovima (u našem slučaju to su flaše) teži da se izjednači. Tek kada je voda u svim sudovima u istoj ravni, zaustavlja se. Mogli smo koristiti bilo kakve posude ili flaše, uvek će biti isto.

Mi smo pojmove „spojeni sudovi“ i „timski rad“ nekako povezali u svojim glavama. Nije važno da li je neko nizak i debeljuškast, visok i mršav, „nakrivljen“ na levu ili desnu stranu… Ako svaki član tima odradi svoj deo posla, svi će postati jednaki kao voda u spojenim sudovima.

Kako smo napravili „turbo“ modele tockova koje pokreće voda, pogledajte ovde.

Točkovi su se tako brzo okretali, i tako divno prskali, da sam morala da pokupim sve modele za vreme odmora. 🙂

Predstavljamo vam najuspešnije modele u 2011. godini. Svaka sličnost sa pravim turbinama je namerna.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Voda je sastavljena od kiseonika i vodonika.

Voda se nalazi se u neprestanom kruženju. Isparavanjem odlazi u atmosferu, tamo se kondenzuje u oblake i pada u obliku kiše ili snega na zemlju, odakle putem površinskih ili podzemnih voda dolazi ponovo u reke, jezera, mora ili okeane, a drugi deo koriste biljke i životinje. Preko njih voda ponovo ulazi u proces prirode, a jedan deo ostaje u zemljištu.

Voda se nalazi u atmosferi, hidrosferi i litosferi.