naukica

Archive for septembar 2013

Large Roman Numeral copyStari Rimljani su od Grka naučili da broje. Kako se u njihovo doba ubrzano razvijala trgovina, rasla je potreba i da se brojevi zapisuju na što jednostavniji način. Tadašnji način zapisivanja brojeva došao je iz Grčke, ali je potekao sa istoka, a Rimljani su ga znatno usavršili. Zato je sedam simbola u ovom brojnom sistemu  I, V, X, L, C, D i M nazvano rimske cifre.

Među rimskim ciframa nema nule, pošto nekada nije bilo poznato da je i nula broj. Da bi se rimske cifre u nekom tekstu razlikovale od velikih latiničnih slova, najčešće se pisala i crta iznad njih. Ovaj način pisanja koristili su kasnije i Vizantijci, ali se danas više tako ne piše.

Izvor: 1, 2

Advertisements

Godina 1928.

Aleksandar Fleming, bakteriolog, u svojoj laboratoriji pokušava da pronađe način da uništi neke od bakterija koje izazivaju bolesti. Iza njega su već pronalasci koji suzbijaju širenje bakterija, ali ne u potpunosti, zbog čega on, nastavlja svoja istraživanja.

Petrijeva-soljaRadio je danima do kasno u noć. Jedne večeri izašao je iz svoje laboratorije, zaboravivši da poklopi jednu od petri šolja u kojoj su bile bakterije – stafilokoke. (na slici – petri šolja)

I to što je jedna od posuda u laboratoriji ostala nepoklopljena, omogućilo je ovom naučniku da dođe do otkrića važnog za čitavo čovečanstvo.

Šta se zapravo dogodilo?

Soba u kojoj je Fleming radio bila je vlažna i memljiva. Spore domaće buđi, kojih je bilo u vazduhu, dospele su do bakterija stafilokoke u nepoklopljenoj šolji. Kada je naučnik ponovo došao da radi, nije mu promaklo da na nekim mestima u posudi bakterija više nema. Ubrzo je utvrdio da tečnost u kojoj je rasla buđ, može da zaustavi množenje stafilokoka. Supstancu iz tečnosti Fleming je nazvao penicillin.

alexander-flemingAleksandar Fleming

Nakon ispitivanja penicilina na miševima, Fleming 1931. prekida dalji rad, ubeđen da penicilin  ne može biti efikasan kod ljudi.

Desetak godina kasnije, profesori Hauard Flori i Ernest Čejn nastavljaju Flemingova ispitivanja. Oni su uspeli da izoluju čist penicillin iz buđi i dokažu da ovaj lek uspešno uništava bakterije i u organizmu čoveka. 1942. godine izlečen je prvi pacijent upotrebom penicilina.

Flemingovo otkriće jedno je od najvažnijih u istoriji medicine.

A.Fleming, H.Flori i E.Čejn zajedno su dobili Nobelovu nagradu za medicinu 1945. godine.

Kada hleb nekoliko dana stoji na toplom i vlažnom mestu, pokrije ga mreža, sastavljena od belih, paučinastih konaca koji kao da su posuti crnim prahom. To je buđ ili plesan.

Buđ (plesan) je mikroskopska vrsta gljive, a gljive se ubrajaju u najstarije i najrasprostranjenije organizme na Zemlji.

Ako bi plesan posmatrali kroz mikroskop, videli bismo mrežu sastavljenu od dugih, bezbojnih konaca. Končići se razlikuju. Jedni su pokriveni crnim lopticama i pomoću njih se buđ razmnožava tj. širi okolo. Drugi su kraći i ulaze u hleb, pa služe kao korenje i upijaju hranu.

Kod buđi nema fotosinteze. Neke buđi se hrane trulom biljnom i životinjskom materijom, a druge su paraziti, tj. žive na živim bićima.

Buđ se razmnožava putem spora, koje se i mikroskopom jedva mogu videti. One lebde u vazduhu i nalaze se svuda oko nas, zbog čega brzo „napadaju“ hranu, voće i sl. ostavljeno na toplim i vlažnim mestima. Najčešće vrste buđi su one koje narod zove crna i zelena buđ, a ime su dobile po boji njihovih spora.

***

Na Festivalu nauke 2012. u Beogradu, mogla se videti čitava kolekcija različitih gljivica, počev od buđi koja se pojavljuje na namirnicama, pa sve do onih koje su izazivači različitih opasnih bolesti. Iako su neke gljivice korisne (upotrebljavaju se u proizvodnji lekova) nije baš uživanje gledati ih. Srećom, sve je bilo dobro zatvoreno. 🙂

Kada bi deci dali zadatak da nacrtaju pečurku, ona bi, u najvećem broju slučajeva, imala crveni šeširić i bele tufne po njemu. Slične pečurke mogu se videti i u crtanim filmovima, stripovima, na ukrasima, među dečijim igračkama… Pečurka koja svojom crvenom bojom i belim pegama, već generacijama predstavlja simbol pečurke uopšte, zove se muhara.

pecurke1

Muhara spada u otrovne gljive. Šeširić joj je crven sa belim tačkama, koje su lepljive i mogu se isprati ukoliko pada jaka kiša. Raste u šumama, od polovine leta pa sve do prvih mrazeva. Šešir ove gljive je širok od 5 do 21cm. Kod mladih primeraka je poluloptastog oblika, kasnije je sve spljošteniji.

Iako svojom lepotom, nesumnjivo privlači i zavodi, ovu “fatalnu lepoticu” ne treba ni dirati ni brati.

Pošto smo već na početku četvrtog razreda naučili da se sva živa bića dele na carstva, otvorile su se i neke nove, zanimljive teme.

Najviše pažnje su nam privukla bića koja se ne mogu videti golim okom. Rečenica (iz udžbenika) „Toliko su sitne, da na glavu čiode može stati preko 250 000 bakterija“ navela nas je da razmišljamo koliko bakterija može da stane na jedan dlan đaka četvrtog razreda…

I pored toga što znamo da ruke treba prati pre jela, posle igre i sl., ponekad se desi da to i ne uradimo. Zato, možda nije loše da vidimo, kako izgledaju neke bakterije i njihovi „drugari“ u kapljici vode.


Rukama prenosimo veliki broj bakterija i virusa, a samim tim i razne zarazne bolesti. U medicini se grupa zaraznih bolesti i zove ”bolesti prljavih ruku”.

pranjRukuBolesnici i kliconoše bolest mogu da prenesu putem zagađenih predmeta i stvari koje su prethodno koristili. To mogu da budu peškiri, odeća, maramice, igračke, pribor za jelo, kvake na vratima…

Prilikom pravilnog pranja ruku treba napraviti dobru sapunicu i trljati ruke dvadesetak sekundi. Dok perete ruke podjednako obratite pažnju na sve površine: nadlanice, ručne zglobove, na područja između prstiju i nokte.

Iako ruke ne mogu u potpunosti da se očiste od svih mikroorganizama, da bismo smanjili mogućnost da se inficiramo ili širimo zarazu, ruke obavezno treba prati:

  • posle korišćenja toaleta
  • posle diranja životinja
  • posle iznošenja đubreta
  • posle pomoći deci prilikom korišćenja toaleta
  • pre jela
  • posle kijanja, kašljanja i čišćenja nosa
  • pre i posle diranja rana ili posekotina
  • pre i posle kontakta sa bolesnom ili povređenom osobom.

Kompostiranje je kontrolisani proces pri kojem se biološko-organski otpad, pomoću aktivnosti organizama iz tla (bakterija, gljiva i sitnih životinja) pretvara u humus koji nema neprijatan miris i koji se može koristiti kao đubrivo.

U kompostu, populacije mikroorganizama na različitim nivoima razlaganja obavljaju svoju važnu ulogu.

Interesantno je napomenuti da sa završetkom razlaganja na jednom nivou, mikroorganizmi odgovorni za razlaganje na tom nivou, nestaju ili pak odlaze u „ilegalu“ i bivaju zamenjeni populacijom druge vrste mikroorganizama koji nastavljaju proces, da bi tako smenjivanjem jedne populacije drugom, došlo do finalnog proizvoda – komposta.

SUN4Sva lepota prirode koju uživam dar je Sunčev. Sunce je odnegovalo i ove šume, napajalo ih kišom, zagrevalo svojim zracima i hranilo ih sokovima zemlje. Hraneći bilje, ono je hranilo i sve životinje, od najmanje do najveće, i čoveka. Sve što živi zahvaljuje svoj život Suncu.

I sve što se kreće pokreće Sunce. Vetrić koji ćarlija, potok što žubori, svaki pokret u prirodi, nisu ništa drugo no izražaj Sunčeve snage. I onaj voz koji se penje strmom trasom pokreće Sunce. Ono je davno, pre nekoliko stotina miliona godina, deponovalo (deponovati = dati na čuvanje) jedan deo svoje snage u bilje, da bismo tu snagu, pretvorenu u kameni ugalj, mogli upotrebiti za naše mašine.

Milutin Milanković (Iz knjige „Kroz vasionu i vekove“)

Mislite li da su ovo besmislena pitanja? Proverite sami i uverite se.

Winter-cold-childZabeležite koliko stepeni pokazuje termometar i umotajte ga u bundu. Posle nekoliko časova ga izvadite. Uverićete se da se nije zagrejao ni za četvrtinu stepena…

Bunde stvarno ne greju, ako se pod rečju grejati podrazumeva – davati toplotu. Lampa greje, peć greje, čovečje telo greje, stoga, što se svi ti predmeti pojavljuju kao izvori toplote. Ali, bunda ne greje. Ona ne odaje svoju toplotu nego onemogućuje da toplota našeg tela odlazi.Mi grejemo bundu, a ne ona nas.

Isto to čini i sneg. On ometa toplotu da izlazi iz zemljišta koje je njim pokriveno. U zemljištu zaštićenom slojem snega termometar pokazuje do deset stepeni više nego u otkrivenom zemljištu.

„Zanimljiva fizika“, J. I. Pereljman


septembar 2013.
P U S Č P S N
« avg   okt »
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
30  

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.