naukica

Ovo pitanje postavio je sebi jednoga dana Bendžamin Frenklin, i kao svaki pravi naučnik rešio da na njega odgovori.

„Uzeo sam“, pričao je prijateljima, „od krojača nekoliko kvadratnih komadića štofa raznih boja. Među njima bili su: crni, tamnoplavi, svetloplavi, zeleni, purpurni, crveni, beli i raznih drugih boja i nijansi. Jednog svetlog sunčanog jutra stavio sam sve te komadiće na sneg. Posle nekoliko časova crni je komad, pošto se zagrejao jače od ostalih, upao tako duboko da ga Sunčevi zraci više nisu ni dostizali; tamnoplavi je upao isto toliko koliko i crni; svetloplavi znatno manje; ostali su upali u sneg utoliko manje ukoliko je boja bila svetlija. Beli je ostao na površini, tj. uopšte se nije spustio.

Zar iz tog eksperimenta ne možemo zaključiti da je crna odeća u toplom sunčanom podneblju manje pogodna od bele?“

„Neraskidive veze“, čitanka za Prirodu i društvo

Grube gumene lopte, stare više od 900 godina pronađene su u ruševinama gradova Inka i Maja u Južnoj i Severnoj Americi. Fosili biljaka od kojih se proizvodi guma mnogo su stariji – čak 3 000 000 godina.

Stanovnici jugoistočne Azije su davno znali za gumu dobijenu od „soka“ jednog drveta. Koristili su je za prevlačenje korpi i različitih posuda, za izradu buktinja, a kasnije i za pravljenje obuće, bojne štitove i boce. Čak je i Kolumbo bio iznenadjen kada je video domoroce Haitija kako igraju neku igru napravljenu od „gume drveta“.

Guma je nađena u više od 400 raznih puzavica, žbunova i drveta. Međutim, količina gume koja se nalazi u tim biljkama je veoma mala, pa se na primer, vađenje gume iz maslačka i mlečike sigurno ne isplati. Najbolja guma dobija se iz drveta koje je prvi put pronađeno u Brazilu.

Kako se dobija guma?

Biljka koja se najviše koristi za dobijanje gume zove se heveja (Hevea brasiliensis). Na heveji se prave zarezi u kori, iz kojih curi mlečni sok – lateks.  Lepljivi, mlečni sok se sakuplja, a njegovim zgrušavanjem nastaje kaučuk ili prirodna guma. Reč kaučuk potiče od reči „cahuchu“ što znači „drvo koje plače“.

Kaučuk je veoma lepljiv. Procesom vulkanizacije spajaju se kaučuk i sumpor, i dobija se guma. Guma za razliku od kaučuka nije lepljiva, a povećava se i njena čvrstina.

Ona je veoma rastegljiva i izuzetno vodootporna i koristi se za različite proizvode.

Jedan engleski naučnik je tek u 18. veku primetio da kaučuk briše trag olovke, pa se zato i danas, u Engleskoj i Americi kaučuk naziva rubber, što znači „gumica za brisanje“.

Guma se prvo koristila kao elektroizolacioni materijal, a sa razvojem automobilske industrije povećavala se i njena proizvodnja. Prve gume za automobile bile su pune, a tek kasnije su počele da se primenjuju i one koje se i danas koriste tj. gume ispunjene vazduhom.

Video: Postupak dobijanja prirodne gume