naukica

Archive for januar 2013

***

2008. – Školsko takmičenje iz matematike – III razred

2009. – Školsko takmičenje iz matematike – III razred

2011. – Školsko takmičenje iz matematike – III razred

2012. – Školsko takmičenje iz matematike – III razred

2013. – Školsko takmičenje iz matematike – III razred

2014. – Školsko takmičenje iz matematike – III razred

2015. – Školsko takmičenje iz matematike – III razred

2016. – Školsko takmičenje iz matematike – III razred

***

2006. – Opštinsko takmičenje iz matematike – III razred

2007. – Opštinsko takmičenje iz matematike – III razred

2008. – Opštinsko takmičenje iz matematike – III razred

2009. – Opštinsko takmičenje iz matematike – III razred

2010. – Opštinsko takmičenje iz matematike – III razred

2011. – Opštinsko takmičenje iz matematike – III razred

2012. – Opštinsko takmičenje iz matematike – III razred

2013. – Opštinsko takmičenje iz matematike – III razred

2014. – Opštinsko takmičenje iz matematike – III razred

2015. – Opštinsko takmičenje iz matematike – III razred

2016. – Opštinsko takmičenje iz matematike – III razred

***

Školsko takmičenje – IV razred:
1987. / 1988. / 1989. / 1990. / 1991. / 1992. / 1993. /
1994. / 1995. / 1996. / 1997. / 1998. / 1999. / 2000. / 2001.

2002. – Školsko takmičenje iz matematike – IV razred

2003. – Školsko takmičenje iz matematike – IV razred

2004. – Školsko takmičenje iz matematike – IV razred

2005. – Školsko takmičenje iz matematike – IV razred

2006. – Školsko takmičenje iz matematike – IV razred

2008. – Školsko takmičenje iz matematike – IV razred

2009. – Školsko takmičenje iz matematike – IV razred

2011. – Školsko takmičenje iz matematike – IV razred

2012. – Školsko takmičenje iz matematike – IV razred

2013. – Školsko takmičenje iz matematike – IV razred

2014. – Školsko takmičenje iz matematike – IV razred

2015. – Školsko takmičenje iz matematike – IV razred

2016. – Školsko takmičenje iz matematike – IV razred

***

Opštinsko takmičenje – IV razred:
1987. / 1988. / 1989. / 1990. / 1991. / 1992. / 1993. /
1994. / 1995. / 1996. / 1997. / 1998. / 1999. / 2000.

2001. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

2002. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

2003. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

2004. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

2005. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

2006. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

2007. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

2008. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

2009. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

2010. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

2011. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

2012. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

2013. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

2014. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

2015. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

2016. – Opštinsko takmičenje iz matematike – IV razred

***

2000. – Okružno takmičenje iz matematike – IV razred

2001. – Okružno takmičenje iz matematike – IV razred

2002. – Okružno takmičenje iz matematike – IV razred

2003. – Okružno takmičenje iz matematike – IV razred

2004. – Okružno takmičenje iz matematike – IV razred

2007. – Okružno takmičenje iz matematike – IV razred

2008. – Okružno takmičenje iz matematike – IV razred

2009. – Okružno takmičenje iz matematike – IV razred

2010. – Okružno takmičenje iz matematike – IV razred

2011. – Okružno takmičenje iz matematike – IV razred

2012. – Okružno takmičenje iz matematike – IV razred

2013. – Okružno takmičenje iz matematike – IV razred

2014. – Okružno takmičenje iz matematike – IV razred

2015. – Okružno takmičenje iz matematike – IV razred

2016. – Okružno takmičenje iz matematike – IV razred

***

2005. – Kengur bez granica, III i IV razred / Rešenja

2006. – Kengur bez granica, III i IV razred / Rešenja

2007. – Kengur bez granica, III i IV razred / Rešenja

2008. – Kengur bez granica, II razred / III i IV razred / Rešenja

2009. – Kengur bez granica, II razred / III i IV razred / Rešenja

2010. – Kengur bez granica, II razred / III i IV razred / Rešenja

2011. – Kengur bez granica, II razred / III i IV razred / Rešenja

2012. – Kengur bez granica, II razred / III i IV razred / Rešenja

2013. – Kengur bez granica, II razred / III i IV razred / Rešenja

2014. – Kengur bez granica, I razred / II razred / III i IV razred / Rešenja

2015. – Kengur bez granica, I razred / II razred / III i IV razred / Rešenja

2016. – Kengur bez granica, I razred / II razred / III i IV razred / Rešenja

„Ja, drugovi, izučavam jezike, daleko sam od svake matematike“, poče čovek u godinama na koga je došao red da postavi zadatak.Calendar-Clip-Art-Free

„Zato ne očekujte od mene matematički zadatak. Mogu samo da vam postavim pitanje iz oblasti koju poznajem. Dopuštate li da vam postavim jedan zadatak iz kalendara?“

„Izvolite!“

„Dvanaesti mesec zovemo ‘decembar’. A da li znate šta ustvari znači ‘decembar’? Ova reč dolazi od grčke reči ‘deka’ – deset, od nje dolaze i reči ‘dekalitar’ – deset litara, ‘dekada’ – deset dana i dr. Izlazi da mesec decembar znači ustvari ‘deseti’. Kako objašnjavate ovo neslaganje?“

 

REŠENJE:

Naš kalendar vodi svoje poreklo od kalendara starih Rimljana. Rimljani, pak (do Julija Cezara), nisu računali početak godine od prvog januara, nego od prvog marta. Prema tome, decembar je tada bio deseti mesec.

New Picture (1)

Kad je početak godine prenet na prvi januar, nisu bili izmenjeni nazivi meseca. Otud je i nastupilo to neslaganje između naziva i rednog broja, koje postoji sada za niz meseca.

Preuzeto iz knjige: „Zanimljiva matematika“ J. I. Pereljman

„Ja sam poslednji po redu, dvanaesti. Radi raznovrsnosti pokazaću vam jednu aritmetičku podvalu i zamoliću vas da otkrijete njenu tajnu. Neka ma ko od vas, recimo vi, druže predsedavajući, napiše na komadiću hartije proizvoljan trocifren broj, ali da ja ne vidim.

„Mogu li da budu i nule u tom broju?“

„Ne stavljam nikakva ograničenja. Koji god želite trocifren broj“.

„Napisao sam. Šta sad?“numbers

„Dopišite mu taj isti broj. Sad ste dobili šestocifreni broj“.

„Da. Šestocifreni broj“.

„Predajte hartiju susedu koji sedi podalje od mene. A on neka podeli taj šestocifreni broj sa sedam“.

„Lako je reći: neka podeli! Možda nije deljiv.

„Ne uzbuđujte se, podeliće se i bez ostatka“.

„Ne znate broj, a znate da će se podeliti“.

„Najpre podelite, a posle ću da govorim“.

„Na vašu sreću podelio se“.

„Rezultat predajte svome susedu ne saopštavajući mi ga. Neka ga on podeli sa 11“.

„Mislite da će opet poći za rukom da se podeli?“

„Delite, ostatka nećete dobiti“.

„Predajte rezultat dalje. Podelite ga… pa, recimo, sa 13“.

„Niste dobro izabrali. Malo se brojeva mogu podeliti sa 13 bez ostatka… Gle, nije, podeli se do kraja. Uspelo vam je!“

„Dajte mi hartijicu s rezultatom; samo je savijte da ne vidim brojeve“.

Ne otvarajući listić hartije „podvaldžija“ ga predade predsedavajućem.

„Izvolite broj koji ste zamislili. Je li tačno?“

„Potpuno isti!“ sa zaprepašćenjem odvrati ovaj zagledavši se u listić hartije. „Taj sam baš i zamislio… sad, pošto je spisak govornika iscrpen, dopustite da zaključim naš skup. Srećom i kiša je prestala. Rešenja sviju zadataka objavićemo danas, posle užine. Cedulje s rešenjima možete da predajete meni“.

 

REŠENJE:

Pratimo šta je bilo urađeno sa zamišljenim brojem. Pre svega, njemu je dopisan još jedanput uzeti trocifreni broj. To znači isto što i dopisati tri nule i tako dobijenom broju dodati prvobitni trocifreni broj, npr.

872 872 = 872 000 + 872

Sad je jasno šta je u suštini bilo urađeno s brojem: on je uvećan 1000 puta, i osim toga, dodata mu je prvobitna vrednost; kraće rečeno, broj je pomnožen sa 1001.

Šta je zatim bilo urađeno s tim proizvodom? On je podeljen uzastopno sa 7, 11 i 13. On je, znači, ukupno deljen sa 7 x 11 x 13, tj. sa 1001.

Tako je zamišljeni broj prvo pomnožen sa 1001, a zatim podeljen sa 1001. Da li se treba čuditi što je kao rezultat dobijen taj isti broj?

Preuzeto iz knjige: „Zanimljiva matematika“ J. I. Pereljman

Elektrane ili centrale su postrojenja za proizvodnju električne energije.

Hidroelektrana ili hidrocentrala je električno postrojenje koje za proizvodnju električne energije koristi vodu. Tekuća voda okreće hidrauličnu turbinu (setimo se naših malih turbina!), koja je povezana sa električnom mašinom – generatorom električne energije.

 

 

Ovaj vid elektrana se gradi na mestima gde postoji dovoljno tekuće vode. Najpoznatija hidroelektrana kod nas je Đerdap  (Đerdap I i Đerdap II). Ove dve elektrane, izgrađene su na reci Dunav, na izlasku iz Đerdapske klisure, na srpsko-rumunskoj granici, tako da pripadaju i Srbiji i Rumuniji.

Termoelektrana ili termocentrala je postrojenje za proizvodnju električne energije kod koga se, umesto vode, za proizvodnju električne energije koristi gorivo (ugalj, uranijum, nafta, gas).

Proizvodnja električne energije u hidroelektranama je jeftinija nego u termoelektranama, a ima i manji negativni uticaj na životnu sredinu.

***

Pročitaj više o tome kako električna energija stiže do naših stanova i kuća: Transformacija i prenošenje električne energije

Količina vode koja se koristi u hidroelektranama ili termoelektranama, ponekad je manja, pa je smanjena i proizvodnja električne energije. Zimi, kad je hladno, trošimo više električne energije za zagrevanje prostorija. U svakom slučaju, treba misliti i o štednji. A nije baš ni jeftina!

 

Sve oko nas, živo i neživo, građeno je od veoma sitnih (golim okom nevidljivih) atoma. Svaki atom se sastoji od elektrona, protona i neutrona.

Središte atoma zove se nukleus. Nukleus je građen od neutrona i protona. Oko njega kruže elektroni.

Atom

Elektroni imaju negativno naelektrisanje.

Protoni imaju pozitivno naelektrisanje.

Neutroni nisu naelektrisani, tj. nemaju ni pozitivno ni negativno naelektrisanje.

Atom kao celina je neutralan jer sadrži isti broj elektrona i protona. Međutim, postaje naelektrisan ako primi ili otpusti jedan ili više elektrona. Tada postane jon.

Kad jedan elektron “ode” iz atoma, taj atom više nije stabilan (ima više protona) i zato će atom imati pozitivno naelektrisanje.  Isto tako, onaj atom kod koga je “došao” novi elektron, nije stabilan jer ima više elektrona. Taj atom će imati negativno naelektrisanje.

Kako možemo taj “lanac” zamisliti?

U stara vremena, kada dugačka vatrogasna creva nisu postojala, vatrogasci su gasili vatru kantama. Svi ljudi su držali u rukama po jednu. Onaj prvi je zahvatao vodu u svoju kantu, a zatim je sipao u kantu onoga ko stoji pored njega. Voda se presipala iz kante u kantu, dok ne stigne do poslednjeg, koji je prospe na vatru.

Takva situacija, pomalo je slična prolasku elektrona od jednog do drugog atoma u provodnicima tj. u strujnom kolu, kada obično kažemo “ima struje”.

Usmereno kretanje naelektrisanih čestica – elektrona i jona naziva se električna struja.

***

Ako želite da “skoknete” (kao elektron) iz sfere Naukice u sferu Nauke, pročitajte Električno polje – osmi razred. Nemojte da vas obeshrabre reči “osmi razred”! 🙂

Pročitah negde da ovako množe mali Japanci. Da li oni, ili neko drugi, svejedno. Vrlo je zanimljivo.

– Vodoravnim linijama su predstavljene cifre prvog činioca.

– Uspravne linije su cifre drugog činioca.

– Tačke u kojima se ukrštaju vodoravne i uspravne linije su cifre proizvoda.

Tačke ukrštanja linija (dole desno) je cifra jedinica proizvoda koji ćemo dobiti (zaokružene zeleno). Crveno zaokružene su desetice, a plavo – stotine.

Na prvoj slici imamo: 21 x 22 = 462

b

Ja sam se malo poigrala, pa sam množila i veće brojeve. Kod njih treba samo prebaciti desetice i stotine (kad prelaze deset), ali mislim da to nije veliki problem jer su slike vrlo jasne.

Na drugoj slici, činioci su 17 i 13. Rezultat 221.

c

Kako ide sa još većim brojevima, ne znam, nisam dalje eksperimentisala.

A neverne Tome, ako baš ne veruju, mogu i da prebroje tačke u kojima se ukrštaju linije! 🙂

Magnetit, magnet, magnetni polovi, magnetna sila, magnetno polje…

Kada smo sve to savladali, velika “Trka pataka” mogla je da počne.

Investicija mala, radost velika.

Malo kartona, nekoliko listova belog papira, 2 spajalice i 2 magneta. I to bi bilo sve.

Nacrtali smo patke i stazu po kojoj će se patke trkati, zalepili ih na karton, a sa donje strane zakačili spajalice.

Jedino što nam je na kraju preostalo, bilo je, da utvrdimo postojanje magnetnog polja. 🙂

Prelamanje svetlosti može postati uzrok nestvarnim slikama na pesku i na nebu.

Treba napomenuti, na početku, da sve objekte vidimo zato što se od njih odbijaju zraci svetlosti. U normalnim uslovima, ti zraci putuju pravolinijski do naših očiju. Zraci se odbijaju na sve strane, pa tako i uvis, a obično se gube u vasioni.

Međutim, ako iznad predmeta u atmosferi postoji sloj hladnog vazduha, onda će se svetlosni zraci odbiti od tog sloja (pod nekim uglom) i vratiti prema zemlji. Drugim rečima, taj hladniji vazduh deluje kao ogledalo, pa posmatrač vidi samo odraz predmeta koji se, u stvari, nalazi veoma daleko.

Upravo se to dešava u pustinji, gde iznad vrelog peska, u višim slojevima atmosfere postoji hladan vazduh. Od visine na kojoj se on nalazi zavisi ugao prelamanja i udaljenost do koje će se zraci odbiti.

Svetlosni zraci (A) odbijaju se od palmi i dopiru do sloja hladnog vazduha (B). Tu se prelamaju i po liniji (C) padaju na udaljenu tačku (D) gde stvaraju priviđenje.fata1

Neki zraci se međusobno ukrštaju, pa tako nastaje još jedna slika, ali obrnuta. Tada se stiče utisak da se stabla ogledaju u vodi.

Ukoliko je hladan vazduh na velikoj visini iznad oaze, slika se može preneti na veoma veliku udaljenost (i do 500 kilometara).

Za razliku od posmatrača u pustinji, pomorci ponekad ugledaju na nebu odblesak broda koji se u tom času nalazi veoma daleko. Uz površinu vode nalazi se sloj hladnog vazduha, dok je na većoj visini vazduh topliji. Taj vazduh deluje kao ogledalo i odbija sliku broda.

Ovakve pojave karakteristične su za hladna mora. To je proces koji je obrnut od onog u pustinji.

Leti često, kada počnu šumski požari, gledamo kako neustrašivi vatrogasci gase vatru i spašavaju ljudske živote i imovinu. Te scene pomalo liče na filmove, ali na žalost, to nije film. Stvarne su. Gore i nestaju šume, a ljudi se danima i noćima bore sa vatrenom stihijom…

Videli smo i da vatrogasci imaju svoju uniformu koju stalno nose kad su na dužnosti. To je odelo u koje je utkan azbest, materijal koji ih štiti od vatre.

Azbest je jedan od najtajanstvenijih poklona prirode čoveku. Ovo je jedna od pretpostavki kako je nastao.

Voda je noseći u sebi rastvorene minerale i ugljendioksid, prodirala duboko u unutrašnjost zemlje i tokom godina je došlo do hemijskih reakcija između  materija rastvorenih u vodi i materijaja od kojih su sastavljene okolne stene. Tako je došlo do formiranja gusto zbijenih vlakana. Smatra se da u kubnom centimetru azbesta ima oko 10 000 000 kilometara vlakana.New Picture (1)

Azbest se ne raspada dok ne dođe u dodir sa temperaturom od 1500°C. Otporan je na vlagu, a predmeti izrađeni od njega veoma su čvrsti.

Vadi se kao ruda po sistemu „otkidanja blokova“, zatim se drobi da bi se dobila vlakna. Ponekad je potrebno izdrobiti 30 tona azbesta da bi se dobila tona azbestnih vlakana.

Duga vlakna koriste se u tekstilnoj industriji za odela otporna na visoke temperature. Njime se oblažu i  veliki kotlovi koji se koriste za grejanje.

Međutim, veoma je štetan po zdravlje, pa se pri korišćenju stvari koje sadrže azbest moraju poštovati strogo određena uputstva. Udisanje azbestne prašine može izazvati opasne i teške bolesti.

Najveći rudnici azbesta nalaze se u Kanadi, Rusiji, Kini, Italiji i Južnoj Africi.

Slike: 1

Živeo u stara vremena pastir po imenu Magnis. Jedanput Magnis izgubi ovcu, pa ode u goru da je traži. Dođe do jednog mesta gde je bilo samo veliko golo kamenje.

question-markStade na jedan kamen i oseti da mu se potkovane cipele lepe za kamen. Opipa kamen rukom, ali kamen je bio suv i ruka se nije lepila. Korakne opet, a cipele se opet lepe. Pastir sedne, izuje se, uzme cipelu i počne potkovicom dodirivati kamen. Lepi se. .. Kada dodirne kožom ili đonom, ni koža ni đon se ne lepe.

Imao Magnis štap sa gvozdenim šiljkom. Kad dodirne kamen drvenim krajem štapa, štap se ne lepi. Kad dodirne gvozdenim šiljkom, štap se prilepi tako da ga jedva može otrgnuti od kamena..

Magnis je posmatrao kamenje i video da je slično gvožđu, pa komad kamena donese kući, u selo. Otada ljudi znaju za taj kamen. Po Magnisu nazvali su ga magnetit.

Lav N. Tolstoj

Mravi su  najveći kopači hodnika na svetu. Svojom brojnošću daleko prevazilaze sve ostale. Oni su neprekidno zaposleni oko svojih podzemnih prolaza.

Svoje ulaze i izlaze uvek drže otvorenim. To su okrugle rupice, izrađene kao i čovekovi tuneli. Obično se te rupe kriju pod lišćem, grančicama ili otpadnim komadićima kore drveta. Time sprečavaju da kiša upadne u njih. Iz svojih tunela, trun po trun iznose zemlju po ceo dan, slažu je i gomilaju u brežuljke mravinjaka.

Sva ta „trčkaranja“ obave danju, a noću se povlače na odmor. Kad mravlja kraljica u svadbenom letu padne na novo zemljište, odmah se daje na kopanje i zasniva novu koloniju, koja za godinu-dve, može imati i stotinu hiljada mrava.

Ant_on_leaf

Mravlji tuneli su čisti, okrugli kanali, tanji od olovke. Pažljivo su građeni, kako bi trajali godinama. Da bi začeo jedan hodnik, mrav najpre čvrsto sklapa svoje vilice, služeći se njima kao malim ašovom. Vilice su malo isturene, a kad se zatvore, povijene su i šiljate pri vrhu. Njima mrav kopa i struže, nabija zemlju i vaja. Kasnije mravlja tela, prolazeći kroz hodnike, uglačaju njihovu unutrašnjost.

Iz godine u godinu, podzemni tuneli se proširuju i mogu da prime nekoliko stotina hiljada stanovnika. To je kolonija mrava. Radi se, u stvari, o porodici, jer većina njih potiče od iste mravlje kraljice.

Mravlje kraljice ne tuku se među sobom, tako da mravlja skrovišta mogu da sadrže i više porodica koje žive zajedno. Sve one imaju isti miris koji čini da se svi mravi dobro osećaju u toj zajednici. Bez obzira koliko se različitih mravljih staza napolju ukršta i preseca, svaki mrav će naći put da se vrati sopstvenoj porodici, idući tragom porodičnog mirisa.

Slika: 1

Pojedine životinje imaju dobar način da prežive zimu – pobegnu na  jug. Druge, pronađu neku toplu pećinu i ne bude se do proleća. A šta je sa ostalim životinjama?

Neki insekti, kao npr. skakavac,  uginu, ali vrsta se održi zahvaljujući jajima sakrivenim u tlu.

Mnogo tvrdokrilaca, stonoga, muva i drugih insekata nalazi se u rastresitom humusu iznad samog tla. Tu imaju temperaturu koja im odgovara kada ih sneg pokrije kao topli pokrivač. Mnogi od njih su aktivni cele zime. Jedna vrsta pauka se, čak, razmnožava ispod snega.

Većina insekata, poput leptira-pauna, obamre kada se temperatura spusti ispod nule. Zapreti li opasnost da tečnost u telu smrzne, automatski se oslobađa toplota i temperatura se povećava.

Letnji vilini konjici uginu, ali oni uspevaju da produže vrstu tako što svoja jajašca spuštaju u jezera i močvare. Jaja se razvijaju u proždrljive larve, koje prezime plivajući ispod leda.frog-coloring-pages-4

Vinogradarski puž preživljava zimu na taj način što se ukopava u tlo zaštićeno od mraza. Svojom sluzi zaziđuje otvor u ljušturi i „spava kao top“.

Kada dodje zima, bumbarova matica se ukopava u zemlju. Svi ostali bumbari i ose uginu. U proleće, matica izleće i sama osniva novo društvo bumbara.

Žabe imaju originalan način da prežive zimu. Najveći broj mužjaka zagnjuri i legne u mulj na dnu ribnjaka. Cele zime uzimaju kiseonik preko kože. Ženke se uvuku u rupe u zemlji, ili u gomile lišća.

Neke žabe se ukopavaju u tlo, ako nađu mek pesak. Pronađene su žabe koje su bile i pola metra ukopane u  zemlju. Neke se uvlače ispod korenja gde tonu u obamrlost.

Malo dremaju, malo spavaju… I zima prođe…

– U jednoj košnici žive: kraljica, oko 59 000 radnica i par stotina muških trutova (lenjih sve do svadbenog leta, kada neki od njih postaju kraljičini pratioci).

– Pčele, kao helikopter, nadleću cveće. Zatim, pomoću svojih rilica koriste nektar i odzuje, brzinom od 25 km na sat, do košnice. Istovare slatki teret i vraćaju se do izvora.

– Na jednom svom putu, pčela sakupi nektar ali istovremeno na zadnjim nogama nosi polenov prah i radi još jedan važan posao – oprašuje.
Po jednom letu, svaka pčela donese oko 0,03 grama nektara. To nije mnogo, ali zahvaljujući vrednoći i neraskidivoj zajednici, 1 740 pčela sakupi 1,4 kg meda.

pcela– Svaka stota pčela radilica umesto nektara, u svom rezervoaru nosi vodu (25 litara po sezoni i košnici). Vodu koriste za spremanje hrane za mlade koja se sastoji od biljnih semena. To ravno 10 dana rade stare negovateljice, pčele čiji je prvi posao da tri dana brižljivo čiste saće.

– Voda je pčelama potrebna i za regulisanje temperature. Ušprica se u košnicu, a laki treptaji krilaca, kao ventilatori šire prijatnu svežinu. Sve funkcioniše po jednom savršenom redu.

– Pčele su veoma pametne. Već i početnice iz podataka sa svog prvog leta „otkrivaju količine nektara“ i „udaljenost od košnice“ proračunavajući da li se izvor nektara isplati.

– Pčele imaju smisla i za porodicu. „Deca“ su od iste majke, čak iako su im očevi različiti (pošto kraljica ima oko 12 trutova). Zajednički se zalažu za dobrobit svoje zajednice.

– Svaka četvrta pčela u košnici je sakupljačica, a to je i najviši položaj na lestvici poslova, koji upražnjavaju do smrti.

– Ples je jezik pčela. One koje nemaju posla, stoje na ulazu u košnicu i od svojih koleginica putem plesnih koraka saznaju u kom pravcu se mogu pronaći kapljice meda. Ako napolju ima toliko nektara, da pčele sakupljačice ne mogu da ga sakupe, one pozivaju pčele koje se brinu o mladima. Ona koja je izabrana, bude prodrmana šesnaest puta u sekundi. I ona odmah polazi. Važno je da se priključi radu.

– U proseku, 15 mm dugačke pčele, lete do cvetova i do 6 km udaljenosti od košnice.

– Drugi poziv po važnosti su spremačice meda. One čekaju na ulazu u košnicu. Odstranjuju vodu iz nektara, dezinfikuju ga pomoću vodonik-peroksida koji sami naprave i pretvaraju ga u lako rastvorljive šećere. Zatim ga stavljaju u saće napravljeno od pčelinjeg voska.

– Graditeljke su treći poziv po važnosti u zajednici. One neumorno prave šestougaono saće. Ako spremačice meda ne mogu da ostvare svoju normu, one angažuju pčele koje čuvaju mlade. Ovog puta drhtavim plesom.

– Ako su na jabukovom drvetu, one ostaju na njemu. Ukoliko, na primer, drvo kruške oplode leptiri, prinos će biti 45 kg. Ako to učine pčele, tu je čak 156 kilograma.

Životinje imaju običaj da grickaju koru drveta, čak i kada imaju dovoljno hrane. Tako nastaju jasni tragovi na stablu i granju koje možemo videti u šumi.

kora

Jelen skida čitave komade kore sa smrča, jasena i bukve, dok jelen lopatar više voli da gricka direktno sa drveta.  Zec otkida komadiće nežne, još zelene kore, dok divlji kunić glođe sve do mladog drveta, pa se jasno raspoznaju tragovi njegovih gornjih sekutića.

Veverica ljušti koru u obliku spirale, a miš puhać ostavlja na kori male zareze.

Na preseku panja, možemo saznati, ne samo koliko je drvo staro, već i priču o tome kakva su bila vremena dok je ono stajalo uspravno.

god

Široki prstenovi pričaju o godinama sa dosta sunca i kiše, a uzani o onim kada su uslovi za razvoj biljke bili loši. Svetli prsten koji neki nazivaju „rano drvo“ nastao je u proleće i sastoji se od mekog tkiva koje dobro provodi vodu. On prelazi u „kasno drvo“ koje je nastalo u leto i jesen i zbog svojih uzanih pora, čvršće je i tamnije. Posle toga nastupa zimski period mirovanja.

Slika: 1

Oči mnogih životinja (mačaka, pasa, srndaća, srna…) svetle noću ako ih obasjamo farom automobila ili baterijskom lampom.

macka-oci

U njihovim očima postoji jedan sloj koji odbija svetlost, a koji se sastoji od bezbroj, mikroskopski sitnih „guanin“ kristala. Ista materija nalazi se i u ribljoj krljušti kojia ima sjaj ogledala.

Kristali leže iza mrežnjače, pa svojim odbijanjem svetlosti prouzrokuju dvostruko svetlije primanje slike. To je, ujedno, i razlog zašto životinje tako dobro vide u mraku.


januar 2013.
M T W T F S S
« Dec   Feb »
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031  

Naukica

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.