naukica

Početkom trećeg razreda, iz matematike, deca uče rimske cifre tj. pisanje rimskih brojeva. Da li zato što ne liče na brojeve koje do tada koristimo, ili zato što deluju kao neke „tajne šifre“, uglavnom, deci se rimski brojevi posebno dopadaju.

Za pisanje rimskih brojeva treba zapamtiti sedam slova latinice.

Pisanje brojeva do 39 ide lako. Koriste se samo I, X i V, pa je važno da naučimo kako se pišu brojevi do deset i da zapamtimo pravilo, da se I i X ne pišu nikad više od tri puta. Pošto se ovi brojevi češće koriste (na satovima, kalendarima, za pisanje datuma i sl.), ne predstavljaju im poseban problem.

Za pisanje brojeva većih od 39, pojavljuju se i nove cifre. Da bi ih lakše zapamtili, ja u dogovoru sa decom, uvek primenim jedan trik. A trik se sastoji u sledećem: svako slovo koje koristimo, povežemo vizuelno sa nekom osobom tj. njegovim/njenim imenom.

Tako smo se, ove godine, dogovorili da je Lazar rimski broj 50 (L), Dimitrije – 500 (D). Slovo M nam nikad ne manjka, jer uvek imamo u odeljenju ili Miloša, Marka, Milicu… Međutim, zapelo je kod broja 100 tj. slova C. Nemamo nikog ko se zove na C, nemamo nikog ko se preziva na C… A broj 100 nam je posebno važan…

„Jedino ako može moja baba Cica“, kaže stidljivo Milica i svi prasnu u smeh. Naravno, predlog je odmah usvojen, a Milica je postala broj 1000, jer je u rodbinskoj vezi sa baba Cicom, pa da ih ne razdvajamo.

I, onda počinje prava zabava…

Kada neko piše broj na tabli, ostali spontano, horski, izgovaraju imena onih koje smo odredili za rimske cifre, pa to zvuči, otprilike, ovako:

broj 251 bi bio: baba Cica, baba Cica, Lazar, jedan tj. I (CCLI) ili

broj 740: Dimitrije, baba Cica, baba Cica, deset od Lazara (DCCXL)…

Pošto Milica svoju babu ne zove nikad Cica, nego samo „baba“, ona je posebno izazivala smeh pišući brojeve. Na primer, broj 412 je bio „babu oduzmem od Dimitrija i dodam dvanaest“…

Tako je izgledalo veselo učenje rimskih brojeva…

Posle petnaestak dana, setim se ja da proverim trajnost znanja o rimskim ciframa. Kažem: „Napišite broj 902…“ Samo što sam izgovorila to, jedan dečak ustade i viknu ostalima: „Znate valjda, Cica Milicina i dva!“ Moram priznati da mi do tog trenutka uopšte nije palo na pamet da je „Cica Milicina“ broj 900 (CM), pa sam bila pomalo zatečena…  Ono što odraslima ponekad promakne, ne znači da će promaći i deci… I dobismo „šifru“ za broj 900 – Cica Milicina…

Posle ove školske godine, meni će lično, rimski broj 100 verovatno još dugo ostati asocijacija za baba Cicu, a nadam se i učenicima mog odeljenja… Setila sam se, čak, da ćemo sledeće godine imati i „Milicu Cicinu“… 🙂