naukica

Archive for the ‘Biljke’ Category

Godina 1870, dr Josif Pančić

„…Da vam što prozborim o našim šumama, da vam pokažem njihovu važnost za život naš, za naše zdravlje, za svukoliku našu radnju i promišljenost, a to činim u toj poglavitoj nadi, da će se od sada o našim šumama mnogo više i ozbiljnije promišljati.

…Korist je od šuma, što nam čiste vazduh koji dišemo i koji nam je za život isto tako potreban kao i hleb. Kome nije poznato ono prijatno čuvstvo, koje nas obuzima kad na žarkom danu u šumu stupimo, grudi nam se šire, glava se bistri, niz umoreno telo struji neka nova snaga i po odmoru od kratkoga časa povraćamo se opet u stanje da možemo svoj put ili svoju radnju produžiti.

…Velika je korist od šuma, što one zadržavaju silu vetrova. Vazduh gonjen tim vetrom rashladi se, biva gušći u putu svome preko visokih brda i valja se udvojenom težom niz ogolićene strane, a popušta tek onde od svoje sile, gde mu kakva šuma na put stane.

…Ne manje važna je ona korist, što nas šume čuvaju od poplave. Voda koja kišom na šumoviti predeo pada, zadržava se većim delom na lišću, granama i stablu od drveća i na onoj mahovini ili drugim biljkama, kojima je u šumi zemlja obrasla, a bezbrojne cevčice na površini svekolikog tog raića upijaju uz tu vodu i druge svakojake stvari i obraćaju sve to ili na svoje organičke potrebe da rastu, dok se ona po zakonu teže polako kroz zemne slojeve ne provere, i tu kao veći ili manji izvor na vidik ne izađe.

…A šta biva sa vodom, koja iz oblaka pada na kamen ili na golu zemlju? Ona teče, ničim nezadržana, obično vrlo velikom brzinom niz brdske strane ruši sve što joj se na putu nađe i snosi lom i kamenje u niža, pitomija mesta. Teško stadu ili selu, koje se takovoj bujici na putu zadesi, neizbežne su joj posledice smrt i pustoš.

…Još su nam šume od prevelike koristi tim, što usmeravaju žegu i ciču i što od njih zavisi raspoređenje vlage na zemlji. Krajevi, gde ima mnogo šuma, obično su hladniji od onih što su goli.

…Gde su šume i gola mesta srazmerno podeljena, tu vlada ona temperatura koja je kom pojasu prirodna. Gola se zemlja brže i jače zagreje od sunčane toplote. Nema toga koji ne uviđa, da se u gustom hladu šuma skuplja voda u izvore, potoke i rečice, i da šume zadržavaju silu vetrova i bujica.

…A da bi mogli šume da sačuvamo i da osiguramo sebi sve koristi koje od njih imamo, potrebno je da šume poznajemo…

Izvor: Revija „Šume“

U ljudskoj ishrani, upotrebljavaju se neke supstance koje se dodaju namirnicama kako bi one ostale sveže duži vremenski period.

Jabuka koja stoji presečena na stolu, vrlo brzo promeni boju. To se dešava jer dolazi do oksidacije, a oksidacija je, najkraće rečeno, hemijska reakcija koja se zbiva kada neko organsko telo upija kiseonik.

Ovim jednostavnim eksperimentom možemo dokazati da limun usporava proces oksidacije.

Od materijala potrebni su nam samo: jabuka, nož, voda i limun.

Jabuku presečemo na dve polovine. Jednu polovinu premažemo vodom, a drugu limunom. Posle toga, jedino što treba je, da posmatramo šta se dešava sa svakom polovinom jabuke.

Čak i posle više od dvanaest sati, polovina jabuke koju smo premazali limunom nije promenila boju. Na ovaj način dokazali smo da je limun prirodni antioksidans jer je usporio proces oksidacije tj. delovanje kiseonika na jabuku.

 

Pročitaj i ovo: ADITIVI U ISHRANI

 

Ovim eksperimentom deca mogu shvatiti suštinu funkcije korena i stabla kod biljke. Posebno oduševljenje nastaje kada cvetovi promene boju.

Potreban materijal:

– 3 bela karanfila

– 4 plastične čaše (flaše)

– boje koje se koriste u ishrani (crvena, plava)

– nož

– voda

Ovaj eksperiment zahteva pomoć odraslih.

 

Postupak rada:

Napuniti čaše vodom (do pola). Dodati u dve čaše po 20-30 kapi prehrambene boje, a jednu ostaviti napunjenu čistom vodom.

Jedan cvet se stavlja u vodu u koju je dodata crvena boja, a drugi u čistu vodu.

Stabljika trećeg cveta se, pre stavljanja u vodu, razreže na pola (neophodno je da to uradi odrasla osoba).  Jedna polovina stabljike stavi se u čašu sa plavom, a druga polovina u čašu u kojoj nema boje.

 

Prognoze:

– Šta će se desiti sa cvetovima?

– Kada će se videti prve promene na cvetovima?

– Kako će se promeniti cvet koji se nalazi u crvenoj boji?

– Šta će se dogoditi sa cvetom čija je stabljika u dve čaše?

Prve promene primećuju se posle nekoliko sati, ali je najbolje da cvetove pogledamo posle 24h. Na kraju eksperimenta, posmatramo sve biljke i njihove delove kako bi utvrdili svaki trag boje.

 Zašto se to dešava?

Biljka uzima vodu i hranljive materije preko korena iz zemlje, a zatim ih prenosi preko stabla do gornjih delova biljke. Bez obzira što u našem slučaju, biljka nema koren, stablo i dalje vrši svoju funkciju, odnosno prenosi vodu do listova i cvetova. Voda isparava iz listova i cvetova, a sa druge stane nadoknadjuje izgubljenu vodu „povlačeći“ je preko stabla iz čaše tamo gde joj je potrebna. Pritom, obojena voda ne oštećuje biljku, a podeljeno stablo nam dokazuje da sićušne „cevčice“ koje su u njemu i dalje vrše svoju ulogu, iako je ono prepolovljeno.


februar 2017.
M T W T F S S
« Jan    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728  

Naukica

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.