naukica

Archive for mart 2012

Supstance koje se u malim količinama dodaju namirnicama i drugim prehrambenim proizvodima u cilju poboljšanja njihovih svojstava, zovu se aditivi. Dele se na prirodne i veštačke, a ima ih preko 350. Aditivi namirnicama menjaju sastav, kvalitet, aromu i dužinu trajanja. Od načina i količine aditiva koji se unose u organizam, zavisi i stepen njihove štetnosti, jer stručnjaci kažu da apsolutno neškodljivih aditiva – nema. Unošenje aditiva u većoj količini od dozvoljene, narušava normalnu razmenu materija u organizmu, može izazvati trovanje, ali i mnogo teže posledice.

S druge strane, za kvalitet namirnica mnogo je opasnije prisustvo pesticida i teških metala nego npr. korišćenje hemijskih aditiva. Najbolje je, sigurno, koristiti neprskano ili organski proizvedeno voće i povrće, uzgajano na što većoj udaljenosti od prometnih puteva i industrijskih centara.

U dozvoljene aditive ubrajaju se: antioksidansi, boje, konzervansi, zgušnjivači, aromati, začini i dr.

Antioksidansi

Antioksidansi su materije koje sprečavaju ili usporavaju oksidaciju hrane u kontaktu sa vazduhom, tj. sprečavaju da ona pocrni. Označeni su slovom E i brojevima od 300 do 321. Ako se upotrebljava vitamin C (E 300) nema štetnog delovanja.

Konzervansi

Sve ono što se dodaje hrani da bi sprečilo rast ili uništenje mikroorganizama smatra se konzervansima. Prirodni konzervansi su: kuhinjska so, morska so, šećeri i organske kiseline (jabučna, vinska, mlečna i limunska).

Hemijski konzervansi su određena sintetička jedinjenja, koja sprečavaju kvarenje prehrambenih namirnica i produžavaju im rok upotrebe. Obeleženi su slovom E i brojevima od 200 do 299.
U domaćinstvu od hemijskih konzervanasa za pripremu zimnice najčešće se koristi dodatak koji se i prodaje pod imenom „Konzervans“. Osetljivim osobama, ovaj dodatak može da smeta i u minimalnim količinama.

Boje

Boje se dodaju u različite namirnice, jela i proizvode. Mogu biti prirodne (organske) i veštačke (sintetske) boje. Na proizvodima su označene slovom E i brojevima od 100 do 199.

Prirodne boje su bezopasne po zdravlje ljudi, jer potiču iz prirodnih izvora (cvekla, šargarepa, bundeva, kajsija, jagode, borovnica…) Dozvoljene prirodne boje su: hlorofil (zelena), karotin (žuta), karamel (smeđ, tamnosmeđ) i dr.

Emulgatori

Emulgatori se koriste za povezivanje dve ili više mešavina (sastojaka) koje se međusobno ne mogu mešati (npr. masnoća i voda u majonezu i kremovima). Označeni su slovom E (brojevi od 322 do 452). Najčešći je lecitin E 322, prirodni sastojak koji se dobija od žumanca.

Zgušnjivači

Koriste se za zgušnjavanje vodenastih mešavina. Oni čine želee i pudinge kremastijim. Označeni su slovom E (brojevi od 453 do 619). Najčešće se dobijaju od kukuruza i krompirovog skroba i relativno su bezazleni.

Aromati

Aromati se drugačije zovu „pojačivači ukusa“ i upotrebljavaju se da bi namirnicama ili hrani dali intenzivniji ukus. Označeni su slovom E i brojevima počev od 620.

Začini

Najveći broj začina su proizvodi biljnog porekla, karakterističnog mirisa i ukusa ili boje. Dodaju se prehrambenim proizvodima i alkoholnim i bezalkoholnim pićima radi postizanja odgovarajućeg mirisa, ukusa, boje ili radi svarljivosti.

Poslednjih godina, zime u mom gradu su bile prilično tople. Malo je snega padalo, temperatura se spusti stepen-dva ispod nule, deca iskoriste neki dan za sankanje i dok „dlanom o dlan“, a zima već prošla. Činilo nam se, ponekad, da zima kraće traje nego nekada.

Ove godine je bilo drugačije. Verovatno se svi još sećaju onog snega od pola metra, onih neprohodnih ulica i trotoara, klizanja po ledu i svega ostalog što nam je zima donela.

Prvo smo se obradovali zimskim čarolijama, ali kada je i temperatura pala na -23 počele su naše muke. Sneg na krovu zgrade pola metra, oluci zaledili, voda kaplje sa poslenjeg sprata, napravila se ledenica od vrha zgrade do drugog sprata. Srećem komšije po hodniku i svi pričaju istu priču – sneg, ledenice, kaplje, prokišnjava…

Dođe jedan dan komšinica sa poslednjeg sprata i priča:

„Već noćima ne spavam. Prokišnjava mi plafon u sobi, a u kuhinji haos. Kaplje kao iz česme. Stavila sam kofu ali čim se malo napuni, počinje da pršti na sve strane. Upropastiće mi parket, znate da sam ga prošle godine sređivala… Po ceo dan prosipam vodu, a noću ustajem na svaka dva-tri sata da ispraznim te šerpe i kofe…“

Izjada se nama komšinica, mi je utešimo, smirimo i počnemo da razmišljamo kako da rešimo problem. A onda… Nauka uzme stvar u svoje ruke!

Trebalo je da se pronađe nešto što sakuplja vodu sa plafona, a što ne prska okolo.

Plan je bio sledeći: stavimo stolicu na sto, na stolici korito, u koritu manja posuda, jedan kraj creva u posudi, drugi u koritu… Zakon spojenih sudova – rešenje problema!

To je izgledalo otprilike kao na slici koju sam nacrtala. Korito na mojoj slici je providno, ali to je samo zato da bi moglo da se vidi šta se u njemu dešavalo. Možda će nekom izgledati smešno (sada je i meni smešno!), ali problem je na ovaj način bio u potpunosti rešen. Voda pada u malu posudu i stalno je dopunjava, a crevom se ta voda prebacuje u korito tako da posuda nikada nije puna. Malo prska, ali ne na parket!

Postavimo mi svu tu „skalameriju“ i odemo. Prođe jedan dan, ona se ne javlja i ne pojavljuje. Sledećeg jutra, stiže komšinica Mileva ozarena i kaže: „Nisam verovala da će to funkcionisati. Ženo, slatko se naspavah noćas!“ 🙂

Vazduh i voda se stalno nešto „gurkaju“ i pritiskaju. Pritiska vazduh, pritiska voda…

Kada pitate decu, da li su nekada videli kako neko koristi crevo da bi prebacio tečnost iz jedne posude u drugu, obično potvrdno odgovore. Videli su dedu kako koristi crevo da bi izvadio rakiju iz bureta, ili kako tata nešto slično radi sa buretom u kome je kiseo kupus…

Možemo li i mi to da uradimo?

Potreban materijal:

– dve plastične flaše

– usko gumeno crevo

– voda

– malo prehrambene boje ili sok od višnje

Postupak rada:

U jednu flašu sipamo vodu i u nju dodamo vrlo malo soka od višnje, koliko da voda dobije boju. Sok od višnje nije toliko bitan za ogled, ali je naukica lepša ako je nešto roze ili crveno i ako miriše na sok od višnje. 🙂

Jedan kraj creva stavimo u vodu. Drugu flašu stavimo niže nego što je prva (ovo je vrlo važno!). Onda jedan dobrovoljac iz tima, povuče ustima vodu i stavi taj kraj creva u praznu flašu…

Voda prelazi iz jedne flaše u drugu…

Posle nekog vremena im zamenimo mesta. Onu punu podignemo i voda ide u suprotnom smeru – prelazi u praznu…

Kako da zaustavimo kretanje vode?

Kada pomerimo flaše, tako da nivo vode bude u istoj ravni, voda se zaustavlja, ne mrda… Opet podignemo jednu flašu i voda opet počinje da curi…

Zašto se to dešava?

Voda u spojenim sudovima (u našem slučaju to su flaše) teži da se izjednači. Tek kada je voda u svim sudovima u istoj ravni, zaustavlja se. Mogli smo koristiti bilo kakve posude ili flaše, uvek će biti isto.

Mi smo pojmove „spojeni sudovi“ i „timski rad“ nekako povezali u svojim glavama. Nije važno da li je neko nizak i debeljuškast, visok i mršav, „nakrivljen“ na levu ili desnu stranu… Ako svaki član tima odradi svoj deo posla, svi će postati jednaki kao voda u spojenim sudovima.

Utvrdili smo da je vazduh svuda oko nas. I u flaši, i u čaši, i u šerpi… Svuda se „zavuče“.

Može li vazduh da zaustavi vodu utvrdićemo sledećim eksperimentom.

Potreban materijal:

– tegla sa plastičnim poklopcem

– levak

– glina ili plastelin

– voda

Postupak rada:

Na poklopcu od tegle treba napraviti dva otvora. Jedan je veći i nalazi se na sredini poklopca, a drugi je vrlo mali i nalazi se negde sa strane.

Levak stavljamo na sredinu i pričvrstimo ga za poklopac glinom ili plastelinom da vazduh iz tegle ne može da izađe. Drugu, manju rupicu na poklopcu takođe zatvorimo glinom.

Sipamo vodu…

Vazduh će malo „dozvoliti“ vodi da uđe u teglu, ali posle nekoliko trenutaka voda prestaje da curi kroz levak. Ostatak vode ostaje u levku i više neće ući unutra ni jedna jedina kap.

„Žao mi je, prostor u tegli je potpuno zauzet“.

Kada otvorimo malu rupicu na poklopcu, voda iz levka opet počinje da curi.

Zašto se to dešava?

Onog momenta kada otvorimo mali otvor, vazduh brzo, brzo, brzo izlazi iz tegle. Na taj način on oslobodi prostor u tegli, a taj prostor odmah počinje da zauzima voda iz levka, odnosno počinje da curi u teglu.

Što više vazduha izađe, više će vode ući unutra.

Ne možemo ga dodirnuti ni videti, teško ga je istražiti, a ipak je svuda oko nas, gde god se okrenemo. Jedino što možemo je da ga osetimo kad se kreće, ili kada deluje na neke druge stvari – pomera travu, lišće, oblake, smeta nam da hodamo ili nas „gura“ u leđa. Ponekad ume visoko da ponese plastične kese ili ih „okači“ na drveće…

Kako da dokažemo da ga ima?

Koristićemo neke obične stvari da utvrdimo da je ON tu.

1.

Materijal:

– plastična posuda

– cevčice različite dužine, debljine, boje…

Uzmeš cevčicu, staviš u posudu sa vodom i duvaš u nju.

Mehurići, mehurići, mehurići…

Jedino što treba je, da konstatujemo da su baš ti mehurići – vazduh!

2.

Materijal:

– plastična posuda

– plastična čaša

Da li vazduha ima u čaši?

Bilo je različitih pretpostavki: „U zatvorenoj flaši ga ima, ali u čaši ne“, „Izašao je iz čaše jer je ona široka“, „Ako ga ima svuda okolo, možda ga ima i u čaši“…

I onda pokušavamo da utvrdimo šta je tačno, spuštajući čašu u vodu. A kad je izvučemo – ona unutra suva!!!

Objašnjenje: Vazduh zauzeo mesto u čaši i ne da vodi da uđe. OK, shvatili smo.

3.

Materijal:

– dva balona

– cevčica

– gumice (za tegle) ili čvršći konac

Jedan balon vežemo za jedan kraj cevčice (mora biti čvrsto vezan). Drugi naduvamo, pa ga zakačimo i vežemo na drugi kraj cevčice. To ide malo teže, ali iz više pokušaja i to uradimo.

Sad treba iz jednog balona da prebacimo vazduh u drugi, tj. da on prođe kroz cevčicu i premesti se u drugi balon.

Kad čuju zadatak, niko ni da pokuša to da uradi. „Pući će, i pući će…“ Na kraju se ipak pojavi jedan hrabri dobrovoljac koji se osmeli da pritisne balon, po cenu toga da pukne….

Međutim, onog momenta kad onaj najhrabriji to uradi, igra tek počinje… Videli su da smo vazduh prebacili iz jednog u drugi balon, videli su da balon nije pukao i shvatili su da može biti vrlo zabavno. Naukica, nema šta! 🙂


Kako smo napravili „turbo“ modele tockova koje pokreće voda, pogledajte ovde.

Točkovi su se tako brzo okretali, i tako divno prskali, da sam morala da pokupim sve modele za vreme odmora. 🙂

Predstavljamo vam najuspešnije modele u 2011. godini. Svaka sličnost sa pravim turbinama je namerna.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ovim eksperimentom deca mogu shvatiti suštinu funkcije korena i stabla kod biljke. Posebno oduševljenje nastaje kada cvetovi promene boju.

Potreban materijal:

– 3 bela karanfila

– 4 plastične čaše (flaše)

– boje koje se koriste u ishrani (crvena, plava)

– nož

– voda

Ovaj eksperiment zahteva pomoć odraslih.

 

Postupak rada:

Napuniti čaše vodom (do pola). Dodati u dve čaše po 20-30 kapi prehrambene boje, a jednu ostaviti napunjenu čistom vodom.

Jedan cvet se stavlja u vodu u koju je dodata crvena boja, a drugi u čistu vodu.

Stabljika trećeg cveta se, pre stavljanja u vodu, razreže na pola (neophodno je da to uradi odrasla osoba).  Jedna polovina stabljike stavi se u čašu sa plavom, a druga polovina u čašu u kojoj nema boje.

 

Prognoze:

– Šta će se desiti sa cvetovima?

– Kada će se videti prve promene na cvetovima?

– Kako će se promeniti cvet koji se nalazi u crvenoj boji?

– Šta će se dogoditi sa cvetom čija je stabljika u dve čaše?

Prve promene primećuju se posle nekoliko sati, ali je najbolje da cvetove pogledamo posle 24h. Na kraju eksperimenta, posmatramo sve biljke i njihove delove kako bi utvrdili svaki trag boje.

 Zašto se to dešava?

Biljka uzima vodu i hranljive materije preko korena iz zemlje, a zatim ih prenosi preko stabla do gornjih delova biljke. Bez obzira što u našem slučaju, biljka nema koren, stablo i dalje vrši svoju funkciju, odnosno prenosi vodu do listova i cvetova. Voda isparava iz listova i cvetova, a sa druge stane nadoknadjuje izgubljenu vodu „povlačeći“ je preko stabla iz čaše tamo gde joj je potrebna. Pritom, obojena voda ne oštećuje biljku, a podeljeno stablo nam dokazuje da sićušne „cevčice“ koje su u njemu i dalje vrše svoju ulogu, iako je ono prepolovljeno.

Da nije Branka Kockice ni nauka ne bi bila ono što jeste. 🙂

Žvake su velikom broju ljudi zabavna zanimacija – dok služe svojoj osnovnoj svrsi, to jest, žvakanju. Ima i onih koji vole da žvakama gađaju nekog ili da nekome podmetnu žvaku na koju će ovaj sesti, a ima i onih koji nemaju nameru da bilo šta podmeću, ali ni dovoljno kulture da žvakaću gumu koja im je dosadila bace na za to predviđeno mesto (ako postoji neko ko to ne zna, mislimo na kantu za otpatke), već je bace gde stignu. Onda se, recimo, vama desi nezgoda da sednete na bačenu žvaku, i to još u omiljenim farmerkama, ili se naslonite na mesto na koje je neko zalepio žvaku. E, tu nastaju muke.

Naravno, ne želite tu lepljivu stvar koju je ko zna ko muljao po ustima ni na jednom delu svoje garderobe. Ipak, „mala gadost“ može da se pokaže prilično teškom za uklanjanje. Vi je stružete i stružete, pokušavate da ne ulepite i prste tom ljigavom lepljivom masom (kao i da ne razmišljate ko ju je držao u ustima, bljak!), ali, mada delove uklanjate, delovi i ostaju. Joj, kako je se otarasiti? Ima li neki jednostavan način? Ima!

Za početak, komad garderobe sa žvakom stavite na hladno mesto, najbolje u frižider (da, znamo da farmerke u frižideru zvuče kao šašava ideja). Ostavite neko vreme farmerke u frižideru, dovoljno da se žvaka ohladi i skroz stvrdne. Tada će postati porozna i biće prilično lako ukloniti njen veći deo. Može se desiti da malo ostane, kao i da vam ostane fleka. Tada – pravac kupatilo (ako već niste u njemu), uzmite četku za pranje veša i nakon nešto struganja uspešno ćete ukloniti fleku.

Posle toga ne bi bilo loše da taj komad garderobe i operete – i ponovo ćete moći da uživate u nošenju omiljenih farmerki, majice, ili o čemu li se radilo. Kako i nekome drugome ne biste naneli sličnu neprijatnost, a i zbog kulture, nemojte ni vi žvaku bacati gde stignete, niti je samo ispljunuti, već koristite kantu za otpatke.

Tekst preuzet sa: http://goo.gl/vU8fS

Italijanski umetnik Mauricio Savini već deset godina pravi različite skulpture od žvakaćih guma. Materijal koji, svakako, nije uobičajen u svetu umetnosti, ali se i pored toga, popularnost njegovih skulptura povećava i cene nekih od njih dostižu i 60 000 dolara. Sa druge strane, lako dostupan materijal, koji se lako seče i oblikuje, kao i glina.

Za svaku od svojih skulptura, Mauricio Savini koristi hiljade žvakaćih guma, i to onih koje su dobro sažvakane.

Kako ih sakupi, nije poznato…

Slike preuzete sa: http://goo.gl/uS6PQ

ŽVAKA

Posted on: 24. marta 2012.

Žvakaća guma je omiljen proizvod miliona stanovnika zemlje. Uz to, izbor se iz godine u godinu povećava  – slatke, voćne, kisele ili ljute, sa dodatkom ili bez šećera, raznih oblika, boja i ukusa…Po nekim mišljenima korisna, po drugim – štetna. Iako je danas veoma popularna, žvaka nije proizvod modernog čoveka.

Potreba ljudi da nešto žvaću potiče još od davnina, uglavnom iz istih razloga: da se zavara glad, osveže usta i dah, kao zubna higijena… Poznato je da su još Stari Grci žvakali svojevrsnu žvaku napravljenu od lista mastike. Za „žvake“ su znali i drevne Maje i Indijanci i u te svrhe su uglavnom koristili plodove i listove biljaka.

Prve žvakaće gume pojavile su se 1848. godine i bile su napravljene od soka omorike, ali njihova prodaja nije išla baš najbolje. Kasnije, dodavanjem šećera, žvaka je postala popularnija, a pronalaskom žvakaće gume od koje se prave baloni, postaje pravi hit.

List „Njujork san“ je davne 1890. pisao: „Novotarija se tako proširila da je nemoguće sresti ženu ili muškaraca koji ne žvaću, u pozorištu, u crkvi, u tramvaju, na ulici, i to uprkos tome što je žvakanje, u suštini, vulgaran užitak, naročito u javnosti. Otkriva loše manire, oduzima dostojanstvo“.

Pravi događaj predstavljala je i prva ružičasta žvaka, napravljena 1928. godine dodavanjem roze boje u smesu za pravljenje ovog proizvoda.

Popularnost koju ima vekovima unazad žvakaća guma sačuvala je sve do današnjih dana. Samo u SAD, danas se proizvodi i kupuje više od hiljadu vrsta.

GUMA

Posted on: 24. marta 2012.

Grube gumene lopte, stare više od 900 godina pronađene su u ruševinama gradova Inka i Maja u Južnoj i Severnoj Americi. Fosili biljaka od kojih se proizvodi guma mnogo su stariji – čak 3 000 000 godina.

Stanovnici jugoistočne Azije su davno znali za gumu dobijenu od „soka“ jednog drveta. Koristili su je za prevlačenje korpi i različitih posuda, za izradu buktinja, a kasnije i za pravljenje obuće, bojne štitove i boce. Čak je i Kolumbo bio iznenadjen kada je video domoroce Haitija kako igraju neku igru napravljenu od „gume drveta“.

Guma je nađena u više od 400 raznih puzavica, žbunova i drveta. Međutim, količina gume koja se nalazi u tim biljkama je veoma mala, pa se na primer, vađenje gume iz maslačka i mlečike sigurno ne isplati. Najbolja guma dobija se iz drveta koje je prvi put pronađeno u Brazilu.

Kako se dobija guma?

Biljka koja se najviše koristi za dobijanje gume zove se heveja (Hevea brasiliensis). Na heveji se prave zarezi u kori, iz kojih curi mlečni sok – lateks.  Lepljivi, mlečni sok se sakuplja, a njegovim zgrušavanjem nastaje kaučuk ili prirodna guma. Reč kaučuk potiče od reči „cahuchu“ što znači „drvo koje plače“.

Kaučuk je veoma lepljiv. Procesom vulkanizacije spajaju se kaučuk i sumpor, i dobija se guma. Guma za razliku od kaučuka nije lepljiva, a povećava se i njena čvrstina.

Ona je veoma rastegljiva i izuzetno vodootporna i koristi se za različite proizvode.

Jedan engleski naučnik je tek u 18. veku primetio da kaučuk briše trag olovke, pa se zato i danas, u Engleskoj i Americi kaučuk naziva rubber, što znači „gumica za brisanje“.

Guma se prvo koristila kao elektroizolacioni materijal, a sa razvojem automobilske industrije povećavala se i njena proizvodnja. Prve gume za automobile bile su pune, a tek kasnije su počele da se primenjuju i one koje se i danas koriste tj. gume ispunjene vazduhom.

Video: Postupak dobijanja prirodne gume

 

Ovoj igri smo dali naziv „Čik pogodi“. Jedini „materijal“ koji je potreban za nju su različiti, kratki zvuci koje sam pronašla na Internetu, a kojih zaista ima u velikom broju.

Igra se sastoji u tome da deca pogode na koji nacin nastaje zvuk koji će čuti…

Ja sam ih dodavala u prezentacije (odlični su za „zagrevanje“), ali se mogu pustiti i na kasetofonu, efekat je potpuno isti.

SOUND1     SOUND2     SOUND3     SOUND4     SOUND5

Preuzeti su sa ove veze: Partners In Rhyme

Možemo se prisetiti i razlike između zvuka i tona.

Musicograma – El vals de las Flores

 

 

“Nauka je teška igra“, reklo je neko dete. Koliko je kao igra nauka zaista “teška“ deci, a koliko odraslima? Kome zapravo nedostaje energija i entuzijazam za eksperimentisanje – da li deci ili njihovim nastavnicima i roditeljima? Pretpostavljam da je ta “igra“ mnogo teža odraslima koji se, većinom, pri samom pomenu nauke “uplaše“ i odmahnu rukom kao da kažu da je to isuviše komplikovano ili imaju loše iskustvo vezano za neku od nauka iz svog školovanja.

Ali ima i onih koji znaju i više i bolje ili možda razumeju važnost onoga što sam ja nazvala „naukicom“. O jednoj uspešnoj saradnji kolege i roditelja sa predškolskom ustanovm, možete pročitati u članku „Mini festival nauke u vrtiću“

Karusel ili ringišpil je zabavna vrteška za vožnju, koja se sastoji od kružne rotirajuće platforme sa sedištima za vozače. Ta sedišta su obično u obliku konja ili drugih životinja i okreću se ukrug, ponekad istovremeno i gore-dole.

Svaka rotirajuća platforma za zabavnu vožnju se, takođe, može nazvati ringišpilom. Na dečjim igralištima, vrteške su uglavnom jednostavne, sa drvenim sedištima i rukohvatima koje deca drže dok se voze.

O obliku, bojama, rukohvatima, sedištima i drugim detaljima se dodatno možete raspitati kod dece… Svako od njih se, bez izuzetaka, seća neke svoje uzbudljive vožnje na ringišpilu. I svi, nepogrešivo, znaju da se ringišpil kreće kružno.

Zato smo odlučili da napravimo ringišpil za igračke. Na njemu se mogu voziti kuce, mace, žabe i ostale domaće i divlje životinje, ali isto tako i lutke, vojnici i čitava plejada različitih malih „stvorenja“ koja deca poseduju.

Da bi napravili ringišpil, ne treba vam mnogo. Malo materijala za reciklažu, dobra volja i želja za igrom. I kad sve bude gotovo, zapravo ništa nije gotovo. Tada tek počinjemo da proširujemo svoje vidike: brzinom, kočenjem, inercijom i ko zna čime još…

O postupku izrade ringišpila pogledajte ovde

 

Nijagarini vodopadi nastali su krajem poslednjeg ledenog doba, pre oko 12500 godina. Topljenjem velikog glečera voda iz jezera Iri potekla je prema severu i oblikovala današnje jezero Ontario.

Nijagara, što znači „voda koja grmi“, naziv je koji su ovom vodopadu dali američki Indijanci. Danas, Nijagarini vodopadi predstavljaju prirodnu granicu između SAD i Kanade. Od jezera Iri reka Nijagara mirno teče gotovo 56 kilometara. U blizini jezera Ontario pretvara se u brzake koji užurbano jure, a zatim se voda gromoglasno strmoglavljuje sa visine od 55 metara.

Ostrvo Goat reku deli na dva dela: američki vodopad se preliva u ravnoj liniji širine oko300 m, a kanadski vodopad Potkovica je dvostruko širi i, kako mu ime govori, ima oblik potkovice.

Ono što slapove čini zadivljujućim jesu prekrasne boje. Kad je sunčano, iznad slapova se, zbog hiljadu kapljica vode što pršte kroz vazduh, stvara prekrasna duga koja pokriva gotovo celu potkovicu.

Nijagarini slapovi popularna su turistička destinacija, ali i izvor za proizvodnju električne energije. Tamo je 1893. godine otvorena prva svetska hidrocentrala, za čiju je gradnju uveliko zaslužan Nikola Tesla koji ju je osmislio.

VODA

Posted on: 18. marta 2012.

  • Svetski dan voda obeležava se svake godine 22. marta. Taj dan je usvojen rezolucijom UN-a u decembru 1992. godine. Već od 1993. godine ovaj dan je počeo da se obeležava i vremenom značaj ovog dana je počeo da raste.
  • Po odluci Generalne Skupštine UN, u periodu od 2005.-2015. biće sprovedena akcija „Voda za život“. Ovom akcijom Ujedinjene nacije žele da podsete na važnost zaštite voda i na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta.
  • Voda izvire iz dubine zemlje, a ti izvori toliko su duboko u zemlji da su zaštićeni od zagađivanja i bilo kakvog direktnog uticaja sa zemljine površine. Zato je voda koja izvire iz zemlje vrlo čista i često lekovita.
  • Globalna upotreba vode: poljoprivreda 70%, industrija 20%, upotreba u domaćinstvima 10%.
  • Manje od 1% ukupne slatke vode na svetu raspoloživo je za direktnu upotrebu.
  • Najkvalitetniju vodu imaju: Finska, Kanada i Novi Zeland.
  • Naučnici su dokazali da čovek koji popije dve čaše vode pre svakog obroka, brže gubi kilograme nego ljudi koji piju pojedine preparate za mršavljenje.
  • Posledice nedovoljne hidracije mogu biti umor, smanjena opreznost i problemi sa koncetrisanjem. Dokazano je da čak i najmanji nedostatak vode pogoršava kognitivne sposobnosti kod čoveka.

Voda je sastavljena od kiseonika i vodonika.

Voda se nalazi se u neprestanom kruženju. Isparavanjem odlazi u atmosferu, tamo se kondenzuje u oblake i pada u obliku kiše ili snega na zemlju, odakle putem površinskih ili podzemnih voda dolazi ponovo u reke, jezera, mora ili okeane, a drugi deo koriste biljke i životinje. Preko njih voda ponovo ulazi u proces prirode, a jedan deo ostaje u zemljištu.

Voda se nalazi u atmosferi, hidrosferi i litosferi.

Voda je regulator toplote na Zemlji. Morske struje vrše vrlo važnu ulogu u izjednačavanju temperaturnih razlika između ekva

tora i polarnih krajeva. Voda na Zemlji, tačnije njen geografski razmeštaj zavisi od prenosa vodene pare u atmosferi.

Voda učestvuje u procesima isparavanja, kondenzacije, smrzavanja… Ona menja agregatna stanja i na taj način troše se ili oslobađaju znatne količine skrivene energije potrebne za ostale atmosferske procese koji su odlučujući za život.

Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Potrebe za vodom odraslog čoveka iznose od 1,5
Bez hrane čovek može izdržati mnogo duže nego bez vode. Ona sačinjava oko 70% naše telesne težine, a gubimo je jako brzo i jako često. Ukoliko se ovaj gubitak ne nadoknađuje dolazi do dehidracije, isušivanja kože, naglog gubljenja telesne težine i u krajnjem stadijumu, smrti.do 3 litara dnevno. Ona ili pokreće razvoj ili ograničava progres svake zajednice – od porodice do civilizacije.

PODELA ZADATAKA

Grupe su ranije formirane.

Unapred je pripremljen potreban materijal.

Vođa grupe čita uputstvo i zadatke svim članovima grupe.

UPUTSTVO ZA RAD

Pročitajte pažljivo svaki zadatak.

Dogovorite se na koji način ćete da uradite zadatke.

Pažljivo radite da ne bi došlo do neprijatnih situacija.

Na većem papiru nacrtajte ono što ste radili.

Napišite zaključke do kojih ste došli radeći svoje zadatke.

SREĆNO!

PRVA GRUPA

POTREBAN MATERIJAL

  • karton u obliku pravougaonika
  • automobil
  • parče materijala

ZADATAK

  1. Napravi strmu ravan i utvrdi kako se automobil krece po ravnoj podlozi, a kako na strmoj ravni.
  2. Nacrtaj putanju kretanja automobila (tačka – početni položaj; linija – putanja kojom se kreće telo; strelica – smer kretanja).
  3. Automobil pusti sa vrha kartona (strme ravni) i izmeri put koji je on prešao. Zatim preko kartona stavi platno, pusti automobil i izmeri put koji je prešao. Uporedi i objasni.

DRUGA GRUPA

POTREBAN MATERIJAL

  • lopta (manja i veća)

ZADATAK

  1. Baci loptu uvis, a zatim je uhvati rukama. Pusti loptu da padne pa pod, a zatim je uhvati rukama.
  2. Prikaži na koji način se lopta kreće (tačka – početni položaj; linija – putanja kojom se kreće telo; strelica – smer kretanja).
  3. Nacrtaj kredom liniju (početni položaj lopte). Stavi obe lopte na liniju i zakotrljaj ih. Koja lopta prelazi duži put ako na njih delujemo istom silom.

TREĆA GRUPA

POTREBAN MATERIJAL

  • loptica (lastiž na jednom kreju)
  • loptica-skočica

ZADATAK

  1. Drži u ruci jedan kraj lastiža i pomeraj lopticu. Pusti lopticu-skočicu na pod.
  2. Prikaži na koji način se loptice kreću (tačka – početni položaj; linija – putanja kojom se kreće telo; strelica – smer kretanja)
  3. Utvrdi da li će loptica-skočica više skakati ako je pustiš na zemlju sa 1m visine ili sa veće visine.

ČETVRTA GRUPA

POTREBAN MATERIJAL

  • dugmad iste veličine
  • konac

ZADATAK

  1. Provuci kroz rupicu dugmeta konac i veži ga. Drugi kraj konca veži na ofinger. Pokreni dugmad rukom.
  2. Prikaži na koji način se dugme kreće (tačka – početni položaj; linija – putanja kojom se kreće telo; strelica – smer kretanja)
  3. Napravi 3 klatna od dugmadi iste veličine i konca različite dužine. Pokreni klatna istom jačinom i objasni koje će se kretati najbrže a koje najsporije.

PETA GRUPA

POTREBAN MATERIJAL

  • sat
  • mlin za biber
  • dugmad različite veličine

ZADATAK

  1. Okreći kazaljke na satu. Okreći dršku na mlinu za biber, kao da melješ biber.
  2. Prikaži na koji način se kreću kazaljke i drška na mlinu za biber (tačka – početni položaj; linija – putanja kojom se kreće telo; strelica – smer kretanja).
  3. Od dugmadi različite veličine napravi tri klatna tako da im je dužina konca iste dužine. Utvrdi koje od njih će se kretati najsporije, a koje najbrže.

 

KRETANJE – PROVERA ZNANJA

 

 


mart 2012.
P U S Č P S N
    apr »
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031  

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.