naukica

Duvan se puši u cigaretama, cigarama i lulama. Istraživanja pokazuju da bolesti povezane sa duvanom svakog dana usmrte blizu 13.500 ljudi širom sveta. Predviđa se da će do 2020. godine bolesti povezane sa duvanom globalno posmatrano prouzrokovati 12% svih smrtnih slučajeva.

Duvanski dim sadrži brojne štetne supstance. Najštetnije supstance su katran, nikotin i ugljen-monoksid.

Pitanje br. 1

Duvanski dim se udiše u pluća. Katran iz dima taloži se u plućima i to sprečava pluća da pravilno rade.

Koja od sledećih je funkcija pluća?

A. Da pumpaju kiseonikom obogaćenu krv u sve delove tvog tela.

B. Da prenesu deo kiseonika koji udišeš iz vazduha u tvoju krv.

C. Da pročiste tvoju krv tako što smanjuju sadržaj ugljen-dioksida na nulu.

D. Da pretvore molekule ugljen-dioksida u molekule kiseonika.

Tačan odgovor:   B. Da prenesu deo kiseonika koji udišeš iz vazduha u tvoju krv.

Pitanje br. 2

Pušenje povećava rizik od dobijanja raka pluća i nekih drugih bolesti.

Da li se rizik od dobijanja sledećih bolesti povećava pušenjem? Zaokruži „Da“ ili „Ne“ za svaki od navedenih slučajeva.

Bronhitis Da / Ne

HIV/SIDA Da / Ne

Male boginje Da / Ne

Tačni odgovori: Sva tri tačna: Da, Ne, Ne, ovim redosljedom.

Pitanje br. 3

Pojedini ljudi koriste nikotinske flastere kako bi im pomogli da ostave pušenje. Flasteri se stavljaju na kožu i oslobađaju nikotin u krv. To pomaže da se umanji želja i simptomi povlaćenja kada ljudi prestanu sa pušenjem.

Da bi se proučila delotvornost nikotinskih flastera nasumice je izabrana grupa od 100 pušača koji žele da ostave pušenje. Grupa će se proučavati šest meseci. Delotvornost nikotinskih flastera će se meriti utvrđivanjem koliko ljudi u grupi nije ponovo počelo da puši do kraja ispitivanja.

Koji je od sledećih najbolji pristup eksperimentu?

A.   Svi ljudi u grupi nose flastere.

B.  Svi nose flastere, osim jedne osobe koja pokušava da ostavi pušenje bez njih.

C.   Ljudi biraju da li će ili ne koristiti flastere da im pomognu da ostave pušenje.

D.   Polovina ih je nasumice izabrana da koristi flastere, a druga polovina ih ne koristi.

Tačan odgovor: D. Polovina ih je nasumice izabrana da koristi flastere, a druga polovina ih ne koristi.

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

Bakterije koje žive u našim ustima izazivaju zubni karijes (propadanje zuba). Karijes je problem još od 18. veka kada je šećer postao dostupan zahvaljujući industriji šećerne trske koja se razvijala.

Danas znamo sve o karijesu. Na primer:

•   Bakterije koje izazivaju karijes hrane se šećerom.

•   Šećer se pretvara u kiselinu.

•   Kiselina nanosi štetu površini zuba.

•   Pranje zuba pomaže u sprečavanju karijesa.

Pitanje br. 1

Koja je uloga bakterija u zubnom karijesu?

A.   Bakterije proizvode gleđ.

B.   Bakterije proizvode šećer.

C.   Bakterije proizvode minerale.

D.  Bakterije proizvode kiselinu.

Tačan odgovor: D. Bakterije proizvode kiselinu.

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

Različiti delovi jezika reaguju na različite ukuse i prepoznaju ono što je slatko, slano, kiselo ili gorko. Ovim ogledom se to može i utvrditi.

Potreban materijal:

– nacrtana skica jezika

– mala ogledala

– veći tanjir (ili 4 manje čaše)

– kašičica

– ogledalo

– so, šećer, sok od limuna, kafa

Postupak rada:

Na tanjir staviti po jednu kašičicu pomenutih sastojaka. Dodati po kašičicu vode u svaki sastojak, da bi se malo rastvorili (mogu se rastvoriti i u čašama).

Deca posmatraju svoje jezike (lica) u ogledalima. Kašičicu stave npr. u šećer, a zatim, stavljajući je na različite delove jezika utvrđuju koji deo jezika prepoznaje sladak ukus. Obeleže na skici jezika.

Između utvrđivanja svakog sledećeg ukusa treba oprati usta i kašičicu. Isti postupak je i za ostale ukuse.

Kada sva deca obeleže na papirima pozicije za različite ukuse, skice se mogu uporediti.

Pravo vreme za ovaj eksperiment, može biti proleće (i prolećni raspust), mada mislim da bi mogao da nas „osveži“ i u hladnim zimskim danima. Deci će se sigurno dopasti, a ni odrasli ne mogu ostati ravnodušni.

Potreban materijal:

– čaša punomasnog mleka

– tanjir

– prehrambene boje (crvena, plava, žuta, zelena) ili druge po izboru

– higijenski štapić

– deterdžent za pranje sudova

Postupak rada:

Sipati pažljivo mleko u tanjir da potpuno prekrije dno.

Dodati po nekoliko kapi boje. Najbolje je da kapi sipate blizu jednu drugoj, ali ne toliko blizu da se mešaju.

Štapić sa vatom potopite u deterdžent za sudove, a zatim dodirnite njime mleko u sredini tanjira. Važno je da se smesa ne meša, već se samo dodiruje komadićem vate. Deterdžent se može i direktno sipati u mleko. Izaberite sami, jer efekat će biti isti.

Oduševljenje se ne može sakriti. 🙂

Zašto se ovo dešava?

Mleko u sebi sadrži belančevine i male količine masti. I masti i belančevine su veoma osetljivi na hemijske promene. Kada sipamo deterdžent za sudove, hemikalije iz njega uspevaju da oslabe veze koje postoje između sitnih čestica (molekula) proteina i masti. Molekuli masti počinju svoju gimnastiku: kreću se, skaču, okreću… Za to vreme molekuli deterdženta upadaju i guraju se između njih. Boje nam omogućavaju da vidimo promene koje nastaju između tih malih čestica

Kada se sitne čestice podjednako izmešaju (molekuli deterdženta i mleka), „akcija“ se usporava i nestaje.