naukica

GEA

Posted on: 10. januar 2016.

Na grčkom, reč GEA znači Zemlja. Od te reči potiču i nazivi nekih nauka koje se bave proučavanjem Zemlje i njene unutrašnjosti.

ASTRONOMIJA: izučava Zemlju kao nebesko telo i njene odnose sa zvezdama.

VULKANOLOGIJA: izučava vulkane.

GEOGRAFIJA: proučava karakteristike Zemlje u celini i pojedinačno.

GEOLOGIJA: izučava njene donje slojeve i unutrašnju strukturu.

GEOFIZIKA: izučava pojave koje nastaju u unutrašnjosti i na površini Zemlje pomoću fizičkih metoda I zakona.

GEODEZIJA: izučava njen oblik i dimenzije.

GEOHEMIJA: izučava hemijski sastav slojeva zemljine kore.

GEOMIKROBIOLOGIJA: najmlađa nauka nastala spajanjem geologije, molekularne biologije, mikrobiologije i hemijskog inženjerstva, a ima za cilj izučavanje prisustva i raspodele žive materije u unutrašnjosti stenovitih slojeva Zemlje.

MINERALOGIJA: proučava sastav stena.

PALEONTOLOGIJA: proučava fosilne organske ostatke.

PALEOETNOLOGIJA: izučava prve oblike ljudskog društva na osnovu arheoloških nalaza.

STRATIGRAFIJA: izučava nastajanje slojeva i sedimenata koji sačinjavaju zemljinu koru.

SEIZMOLOGIJA: istražuje zemljotrese.

TEKTONIKA: grana geologije koja istražuje poziciju i pomeranje stena donjih slojeva tla (u slojevima, blokovima…)

Izvor: Dečja enciklopedija

 

Unutrašnjost Zemlje sastoji se od nekoliko slojeva koji se međusobno razlikuju. Četiri osnovna sloja su:

  1. Unutrašnje jezgro – Nalazi se u samom centru Zemlje. U čvrstom je agregatnom stanju i ima prečnik od oko 1200 km.
  2. Spoljašnje jezgro je u rastopljenom stanju i debljine je oko 2300 km. Ono predstavlja glavni izvor magnetičnosti.
  3. Omotač obavija jezgro i debljine je oko 2900 km.
  4. Kora je, u odnosu na druge slojeve, veoma tanak sloj na površini Zemlje. Debljine je oko 30 km (kora ispod okeana je tanja i iznosi od 5 do 15 km).

Spoljašnji sloj sastoji se od nekoliko velikih ploča, nepravilnog oblika, koje se krecu po delimicno istopljenom unutrašnjem sloju i klize jedna pored druge. Čovek je do sada uspeo da prodre u unutrašnjost Zemlje samo 12 kilometara, tako da je ona vrlo malo ispitana.

ploce

Zemljine litosferne ploče

Na granicama ploča nastaje najveći broj zemljotresa, a česte su i vulkanske aktivnosti. Mesta na kojima se pojavljuju, kao i pukotine koje nastaju usled pojave zemljotresa, pomažu naučnicima da utvrde granice litosfernih ploča.

Izvor: 1, 2, 3

 

Mnogo je godina i vekova prošlo, pre nego što su ljudi shvatili da je Zemlja okrugla.

U antička vremena verovalo se da je Zemlja ravna: Kinezi su je zamišljali u obliku pravougaonika, dok su u Indiji verovali da liči na lotosov cvet. Grci su je opisivali kao disk u čijem je centru bila Grčka, dok se oko kopna prostirao okean…

 

Tales iz Mileta (624-565 p.n.e.), grčki matematičar i filozof, smatrao je da je svet jedna velika kugla.

 

 

 

Anaksimandar (611-547 p.n.e.) bio je filozof i Talesov učenik. On je Zemlju zamišljao kao disk koji pluta po okeanu, a svuda oko vode su bile visoke planine.

 

 

Pitagora (rođen oko 582 p.n.e.) je bio antički matematičar i filozof i jedan od prvih koji je posumnjao da je Zemlja ravna. Zapazio je na Mesecu krivu liniju koja deli osvetljeni i neosvetljeni deo i zaključio da je Mesec u obliku lopte i da je verovatno i Zemlja istog oblika.

Pitagora je smatrao da je Zemlja skup koncentričnih kugli. Spoljnu kuglu su činile zvezde, a unutrašnje Zemlja, Mesec, Sunce… U središtu je bila vatra.

 

 

Hekataj (rođen oko 540 p.n.e.), starogrčki istoričar i geograf, nacrtao je jedan od prvih prikaza Zemljine kugle u ravni.

 

 

 

Platon (427-347 p.n.e.), istoričar i besednik iz Stare Grčke, verovao je da je Zemlja kugla čija je površina prekrivena kraterima.

 

 

Tek posle mnogo, mnogo godina (1519. god.), ekspedicija pod komandom Fernanda Magelana, dokazala je da je Zemlja okrugla.

Posada koju je predvodio Magelan, oplovila je Zemlju. Pošavši iz Španije, prešla je Atlantski, Tihi i Indijski okean, i opet se vratila u Španiju. Magelan nije uspeo da proslavi ovo veliko otkriće, jer je nastradao tokom puta.

Izvor: Dečja enciklopedija

Buka je svaki neželjeni zvuk koji ometa rad ili odmor. Buka je i šum, i govor, i galama, lupa, zujanje…

Za merenje buke koristi se merna jedinica koja se zove bel – B, tj. decibel – dB (u praksi se koristi decibel, koji je deset puta manji od bela).

Nekada su naši preci slušali samo buku nastalu u prirodi (šum reke i vodopada, grmljavinu ili zvuke koje su proizvodile životinje). Nikada nisu mogli čuti zvuk koji potiče od motornog vozila, kućnog aparata, građevinske mašine, voza i sl.

Skup svih neprijatnih zvukova koji dolaze iz okruženja u kojem živimo, naziva se komunalna buka. Ona predstavlja jednu vrstu zagađivača životne sredine i nepovoljno utiče, ne samo na sluh, već i na ceo organizam.

Ukoliko smo stalno izloženi visokom nivou buke, postajemo nervozniji, razdražljiviji, opada nam radna sposobnost, slabo spavamo, a sve to utiče na naše celokupno zdravlje.

Jačina zvuka pojedinih izvora iz našeg okruženja:

Najglasniji mogući zvuk (granica bola) iznosi 194 dB.

Da li je neki zvuk buka ili nije zavisi od samog čoveka – ono što je jednom čoveku buka, to nekom drugom ne mora da bude buka, iako se radi o istom zvuku.

  • Najbolja akustička sredina za čoveka je normalan razgovor od 40-50 dB. |
    Sve što je glasnije od normalnog razgovora – za organizam je opterećenje.
  • Na buku su naročito osetljiva deca mlađa od 6 god i osobe starije od 65 god.
  • Za dobar san bilo bi poželjno da buka ne prelazi 30 dB.
  • Agresivno ponašanje javlja se tek kod buke iznad 80 dB.
  • U pogledu izvora buke posebno nepovoljno delovanje na spavanje ima buka teških vozila i vozova.

Čovek se na buku navikne, pa tako, oni koji žive u blizini prometnih ulica ili autoputa, prilagode se na nju do te mere, da je skoro i ne primećuju. Ona, čak, može i da im “nedostaje” ako odu u neko mirno područje.

Izvor: 1, 2

 

Klikni na sliku ili ovde.

Izaberi računsku operaciju, klikni na nju i podseti se koji su njeni članovi.

Verovanje da mačka ima devet života potiče još od starih Egipćana, koji su ih obožavali. Divili su se njihovoj vitalnosti i sposobnosti da prežive pad sa velike visine, pa je iz toga proisteklo verovanje da mačke imaju devet života.

Zašto baš devet?

Mačka je, kao objekat obožavanja, dovedena u vezu s njihovim nekadašnjim trojstvom koje su činili majka, otac i sin. Tri puta tri bio je najviši izraz iskazane časti, pa je tako stvoreno verovanje da mačka ima devet života.

***

Mačke su sa ljudima duže od pasa, pošto žive uz ljude najmanje 9 500 godina.

Izvor: „Politika“, 6. 12. 2014.

IV razred, Školska godina 2013/14.

decembar 2016.
M T W T F S S
« Jan    
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031  

Naukica

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.