naukica

Archive for the ‘Vazduh’ Category

Mislite li da su ovo besmislena pitanja? Proverite sami i uverite se.

Winter-cold-childZabeležite koliko stepeni pokazuje termometar i umotajte ga u bundu. Posle nekoliko časova ga izvadite. Uverićete se da se nije zagrejao ni za četvrtinu stepena…

Bunde stvarno ne greju, ako se pod rečju grejati podrazumeva – davati toplotu. Lampa greje, peć greje, čovečje telo greje, stoga, što se svi ti predmeti pojavljuju kao izvori toplote. Ali, bunda ne greje. Ona ne odaje svoju toplotu nego onemogućuje da toplota našeg tela odlazi.Mi grejemo bundu, a ne ona nas.

Isto to čini i sneg. On ometa toplotu da izlazi iz zemljišta koje je njim pokriveno. U zemljištu zaštićenom slojem snega termometar pokazuje do deset stepeni više nego u otkrivenom zemljištu.

„Zanimljiva fizika“, J. I. Pereljman

VIBGYOR

Posted on: 6. april 2013.

Nazivi boja na engleskom su već ranije naučeni, pa lako možemo razumeti i zapamtiti šta znači „VIBGYOR“.


DUGA

Posted on: 6. april 2013.

Duga je optička meteorološka  pojava u atmosferi koja je posledica prelamanja, odbijanja i povijanja svetlosnih zraka u kišnim kapima. To je ustvari veliki raznobojni luk koji se javlja kada kiša pada, a istovremeno i sija Sunce. Zraci svetlosti se tada razlažu na svoje osnovne komponente, čineći traku različitih boja. Boje u dugi čine kontinuirani spektar sa crvenom na spoljnoj i ljubičastoj na unutarnjoj strani luka, ali se tradicionalno obično navode kao crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta. Duga se katkad javlja i na oblaku, kada se Sunce nalazi nisko na nebu, pa se njegovi zraci lome i odbijaju na ledenim oblačnim kristalićima.

duga

Duga se može formirati ne samo zbog prisustva vode iz kiše nego i iz magle, rose ili bilo kakvog raspršenog mlaza kao na primer iznad talasa. Ona se može osmotriti uvek kada u vazduhu postoje kapljice vode, a sunce se nalazi nisko iza posmatrača.

Najspektakularnije duge se mogu osmotriti kada je polovina neba prekrivena tamnim kišnim oblacima a iza posmatrača se nalazi sunce na nebu koje se razvedrilo. Rezultat je veličanstvena, sjajna duga u kontrastu sa tamnim oblacima.

Ceo članak o dugi možete pročitati ovde.

 

 

Pojave koje možemo očekivati u toku dana (ili narednih dana) prikazuju se u vremenskim prognozama različitim simbolima.

oznake1

oznake2

oznake3

Izvor: Republički Hidrometeorološki Zavod Srbije

Idealan dan za pravljenje oblaka je sigurno onaj, kad se navuku olujni oblaci i počne da pljušti kiša. I dok oblaci budu gotovi, možda će i ta dosadna kiša prestati da pada.

Potreban materijal:

– papir, kolaž papir

– vata

– tempera boje

– flašica sa raspšivačem

Postupak rada:

Pošto pravimo 4 vrste oblaka, najbolje je da prvo podelimo vatu na četiri dela, jer oblaci moraju biti različiti.

Visoki (perjasti) – za ove oblake možemo odmah odvojiti samo nekoliko manjih komada vate, pošto njih nećemo bojiti.

Srednji – malo plave, malo sive boje. Obojimo vatu i razvučemo je, jer se kroz ove oblake tek nazire sunce. Može se napraviti i sunce koje ćemo zalepiti ispod oblaka.

Niski – napravimo od vate „grudve“. Rastvorenu boju sipamo u flašicu sa raspršivačem i tek ponegde ih poprskamo. Srednji deo ostaje beo.

Vertikalni (olujni) – Komade vate za ove oblake moramo razvući i vertikalno i horizontalno. Oni moraju biti najtamniji jer iz njih pada jaka kiša ili grad.

 

Postoji više vrsta oblaka, ali dovoljno je da znamo kako izgledaju ove četiri vrste, da bi mogli bar da procenimo, da li će ili neće padati kiša.

Kada govorimo o promeni vremena, mislimo ili na nailazak oblaka i padavine, ili na vedro nebo bez oblaka. Ovaj eksperiment može nam pomoći da shvatimo kako nastaju oblaci.

Potreban materijal:

– topla voda

– kockice leda

– veća tegla

– aluminijumski tanjir

– ručna (baterijska) lampa

Postupak rada:

Toplu vodu sipamo u teglu. Preko nje, postavimo aluminijumski tanjir tako da otvor tegle bude potpuno zatvoren. Zatim u tanjir sipamo kockice leda.

Prostoriju u kojoj vršimo eksperiment treba zamračiti i baterijskom lampom osvetliti samo teglu u kojoj je „zarobljen“ mali oblak.

Zašto se to dešava?

Isparavanje je pretvaranje tečnosti u gas ili paru, a kondenzacija je suprotan proces, tj. prelazak gasa ili pare u tečno ili čvrsto stanje. Kada se vodena para kondenzuje u vazduhu, nastaju oblaci.

Ponekad se para u vazduhu može direktno pretvoriti u čvrsto stanje. U prirodi nikad ne prestaje proces isparavanja i kondenzovanja.

Utvrdili smo da je vazduh svuda oko nas. I u flaši, i u čaši, i u šerpi… Svuda se „zavuče“.

Može li vazduh da zaustavi vodu utvrdićemo sledećim eksperimentom.

Potreban materijal:

– tegla sa plastičnim poklopcem

– levak

– glina ili plastelin

– voda

Postupak rada:

Na poklopcu od tegle treba napraviti dva otvora. Jedan je veći i nalazi se na sredini poklopca, a drugi je vrlo mali i nalazi se negde sa strane.

Levak stavljamo na sredinu i pričvrstimo ga za poklopac glinom ili plastelinom da vazduh iz tegle ne može da izađe. Drugu, manju rupicu na poklopcu takođe zatvorimo glinom.

Sipamo vodu…

Vazduh će malo „dozvoliti“ vodi da uđe u teglu, ali posle nekoliko trenutaka voda prestaje da curi kroz levak. Ostatak vode ostaje u levku i više neće ući unutra ni jedna jedina kap.

„Žao mi je, prostor u tegli je potpuno zauzet“.

Kada otvorimo malu rupicu na poklopcu, voda iz levka opet počinje da curi.

Zašto se to dešava?

Onog momenta kada otvorimo mali otvor, vazduh brzo, brzo, brzo izlazi iz tegle. Na taj način on oslobodi prostor u tegli, a taj prostor odmah počinje da zauzima voda iz levka, odnosno počinje da curi u teglu.

Što više vazduha izađe, više će vode ući unutra.

Ne možemo ga dodirnuti ni videti, teško ga je istražiti, a ipak je svuda oko nas, gde god se okrenemo. Jedino što možemo je da ga osetimo kad se kreće, ili kada deluje na neke druge stvari – pomera travu, lišće, oblake, smeta nam da hodamo ili nas „gura“ u leđa. Ponekad ume visoko da ponese plastične kese ili ih „okači“ na drveće…

Kako da dokažemo da ga ima?

Koristićemo neke obične stvari da utvrdimo da je ON tu.

1.

Materijal:

– plastična posuda

– cevčice različite dužine, debljine, boje…

Uzmeš cevčicu, staviš u posudu sa vodom i duvaš u nju.

Mehurići, mehurići, mehurići…

Jedino što treba je, da konstatujemo da su baš ti mehurići – vazduh!

2.

Materijal:

– plastična posuda

– plastična čaša

Da li vazduha ima u čaši?

Bilo je različitih pretpostavki: „U zatvorenoj flaši ga ima, ali u čaši ne“, „Izašao je iz čaše jer je ona široka“, „Ako ga ima svuda okolo, možda ga ima i u čaši“…

I onda pokušavamo da utvrdimo šta je tačno, spuštajući čašu u vodu. A kad je izvučemo – ona unutra suva!!!

Objašnjenje: Vazduh zauzeo mesto u čaši i ne da vodi da uđe. OK, shvatili smo.

3.

Materijal:

– dva balona

– cevčica

– gumice (za tegle) ili čvršći konac

Jedan balon vežemo za jedan kraj cevčice (mora biti čvrsto vezan). Drugi naduvamo, pa ga zakačimo i vežemo na drugi kraj cevčice. To ide malo teže, ali iz više pokušaja i to uradimo.

Sad treba iz jednog balona da prebacimo vazduh u drugi, tj. da on prođe kroz cevčicu i premesti se u drugi balon.

Kad čuju zadatak, niko ni da pokuša to da uradi. „Pući će, i pući će…“ Na kraju se ipak pojavi jedan hrabri dobrovoljac koji se osmeli da pritisne balon, po cenu toga da pukne….

Međutim, onog momenta kad onaj najhrabriji to uradi, igra tek počinje… Videli su da smo vazduh prebacili iz jednog u drugi balon, videli su da balon nije pukao i shvatili su da može biti vrlo zabavno. Naukica, nema šta! 🙂



mart 2017.
M T W T F S S
« Feb    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031  

Naukica

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.