naukica

Archive for the ‘NAUKA U ŠKOLI’ Category

Mnogo je godina i vekova prošlo, pre nego što su ljudi shvatili da je Zemlja okrugla.

U antička vremena verovalo se da je Zemlja ravna: Kinezi su je zamišljali u obliku pravougaonika, dok su u Indiji verovali da liči na lotosov cvet. Grci su je opisivali kao disk u čijem je centru bila Grčka, dok se oko kopna prostirao okean…

 

Tales iz Mileta (624-565 p.n.e.), grčki matematičar i filozof, smatrao je da je svet jedna velika kugla.

 

 

 

Anaksimandar (611-547 p.n.e.) bio je filozof i Talesov učenik. On je Zemlju zamišljao kao disk koji pluta po okeanu, a svuda oko vode su bile visoke planine.

 

 

Pitagora (rođen oko 582 p.n.e.) je bio antički matematičar i filozof i jedan od prvih koji je posumnjao da je Zemlja ravna. Zapazio je na Mesecu krivu liniju koja deli osvetljeni i neosvetljeni deo i zaključio da je Mesec u obliku lopte i da je verovatno i Zemlja istog oblika.

Pitagora je smatrao da je Zemlja skup koncentričnih kugli. Spoljnu kuglu su činile zvezde, a unutrašnje Zemlja, Mesec, Sunce… U središtu je bila vatra.

 

 

Hekataj (rođen oko 540 p.n.e.), starogrčki istoričar i geograf, nacrtao je jedan od prvih prikaza Zemljine kugle u ravni.

 

 

 

Platon (427-347 p.n.e.), istoričar i besednik iz Stare Grčke, verovao je da je Zemlja kugla čija je površina prekrivena kraterima.

 

 

Tek posle mnogo, mnogo godina (1519. god.), ekspedicija pod komandom Fernanda Magelana, dokazala je da je Zemlja okrugla.

Posada koju je predvodio Magelan, oplovila je Zemlju. Pošavši iz Španije, prešla je Atlantski, Tihi i Indijski okean, i opet se vratila u Španiju. Magelan nije uspeo da proslavi ovo veliko otkriće, jer je nastradao tokom puta.

Izvor: Dečja enciklopedija

Buka je svaki neželjeni zvuk koji ometa rad ili odmor. Buka je i šum, i govor, i galama, lupa, zujanje…

Za merenje buke koristi se merna jedinica koja se zove bel – B, tj. decibel – dB (u praksi se koristi decibel, koji je deset puta manji od bela).

Nekada su naši preci slušali samo buku nastalu u prirodi (šum reke i vodopada, grmljavinu ili zvuke koje su proizvodile životinje). Nikada nisu mogli čuti zvuk koji potiče od motornog vozila, kućnog aparata, građevinske mašine, voza i sl.

Skup svih neprijatnih zvukova koji dolaze iz okruženja u kojem živimo, naziva se komunalna buka. Ona predstavlja jednu vrstu zagađivača životne sredine i nepovoljno utiče, ne samo na sluh, već i na ceo organizam.

Ukoliko smo stalno izloženi visokom nivou buke, postajemo nervozniji, razdražljiviji, opada nam radna sposobnost, slabo spavamo, a sve to utiče na naše celokupno zdravlje.

Jačina zvuka pojedinih izvora iz našeg okruženja:

Najglasniji mogući zvuk (granica bola) iznosi 194 dB.

Da li je neki zvuk buka ili nije zavisi od samog čoveka – ono što je jednom čoveku buka, to nekom drugom ne mora da bude buka, iako se radi o istom zvuku.

  • Najbolja akustička sredina za čoveka je normalan razgovor od 40-50 dB. |
    Sve što je glasnije od normalnog razgovora – za organizam je opterećenje.
  • Na buku su naročito osetljiva deca mlađa od 6 god i osobe starije od 65 god.
  • Za dobar san bilo bi poželjno da buka ne prelazi 30 dB.
  • Agresivno ponašanje javlja se tek kod buke iznad 80 dB.
  • U pogledu izvora buke posebno nepovoljno delovanje na spavanje ima buka teških vozila i vozova.

Čovek se na buku navikne, pa tako, oni koji žive u blizini prometnih ulica ili autoputa, prilagode se na nju do te mere, da je skoro i ne primećuju. Ona, čak, može i da im “nedostaje” ako odu u neko mirno područje.

Izvor: 1, 2

Godina 1870, dr Josif Pančić

„…Da vam što prozborim o našim šumama, da vam pokažem njihovu važnost za život naš, za naše zdravlje, za svukoliku našu radnju i promišljenost, a to činim u toj poglavitoj nadi, da će se od sada o našim šumama mnogo više i ozbiljnije promišljati.

…Korist je od šuma, što nam čiste vazduh koji dišemo i koji nam je za život isto tako potreban kao i hleb. Kome nije poznato ono prijatno čuvstvo, koje nas obuzima kad na žarkom danu u šumu stupimo, grudi nam se šire, glava se bistri, niz umoreno telo struji neka nova snaga i po odmoru od kratkoga časa povraćamo se opet u stanje da možemo svoj put ili svoju radnju produžiti.

…Velika je korist od šuma, što one zadržavaju silu vetrova. Vazduh gonjen tim vetrom rashladi se, biva gušći u putu svome preko visokih brda i valja se udvojenom težom niz ogolićene strane, a popušta tek onde od svoje sile, gde mu kakva šuma na put stane.

…Ne manje važna je ona korist, što nas šume čuvaju od poplave. Voda koja kišom na šumoviti predeo pada, zadržava se većim delom na lišću, granama i stablu od drveća i na onoj mahovini ili drugim biljkama, kojima je u šumi zemlja obrasla, a bezbrojne cevčice na površini svekolikog tog raića upijaju uz tu vodu i druge svakojake stvari i obraćaju sve to ili na svoje organičke potrebe da rastu, dok se ona po zakonu teže polako kroz zemne slojeve ne provere, i tu kao veći ili manji izvor na vidik ne izađe.

…A šta biva sa vodom, koja iz oblaka pada na kamen ili na golu zemlju? Ona teče, ničim nezadržana, obično vrlo velikom brzinom niz brdske strane ruši sve što joj se na putu nađe i snosi lom i kamenje u niža, pitomija mesta. Teško stadu ili selu, koje se takovoj bujici na putu zadesi, neizbežne su joj posledice smrt i pustoš.

…Još su nam šume od prevelike koristi tim, što usmeravaju žegu i ciču i što od njih zavisi raspoređenje vlage na zemlji. Krajevi, gde ima mnogo šuma, obično su hladniji od onih što su goli.

…Gde su šume i gola mesta srazmerno podeljena, tu vlada ona temperatura koja je kom pojasu prirodna. Gola se zemlja brže i jače zagreje od sunčane toplote. Nema toga koji ne uviđa, da se u gustom hladu šuma skuplja voda u izvore, potoke i rečice, i da šume zadržavaju silu vetrova i bujica.

…A da bi mogli šume da sačuvamo i da osiguramo sebi sve koristi koje od njih imamo, potrebno je da šume poznajemo…

Izvor: Revija „Šume“

U kuvarima, recepti za pravljenje testa često počinju vrlo slično – „Potrebno: brašno, kvasac, šećer… U mlako mleko (vodu) staviti kvasac, kašičicu šećera… Ostaviti da naraste…“

A dok se u rerni peku kiflice ili prže krofne na vrelom ulju, nikom i ne pada na pamet da razmišlja o carstvu živih bića, a još manje o jednom od njih – carstvu gljiva.

kiflice-sa-sirom

Carstvu gljiva pripadaju i kvasci.

Smatra se da je najkorisnija vrsta kvasaca ona koja se koristi u ljudskoj ishrani (za uskišnjavanje testa) i pri proizvodnji napitaka (piva).

Kvasci su jednoćelijske gljivice. Razmnožavaju se, najčešće, pupljenjem. Ćelije pivskog kvasca koriste hranu kako bi rasle, a njihova omiljena hrana je šećer u različitim oblicima (izgleda da vole “slatkiše” :D).

Ćelije kvasca su okruglog ili jajolikog oblika (na slici). Na ćeliji majke se formira pup. Pup se povećava sve dok ne dostigne približnu veličinu čelije majke, nakon čega se razdvaja i razbija vezu s roditeljskom ćelijom. Nova ćelija, ćelija kćer, zajedno sa ćelijom majkom ponavlja proces pupljena.

celije-kvasac

Gljivice razlažu šećer u alkohol i ugljendioksid. Od gasova testo raste i postaje šupljikavo, dok ga alkohol čini mekšim.

Među brojnim lekovitim namirnicama kvasac zauzima značajno mesto jer je izuzetno bogat hranljivim materijama.

Godina 1928.

Aleksandar Fleming, bakteriolog, u svojoj laboratoriji pokušava da pronađe način da uništi neke od bakterija koje izazivaju bolesti. Iza njega su već pronalasci koji suzbijaju širenje bakterija, ali ne u potpunosti, zbog čega on, nastavlja svoja istraživanja.

Petrijeva-soljaRadio je danima do kasno u noć. Jedne večeri izašao je iz svoje laboratorije, zaboravivši da poklopi jednu od petri šolja u kojoj su bile bakterije – stafilokoke. (na slici – petri šolja)

I to što je jedna od posuda u laboratoriji ostala nepoklopljena, omogućilo je ovom naučniku da dođe do otkrića važnog za čitavo čovečanstvo.

Šta se zapravo dogodilo?

Soba u kojoj je Fleming radio bila je vlažna i memljiva. Spore domaće buđi, kojih je bilo u vazduhu, dospele su do bakterija stafilokoke u nepoklopljenoj šolji. Kada je naučnik ponovo došao da radi, nije mu promaklo da na nekim mestima u posudi bakterija više nema. Ubrzo je utvrdio da tečnost u kojoj je rasla buđ, može da zaustavi množenje stafilokoka. Supstancu iz tečnosti Fleming je nazvao penicillin.

alexander-flemingAleksandar Fleming

Nakon ispitivanja penicilina na miševima, Fleming 1931. prekida dalji rad, ubeđen da penicilin  ne može biti efikasan kod ljudi.

Desetak godina kasnije, profesori Hauard Flori i Ernest Čejn nastavljaju Flemingova ispitivanja. Oni su uspeli da izoluju čist penicillin iz buđi i dokažu da ovaj lek uspešno uništava bakterije i u organizmu čoveka. 1942. godine izlečen je prvi pacijent upotrebom penicilina.

Flemingovo otkriće jedno je od najvažnijih u istoriji medicine.

A.Fleming, H.Flori i E.Čejn zajedno su dobili Nobelovu nagradu za medicinu 1945. godine.

Kada hleb nekoliko dana stoji na toplom i vlažnom mestu, pokrije ga mreža, sastavljena od belih, paučinastih konaca koji kao da su posuti crnim prahom. To je buđ ili plesan.

Buđ (plesan) je mikroskopska vrsta gljive, a gljive se ubrajaju u najstarije i najrasprostranjenije organizme na Zemlji.

Ako bi plesan posmatrali kroz mikroskop, videli bismo mrežu sastavljenu od dugih, bezbojnih konaca. Končići se razlikuju. Jedni su pokriveni crnim lopticama i pomoću njih se buđ razmnožava tj. širi okolo. Drugi su kraći i ulaze u hleb, pa služe kao korenje i upijaju hranu.

Kod buđi nema fotosinteze. Neke buđi se hrane trulom biljnom i životinjskom materijom, a druge su paraziti, tj. žive na živim bićima.

Buđ se razmnožava putem spora, koje se i mikroskopom jedva mogu videti. One lebde u vazduhu i nalaze se svuda oko nas, zbog čega brzo „napadaju“ hranu, voće i sl. ostavljeno na toplim i vlažnim mestima. Najčešće vrste buđi su one koje narod zove crna i zelena buđ, a ime su dobile po boji njihovih spora.

***

Na Festivalu nauke 2012. u Beogradu, mogla se videti čitava kolekcija različitih gljivica, počev od buđi koja se pojavljuje na namirnicama, pa sve do onih koje su izazivači različitih opasnih bolesti. Iako su neke gljivice korisne (upotrebljavaju se u proizvodnji lekova) nije baš uživanje gledati ih. Srećom, sve je bilo dobro zatvoreno. 🙂

Kada bi deci dali zadatak da nacrtaju pečurku, ona bi, u najvećem broju slučajeva, imala crveni šeširić i bele tufne po njemu. Slične pečurke mogu se videti i u crtanim filmovima, stripovima, na ukrasima, među dečijim igračkama… Pečurka koja svojom crvenom bojom i belim pegama, već generacijama predstavlja simbol pečurke uopšte, zove se muhara.

pecurke1

Muhara spada u otrovne gljive. Šeširić joj je crven sa belim tačkama, koje su lepljive i mogu se isprati ukoliko pada jaka kiša. Raste u šumama, od polovine leta pa sve do prvih mrazeva. Šešir ove gljive je širok od 5 do 21cm. Kod mladih primeraka je poluloptastog oblika, kasnije je sve spljošteniji.

Iako svojom lepotom, nesumnjivo privlači i zavodi, ovu “fatalnu lepoticu” ne treba ni dirati ni brati.

Pošto smo već na početku četvrtog razreda naučili da se sva živa bića dele na carstva, otvorile su se i neke nove, zanimljive teme.

Najviše pažnje su nam privukla bića koja se ne mogu videti golim okom. Rečenica (iz udžbenika) „Toliko su sitne, da na glavu čiode može stati preko 250 000 bakterija“ navela nas je da razmišljamo koliko bakterija može da stane na jedan dlan đaka četvrtog razreda…

I pored toga što znamo da ruke treba prati pre jela, posle igre i sl., ponekad se desi da to i ne uradimo. Zato, možda nije loše da vidimo, kako izgledaju neke bakterije i njihovi „drugari“ u kapljici vode.


Rukama prenosimo veliki broj bakterija i virusa, a samim tim i razne zarazne bolesti. U medicini se grupa zaraznih bolesti i zove ”bolesti prljavih ruku”.

pranjRukuBolesnici i kliconoše bolest mogu da prenesu putem zagađenih predmeta i stvari koje su prethodno koristili. To mogu da budu peškiri, odeća, maramice, igračke, pribor za jelo, kvake na vratima…

Prilikom pravilnog pranja ruku treba napraviti dobru sapunicu i trljati ruke dvadesetak sekundi. Dok perete ruke podjednako obratite pažnju na sve površine: nadlanice, ručne zglobove, na područja između prstiju i nokte.

Iako ruke ne mogu u potpunosti da se očiste od svih mikroorganizama, da bismo smanjili mogućnost da se inficiramo ili širimo zarazu, ruke obavezno treba prati:

  • posle korišćenja toaleta
  • posle diranja životinja
  • posle iznošenja đubreta
  • posle pomoći deci prilikom korišćenja toaleta
  • pre jela
  • posle kijanja, kašljanja i čišćenja nosa
  • pre i posle diranja rana ili posekotina
  • pre i posle kontakta sa bolesnom ili povređenom osobom.

Kompostiranje je kontrolisani proces pri kojem se biološko-organski otpad, pomoću aktivnosti organizama iz tla (bakterija, gljiva i sitnih životinja) pretvara u humus koji nema neprijatan miris i koji se može koristiti kao đubrivo.

U kompostu, populacije mikroorganizama na različitim nivoima razlaganja obavljaju svoju važnu ulogu.

Interesantno je napomenuti da sa završetkom razlaganja na jednom nivou, mikroorganizmi odgovorni za razlaganje na tom nivou, nestaju ili pak odlaze u „ilegalu“ i bivaju zamenjeni populacijom druge vrste mikroorganizama koji nastavljaju proces, da bi tako smenjivanjem jedne populacije drugom, došlo do finalnog proizvoda – komposta.

Mislite li da su ovo besmislena pitanja? Proverite sami i uverite se.

Winter-cold-childZabeležite koliko stepeni pokazuje termometar i umotajte ga u bundu. Posle nekoliko časova ga izvadite. Uverićete se da se nije zagrejao ni za četvrtinu stepena…

Bunde stvarno ne greju, ako se pod rečju grejati podrazumeva – davati toplotu. Lampa greje, peć greje, čovečje telo greje, stoga, što se svi ti predmeti pojavljuju kao izvori toplote. Ali, bunda ne greje. Ona ne odaje svoju toplotu nego onemogućuje da toplota našeg tela odlazi.Mi grejemo bundu, a ne ona nas.

Isto to čini i sneg. On ometa toplotu da izlazi iz zemljišta koje je njim pokriveno. U zemljištu zaštićenom slojem snega termometar pokazuje do deset stepeni više nego u otkrivenom zemljištu.

„Zanimljiva fizika“, J. I. Pereljman

Ovo pitanje postavio je sebi jednoga dana Bendžamin Frenklin, i kao svaki pravi naučnik rešio da na njega odgovori.

clotes„Uzeo sam“, pričao je prijateljima, „od krojača nekoliko kvadratnih komadića štofa raznih boja. Među njima bili su: crni, tamnoplavi, svetloplavi, zeleni, purpurni, crveni, beli i raznih drugih boja i nijansi. Jednog svetlog sunčanog jutra stavio sam sve te komadiće na sneg. Posle nekoliko časova crni je komad, pošto se zagrejao jače od ostalih, upao tako duboko da ga Sunčevi zraci više nisu ni dostizali; tamnoplavi je upao isto toliko koliko i crni; svetloplavi znatno manje; ostali su upali u sneg utoliko manje ukoliko je boja bila svetlija. Beli je ostao na površini, tj. uopšte se nije spustio.

Zar iz tog eksperimenta ne možemo zaključiti da je crna odeća u toplom sunčanom podneblju manje pogodna od bele?“

„Neraskidive veze“, čitanka za Prirodu i društvo

Školska godina 2010/11.

VIBGYOR

Posted on: 6. april 2013.

Nazivi boja na engleskom su već ranije naučeni, pa lako možemo razumeti i zapamtiti šta znači „VIBGYOR“.


DUGA

Posted on: 6. april 2013.

Duga je optička meteorološka  pojava u atmosferi koja je posledica prelamanja, odbijanja i povijanja svetlosnih zraka u kišnim kapima. To je ustvari veliki raznobojni luk koji se javlja kada kiša pada, a istovremeno i sija Sunce. Zraci svetlosti se tada razlažu na svoje osnovne komponente, čineći traku različitih boja. Boje u dugi čine kontinuirani spektar sa crvenom na spoljnoj i ljubičastoj na unutarnjoj strani luka, ali se tradicionalno obično navode kao crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta. Duga se katkad javlja i na oblaku, kada se Sunce nalazi nisko na nebu, pa se njegovi zraci lome i odbijaju na ledenim oblačnim kristalićima.

duga

Duga se može formirati ne samo zbog prisustva vode iz kiše nego i iz magle, rose ili bilo kakvog raspršenog mlaza kao na primer iznad talasa. Ona se može osmotriti uvek kada u vazduhu postoje kapljice vode, a sunce se nalazi nisko iza posmatrača.

Najspektakularnije duge se mogu osmotriti kada je polovina neba prekrivena tamnim kišnim oblacima a iza posmatrača se nalazi sunce na nebu koje se razvedrilo. Rezultat je veličanstvena, sjajna duga u kontrastu sa tamnim oblacima.

Ceo članak o dugi možete pročitati ovde.

 

 


mart 2017.
M T W T F S S
« Feb    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031  

Naukica

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.