naukica

Archive for the ‘NAUKA U ŠKOLI’ Category

Mnogo je godina i vekova prošlo, pre nego što su ljudi shvatili da je Zemlja okrugla.

U antička vremena verovalo se da je Zemlja ravna: Kinezi su je zamišljali u obliku pravougaonika, dok su u Indiji verovali da liči na lotosov cvet. Grci su je opisivali kao disk u čijem je centru bila Grčka, dok se oko kopna prostirao okean…

 

Tales iz Mileta (624-565 p.n.e.), grčki matematičar i filozof, smatrao je da je svet jedna velika kugla.

 

 

 

Anaksimandar (611-547 p.n.e.) bio je filozof i Talesov učenik. On je Zemlju zamišljao kao disk koji pluta po okeanu, a svuda oko vode su bile visoke planine.

 

 

Pitagora (rođen oko 582 p.n.e.) je bio antički matematičar i filozof i jedan od prvih koji je posumnjao da je Zemlja ravna. Zapazio je na Mesecu krivu liniju koja deli osvetljeni i neosvetljeni deo i zaključio da je Mesec u obliku lopte i da je verovatno i Zemlja istog oblika.

Pitagora je smatrao da je Zemlja skup koncentričnih kugli. Spoljnu kuglu su činile zvezde, a unutrašnje Zemlja, Mesec, Sunce… U središtu je bila vatra.

 

 

Hekataj (rođen oko 540 p.n.e.), starogrčki istoričar i geograf, nacrtao je jedan od prvih prikaza Zemljine kugle u ravni.

 

 

 

Platon (427-347 p.n.e.), istoričar i besednik iz Stare Grčke, verovao je da je Zemlja kugla čija je površina prekrivena kraterima.

 

 

Tek posle mnogo, mnogo godina (1519. god.), ekspedicija pod komandom Fernanda Magelana, dokazala je da je Zemlja okrugla.

Posada koju je predvodio Magelan, oplovila je Zemlju. Pošavši iz Španije, prešla je Atlantski, Tihi i Indijski okean, i opet se vratila u Španiju. Magelan nije uspeo da proslavi ovo veliko otkriće, jer je nastradao tokom puta.

Izvor: Dečja enciklopedija

Advertisements

Buka je svaki neželjeni zvuk koji ometa rad ili odmor. Buka je i šum, i govor, i galama, lupa, zujanje…

Za merenje buke koristi se merna jedinica koja se zove bel – B, tj. decibel – dB (u praksi se koristi decibel, koji je deset puta manji od bela).

Nekada su naši preci slušali samo buku nastalu u prirodi (šum reke i vodopada, grmljavinu ili zvuke koje su proizvodile životinje). Nikada nisu mogli čuti zvuk koji potiče od motornog vozila, kućnog aparata, građevinske mašine, voza i sl.

Skup svih neprijatnih zvukova koji dolaze iz okruženja u kojem živimo, naziva se komunalna buka. Ona predstavlja jednu vrstu zagađivača životne sredine i nepovoljno utiče, ne samo na sluh, već i na ceo organizam.

Ukoliko smo stalno izloženi visokom nivou buke, postajemo nervozniji, razdražljiviji, opada nam radna sposobnost, slabo spavamo, a sve to utiče na naše celokupno zdravlje.

Jačina zvuka pojedinih izvora iz našeg okruženja:

Najglasniji mogući zvuk (granica bola) iznosi 194 dB.

Da li je neki zvuk buka ili nije zavisi od samog čoveka – ono što je jednom čoveku buka, to nekom drugom ne mora da bude buka, iako se radi o istom zvuku.

  • Najbolja akustička sredina za čoveka je normalan razgovor od 40-50 dB. |
    Sve što je glasnije od normalnog razgovora – za organizam je opterećenje.
  • Na buku su naročito osetljiva deca mlađa od 6 god i osobe starije od 65 god.
  • Za dobar san bilo bi poželjno da buka ne prelazi 30 dB.
  • Agresivno ponašanje javlja se tek kod buke iznad 80 dB.
  • U pogledu izvora buke posebno nepovoljno delovanje na spavanje ima buka teških vozila i vozova.

Čovek se na buku navikne, pa tako, oni koji žive u blizini prometnih ulica ili autoputa, prilagode se na nju do te mere, da je skoro i ne primećuju. Ona, čak, može i da im “nedostaje” ako odu u neko mirno područje.

Izvor: 1, 2

Godina 1870, dr Josif Pančić

„…Da vam što prozborim o našim šumama, da vam pokažem njihovu važnost za život naš, za naše zdravlje, za svukoliku našu radnju i promišljenost, a to činim u toj poglavitoj nadi, da će se od sada o našim šumama mnogo više i ozbiljnije promišljati.

…Korist je od šuma, što nam čiste vazduh koji dišemo i koji nam je za život isto tako potreban kao i hleb. Kome nije poznato ono prijatno čuvstvo, koje nas obuzima kad na žarkom danu u šumu stupimo, grudi nam se šire, glava se bistri, niz umoreno telo struji neka nova snaga i po odmoru od kratkoga časa povraćamo se opet u stanje da možemo svoj put ili svoju radnju produžiti.

…Velika je korist od šuma, što one zadržavaju silu vetrova. Vazduh gonjen tim vetrom rashladi se, biva gušći u putu svome preko visokih brda i valja se udvojenom težom niz ogolićene strane, a popušta tek onde od svoje sile, gde mu kakva šuma na put stane.

…Ne manje važna je ona korist, što nas šume čuvaju od poplave. Voda koja kišom na šumoviti predeo pada, zadržava se većim delom na lišću, granama i stablu od drveća i na onoj mahovini ili drugim biljkama, kojima je u šumi zemlja obrasla, a bezbrojne cevčice na površini svekolikog tog raića upijaju uz tu vodu i druge svakojake stvari i obraćaju sve to ili na svoje organičke potrebe da rastu, dok se ona po zakonu teže polako kroz zemne slojeve ne provere, i tu kao veći ili manji izvor na vidik ne izađe.

…A šta biva sa vodom, koja iz oblaka pada na kamen ili na golu zemlju? Ona teče, ničim nezadržana, obično vrlo velikom brzinom niz brdske strane ruši sve što joj se na putu nađe i snosi lom i kamenje u niža, pitomija mesta. Teško stadu ili selu, koje se takovoj bujici na putu zadesi, neizbežne su joj posledice smrt i pustoš.

…Još su nam šume od prevelike koristi tim, što usmeravaju žegu i ciču i što od njih zavisi raspoređenje vlage na zemlji. Krajevi, gde ima mnogo šuma, obično su hladniji od onih što su goli.

…Gde su šume i gola mesta srazmerno podeljena, tu vlada ona temperatura koja je kom pojasu prirodna. Gola se zemlja brže i jače zagreje od sunčane toplote. Nema toga koji ne uviđa, da se u gustom hladu šuma skuplja voda u izvore, potoke i rečice, i da šume zadržavaju silu vetrova i bujica.

…A da bi mogli šume da sačuvamo i da osiguramo sebi sve koristi koje od njih imamo, potrebno je da šume poznajemo…

Izvor: Revija „Šume“

U kuvarima, recepti za pravljenje testa često počinju vrlo slično – „Potrebno: brašno, kvasac, šećer… U mlako mleko (vodu) staviti kvasac, kašičicu šećera… Ostaviti da naraste…“

A dok se u rerni peku kiflice ili prže krofne na vrelom ulju, nikom i ne pada na pamet da razmišlja o carstvu živih bića, a još manje o jednom od njih – carstvu gljiva.

kiflice-sa-sirom

Carstvu gljiva pripadaju i kvasci.

Smatra se da je najkorisnija vrsta kvasaca ona koja se koristi u ljudskoj ishrani (za uskišnjavanje testa) i pri proizvodnji napitaka (piva).

Kvasci su jednoćelijske gljivice. Razmnožavaju se, najčešće, pupljenjem. Ćelije pivskog kvasca koriste hranu kako bi rasle, a njihova omiljena hrana je šećer u različitim oblicima (izgleda da vole “slatkiše” :D).

Ćelije kvasca su okruglog ili jajolikog oblika (na slici). Na ćeliji majke se formira pup. Pup se povećava sve dok ne dostigne približnu veličinu čelije majke, nakon čega se razdvaja i razbija vezu s roditeljskom ćelijom. Nova ćelija, ćelija kćer, zajedno sa ćelijom majkom ponavlja proces pupljena.

celije-kvasac

Gljivice razlažu šećer u alkohol i ugljendioksid. Od gasova testo raste i postaje šupljikavo, dok ga alkohol čini mekšim.

Među brojnim lekovitim namirnicama kvasac zauzima značajno mesto jer je izuzetno bogat hranljivim materijama.

Godina 1928.

Aleksandar Fleming, bakteriolog, u svojoj laboratoriji pokušava da pronađe način da uništi neke od bakterija koje izazivaju bolesti. Iza njega su već pronalasci koji suzbijaju širenje bakterija, ali ne u potpunosti, zbog čega on, nastavlja svoja istraživanja.

Petrijeva-soljaRadio je danima do kasno u noć. Jedne večeri izašao je iz svoje laboratorije, zaboravivši da poklopi jednu od petri šolja u kojoj su bile bakterije – stafilokoke. (na slici – petri šolja)

I to što je jedna od posuda u laboratoriji ostala nepoklopljena, omogućilo je ovom naučniku da dođe do otkrića važnog za čitavo čovečanstvo.

Šta se zapravo dogodilo?

Soba u kojoj je Fleming radio bila je vlažna i memljiva. Spore domaće buđi, kojih je bilo u vazduhu, dospele su do bakterija stafilokoke u nepoklopljenoj šolji. Kada je naučnik ponovo došao da radi, nije mu promaklo da na nekim mestima u posudi bakterija više nema. Ubrzo je utvrdio da tečnost u kojoj je rasla buđ, može da zaustavi množenje stafilokoka. Supstancu iz tečnosti Fleming je nazvao penicillin.

alexander-flemingAleksandar Fleming

Nakon ispitivanja penicilina na miševima, Fleming 1931. prekida dalji rad, ubeđen da penicilin  ne može biti efikasan kod ljudi.

Desetak godina kasnije, profesori Hauard Flori i Ernest Čejn nastavljaju Flemingova ispitivanja. Oni su uspeli da izoluju čist penicillin iz buđi i dokažu da ovaj lek uspešno uništava bakterije i u organizmu čoveka. 1942. godine izlečen je prvi pacijent upotrebom penicilina.

Flemingovo otkriće jedno je od najvažnijih u istoriji medicine.

A.Fleming, H.Flori i E.Čejn zajedno su dobili Nobelovu nagradu za medicinu 1945. godine.

Kada hleb nekoliko dana stoji na toplom i vlažnom mestu, pokrije ga mreža, sastavljena od belih, paučinastih konaca koji kao da su posuti crnim prahom. To je buđ ili plesan.

Buđ (plesan) je mikroskopska vrsta gljive, a gljive se ubrajaju u najstarije i najrasprostranjenije organizme na Zemlji.

Ako bi plesan posmatrali kroz mikroskop, videli bismo mrežu sastavljenu od dugih, bezbojnih konaca. Končići se razlikuju. Jedni su pokriveni crnim lopticama i pomoću njih se buđ razmnožava tj. širi okolo. Drugi su kraći i ulaze u hleb, pa služe kao korenje i upijaju hranu.

Kod buđi nema fotosinteze. Neke buđi se hrane trulom biljnom i životinjskom materijom, a druge su paraziti, tj. žive na živim bićima.

Buđ se razmnožava putem spora, koje se i mikroskopom jedva mogu videti. One lebde u vazduhu i nalaze se svuda oko nas, zbog čega brzo „napadaju“ hranu, voće i sl. ostavljeno na toplim i vlažnim mestima. Najčešće vrste buđi su one koje narod zove crna i zelena buđ, a ime su dobile po boji njihovih spora.

***

Na Festivalu nauke 2012. u Beogradu, mogla se videti čitava kolekcija različitih gljivica, počev od buđi koja se pojavljuje na namirnicama, pa sve do onih koje su izazivači različitih opasnih bolesti. Iako su neke gljivice korisne (upotrebljavaju se u proizvodnji lekova) nije baš uživanje gledati ih. Srećom, sve je bilo dobro zatvoreno. 🙂

Kada bi deci dali zadatak da nacrtaju pečurku, ona bi, u najvećem broju slučajeva, imala crveni šeširić i bele tufne po njemu. Slične pečurke mogu se videti i u crtanim filmovima, stripovima, na ukrasima, među dečijim igračkama… Pečurka koja svojom crvenom bojom i belim pegama, već generacijama predstavlja simbol pečurke uopšte, zove se muhara.

pecurke1

Muhara spada u otrovne gljive. Šeširić joj je crven sa belim tačkama, koje su lepljive i mogu se isprati ukoliko pada jaka kiša. Raste u šumama, od polovine leta pa sve do prvih mrazeva. Šešir ove gljive je širok od 5 do 21cm. Kod mladih primeraka je poluloptastog oblika, kasnije je sve spljošteniji.

Iako svojom lepotom, nesumnjivo privlači i zavodi, ovu “fatalnu lepoticu” ne treba ni dirati ni brati.

Pošto smo već na početku četvrtog razreda naučili da se sva živa bića dele na carstva, otvorile su se i neke nove, zanimljive teme.

Najviše pažnje su nam privukla bića koja se ne mogu videti golim okom. Rečenica (iz udžbenika) „Toliko su sitne, da na glavu čiode može stati preko 250 000 bakterija“ navela nas je da razmišljamo koliko bakterija može da stane na jedan dlan đaka četvrtog razreda…

I pored toga što znamo da ruke treba prati pre jela, posle igre i sl., ponekad se desi da to i ne uradimo. Zato, možda nije loše da vidimo, kako izgledaju neke bakterije i njihovi „drugari“ u kapljici vode.


Rukama prenosimo veliki broj bakterija i virusa, a samim tim i razne zarazne bolesti. U medicini se grupa zaraznih bolesti i zove ”bolesti prljavih ruku”.

pranjRukuBolesnici i kliconoše bolest mogu da prenesu putem zagađenih predmeta i stvari koje su prethodno koristili. To mogu da budu peškiri, odeća, maramice, igračke, pribor za jelo, kvake na vratima…

Prilikom pravilnog pranja ruku treba napraviti dobru sapunicu i trljati ruke dvadesetak sekundi. Dok perete ruke podjednako obratite pažnju na sve površine: nadlanice, ručne zglobove, na područja između prstiju i nokte.

Iako ruke ne mogu u potpunosti da se očiste od svih mikroorganizama, da bismo smanjili mogućnost da se inficiramo ili širimo zarazu, ruke obavezno treba prati:

  • posle korišćenja toaleta
  • posle diranja životinja
  • posle iznošenja đubreta
  • posle pomoći deci prilikom korišćenja toaleta
  • pre jela
  • posle kijanja, kašljanja i čišćenja nosa
  • pre i posle diranja rana ili posekotina
  • pre i posle kontakta sa bolesnom ili povređenom osobom.

Kompostiranje je kontrolisani proces pri kojem se biološko-organski otpad, pomoću aktivnosti organizama iz tla (bakterija, gljiva i sitnih životinja) pretvara u humus koji nema neprijatan miris i koji se može koristiti kao đubrivo.

U kompostu, populacije mikroorganizama na različitim nivoima razlaganja obavljaju svoju važnu ulogu.

Interesantno je napomenuti da sa završetkom razlaganja na jednom nivou, mikroorganizmi odgovorni za razlaganje na tom nivou, nestaju ili pak odlaze u „ilegalu“ i bivaju zamenjeni populacijom druge vrste mikroorganizama koji nastavljaju proces, da bi tako smenjivanjem jedne populacije drugom, došlo do finalnog proizvoda – komposta.

Mislite li da su ovo besmislena pitanja? Proverite sami i uverite se.

Winter-cold-childZabeležite koliko stepeni pokazuje termometar i umotajte ga u bundu. Posle nekoliko časova ga izvadite. Uverićete se da se nije zagrejao ni za četvrtinu stepena…

Bunde stvarno ne greju, ako se pod rečju grejati podrazumeva – davati toplotu. Lampa greje, peć greje, čovečje telo greje, stoga, što se svi ti predmeti pojavljuju kao izvori toplote. Ali, bunda ne greje. Ona ne odaje svoju toplotu nego onemogućuje da toplota našeg tela odlazi.Mi grejemo bundu, a ne ona nas.

Isto to čini i sneg. On ometa toplotu da izlazi iz zemljišta koje je njim pokriveno. U zemljištu zaštićenom slojem snega termometar pokazuje do deset stepeni više nego u otkrivenom zemljištu.

„Zanimljiva fizika“, J. I. Pereljman

Ovo pitanje postavio je sebi jednoga dana Bendžamin Frenklin, i kao svaki pravi naučnik rešio da na njega odgovori.

clotes„Uzeo sam“, pričao je prijateljima, „od krojača nekoliko kvadratnih komadića štofa raznih boja. Među njima bili su: crni, tamnoplavi, svetloplavi, zeleni, purpurni, crveni, beli i raznih drugih boja i nijansi. Jednog svetlog sunčanog jutra stavio sam sve te komadiće na sneg. Posle nekoliko časova crni je komad, pošto se zagrejao jače od ostalih, upao tako duboko da ga Sunčevi zraci više nisu ni dostizali; tamnoplavi je upao isto toliko koliko i crni; svetloplavi znatno manje; ostali su upali u sneg utoliko manje ukoliko je boja bila svetlija. Beli je ostao na površini, tj. uopšte se nije spustio.

Zar iz tog eksperimenta ne možemo zaključiti da je crna odeća u toplom sunčanom podneblju manje pogodna od bele?“

„Neraskidive veze“, čitanka za Prirodu i društvo

Školska godina 2010/11.

Nazivi boja na engleskom su već ranije naučeni, pa lako možemo razumeti i zapamtiti šta znači „VIBGYOR“.


DUGA

Posted on: 6. aprila 2013.

Duga je optička meteorološka  pojava u atmosferi koja je posledica prelamanja, odbijanja i povijanja svetlosnih zraka u kišnim kapima. To je ustvari veliki raznobojni luk koji se javlja kada kiša pada, a istovremeno i sija Sunce. Zraci svetlosti se tada razlažu na svoje osnovne komponente, čineći traku različitih boja. Boje u dugi čine kontinuirani spektar sa crvenom na spoljnoj i ljubičastoj na unutarnjoj strani luka, ali se tradicionalno obično navode kao crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta. Duga se katkad javlja i na oblaku, kada se Sunce nalazi nisko na nebu, pa se njegovi zraci lome i odbijaju na ledenim oblačnim kristalićima.

duga

Duga se može formirati ne samo zbog prisustva vode iz kiše nego i iz magle, rose ili bilo kakvog raspršenog mlaza kao na primer iznad talasa. Ona se može osmotriti uvek kada u vazduhu postoje kapljice vode, a sunce se nalazi nisko iza posmatrača.

Najspektakularnije duge se mogu osmotriti kada je polovina neba prekrivena tamnim kišnim oblacima a iza posmatrača se nalazi sunce na nebu koje se razvedrilo. Rezultat je veličanstvena, sjajna duga u kontrastu sa tamnim oblacima.

Ceo članak o dugi možete pročitati ovde.

 

 

Pojave koje možemo očekivati u toku dana (ili narednih dana) prikazuju se u vremenskim prognozama različitim simbolima.

oznake1

oznake2

oznake3

Izvor: Republički Hidrometeorološki Zavod Srbije

U organizmu čoveka glasne žice pokreće šesnaest mišića. One mogu da zauzmu oko 170 različitih položaja.

HORKako će glasne žice da zatrepere, zavisi od tačno određene količine vazduha koji ih pokreće. Ako, npr. trepere oko 80 puta u sekundi, zategnute su, onda čujemo duboke tonove. Visoke tonove čujemo ako one trepere oko 1000 puta u sekundi.

Čovečji aparat za govor ne sačinjavaju samo grkljan i glasne žice već i rezonantni prostori nalik na drvenu zvučnu kutiju gitare.

U rezonantne šupljine spadaju dušnik, pluća, usna i nosna šupljina, nosni sinusi i grudni koš.

 

Većina zvukova su talasi, koji su nastali kretanjem (vibracijama) nekog tela. Telo koje treperi (vibrira) nazivamo izvor zvuka. Izvor zvuka su, na primer, žice gitare.

Kada se žica kreće, treperi, gura i sitne čestice vazduha i tera ih da se i one kreću. Tako dolazi do zgušnjavanja i razređivanja vazduha oko izvora koji vibrira, što se dalje prenosi kroz vazduh. Na taj način širi se zvuk.

GITARA

U klaviru, violini i gitari zvuk se proizvodi žicama koje vibriraju. U saksofonu on nastaje zbog vibriranja piska od trske, a u flauti zbog vibriranja vazduha.

Zvuk se ne može širiti vakuumom, pa smo pošteđeni toga da čujemo eksplozije iz svemira.

Slika: 1

Oznake:

Spoljašnji deo uva i ušnog kanala sakupljaju zvuke i prosleđuju ih u unutrašnjost uva.

Bubna opna i tri male koščice (čekić, nakovanj i uzengija) pretvaraju zvuke u vibracije.

Unutrašnje uvo je ispunjeno tečnošću i sadrži ćelije dlačice (slušne ćelije). Pod dejstvom vibracija one se pokreću. Zvučna informacija se tada prenosi od ćelija dlačica do slušnog centra u mozgu.

z-uvo-slika

notice

Čik pogodi?

Izaberi i pritisni broj, a zatim pažljivo slušaj. Šta čuješ, zvuk ili ton?

Pokušaj da pogodiš kako nastaje zvuk (ton) koji se čuje.

mmm

mmm

1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14

15  16  17  18  19  20  21  22  23  24  25

mm

Rešenja su ovde.

Oznake: ,

Elektrane ili centrale su postrojenja za proizvodnju električne energije.

Hidroelektrana ili hidrocentrala je električno postrojenje koje za proizvodnju električne energije koristi vodu. Tekuća voda okreće hidrauličnu turbinu (setimo se naših malih turbina!), koja je povezana sa električnom mašinom – generatorom električne energije.

 

 

Ovaj vid elektrana se gradi na mestima gde postoji dovoljno tekuće vode. Najpoznatija hidroelektrana kod nas je Đerdap  (Đerdap I i Đerdap II). Ove dve elektrane, izgrađene su na reci Dunav, na izlasku iz Đerdapske klisure, na srpsko-rumunskoj granici, tako da pripadaju i Srbiji i Rumuniji.

Termoelektrana ili termocentrala je postrojenje za proizvodnju električne energije kod koga se, umesto vode, za proizvodnju električne energije koristi gorivo (ugalj, uranijum, nafta, gas).

Proizvodnja električne energije u hidroelektranama je jeftinija nego u termoelektranama, a ima i manji negativni uticaj na životnu sredinu.

***

Pročitaj više o tome kako električna energija stiže do naših stanova i kuća: Transformacija i prenošenje električne energije

Količina vode koja se koristi u hidroelektranama ili termoelektranama, ponekad je manja, pa je smanjena i proizvodnja električne energije. Zimi, kad je hladno, trošimo više električne energije za zagrevanje prostorija. U svakom slučaju, treba misliti i o štednji. A nije baš ni jeftina!

 

Sve oko nas, živo i neživo, građeno je od veoma sitnih (golim okom nevidljivih) atoma. Svaki atom se sastoji od elektrona, protona i neutrona.

Središte atoma zove se nukleus. Nukleus je građen od neutrona i protona. Oko njega kruže elektroni.

Atom

Elektroni imaju negativno naelektrisanje.

Protoni imaju pozitivno naelektrisanje.

Neutroni nisu naelektrisani, tj. nemaju ni pozitivno ni negativno naelektrisanje.

Atom kao celina je neutralan jer sadrži isti broj elektrona i protona. Međutim, postaje naelektrisan ako primi ili otpusti jedan ili više elektrona. Tada postane jon.

Kad jedan elektron “ode” iz atoma, taj atom više nije stabilan (ima više protona) i zato će atom imati pozitivno naelektrisanje.  Isto tako, onaj atom kod koga je “došao” novi elektron, nije stabilan jer ima više elektrona. Taj atom će imati negativno naelektrisanje.

Kako možemo taj “lanac” zamisliti?

U stara vremena, kada dugačka vatrogasna creva nisu postojala, vatrogasci su gasili vatru kantama. Svi ljudi su držali u rukama po jednu. Onaj prvi je zahvatao vodu u svoju kantu, a zatim je sipao u kantu onoga ko stoji pored njega. Voda se presipala iz kante u kantu, dok ne stigne do poslednjeg, koji je prospe na vatru.

Takva situacija, pomalo je slična prolasku elektrona od jednog do drugog atoma u provodnicima tj. u strujnom kolu, kada obično kažemo “ima struje”.

Usmereno kretanje naelektrisanih čestica – elektrona i jona naziva se električna struja.

***

Ako želite da “skoknete” (kao elektron) iz sfere Naukice u sferu Nauke, pročitajte Električno polje – osmi razred. Nemojte da vas obeshrabre reči “osmi razred”! 🙂

Magnetit, magnet, magnetni polovi, magnetna sila, magnetno polje…

Kada smo sve to savladali, velika “Trka pataka” mogla je da počne.

Investicija mala, radost velika.

Malo kartona, nekoliko listova belog papira, 2 spajalice i 2 magneta. I to bi bilo sve.

Nacrtali smo patke i stazu po kojoj će se patke trkati, zalepili ih na karton, a sa donje strane zakačili spajalice.

Jedino što nam je na kraju preostalo, bilo je, da utvrdimo postojanje magnetnog polja. 🙂

Priču o kretanju počeli smo od prvog razreda. Bilo je zabavno praviti i ukrašavati aviončiće koje smo kasnije bacali po školskom dvorištu i procenjivali koji je najbrži. Nije bila loša ni igra malim klatnima koja se pomeraju levo-desno. Osim ringišpila koji smo napravili, i bakin mlin  za biber je, takođe, postao odlična igračka u priči o kružnom kretanju. Koliko je bilo zabavno voziti automobilčiće na baterije po učionici, ne treba uopšte naglašavati!

Tema “saobraćaj” nam je, nekako sama po sebi, nametnula ideju o tome da prethodna znanja povežemo i dopunimo…

I… šta smo utvrdili?

Kao graditelji saobraćajnica smo odlični.

Predviđeni su putevi, mostovi, železnička pruga, garaže, aerodrom pored autoputa, mala jezera i ringišpil gde se možete odmoriti i odvesti decu da se malo zabave. 🙂

Postoji: pravolinijsko/krivolinijsko, kružno/polukružno kretanje.

Jedan je pravac – dva su smera.

Da bi se telo pokrenulo, potrebna je sila.

Brže se kreću vozila nizbrdo, nego uzbrdo.

Brže se kreću vozila po asfaltiranom putu (desno). Neasfaltirani put je predviđen ako putujete u selo. 🙂

Poštujte saobraćajne propise, jer milicija može brzo da izadje iz garaže i stigne vas, a onda sledi kazna!

Ako duva vetar u suprotnom smeru od vašeg kretanja, smanjiće vam brzinu.

Uživajte u svom putovanju!

Da se ne zaboravi ono što je važno…

Priča o kretanju ovde nije završena. Nastaviće se…

Kad sam sedmogodišnjake pitala, da li je lakše plivati u bazenu ili moru, odmah su se podelili u dve, skoro jednakobrojne grupe: 50% je reklo – slatka voda, 50% – slana. Ima dece koja nikada nisu išla na more i nikada nisu videla tako veliku količinu vode (i još slane!), ali bilo je i onih sa “iskustvom”.

Odgovori su bili različiti i u svakom od njih bilo je one fine, dečje logike o tome šta znači “lakše” i “teže”:

“Lakše je plivati u bazenu, jer je manji”.

“U bazenu se voda brže zagreje, pa ti nije hladno kao u moru”.

“Bazen nema talase”.

“U moru se lakše pliva jer je na početku voda plitka, a zatim sve dublja”.

“More je veće i ima više prostora za plivanje”.

“U moru, jer je more slano”. Međutim, na pitanje, zašto je tako, odgovor je bio: “Mama mi je tako rekla” (a mami treba verovati).

Da bi otklonili nedoumice, uradili smo jedan zanimljiv eksperiment.

Potreban materijal:

– veća i manja čaša

– voda, so

– duži drveni štapići

– plastelin

– kašičica

– marker

Prvo je trebalo napraviti jednu kuglicu od plastelina na koju smo zakačili štapić. Stavili smo ga u vodu (bez soli) i plastelin je odmah potonuo.

Rastvorili smo samo jednu kašičicu soli u vodi. Drveni štapić sa plastelinom ponovo smo stavili u čašu, ali ovoga puta, kuglica nije potonula do dna.

Posle toga sipali smo punu, manju čašu soli u vodu. Ta količina soli teže se rastvarala pa smo morali čekati duže. Mešali smo je kašičicom, ali se na kraju isplatilo. So se može mešati i štapićem ako žurite (kao na slici) 🙂

Kada se konačno so rastvorila, na veliko iznenadjenje svih, kuglica plastelina je, čim bi je stavili u vodu, odmah iskakala na površinu kao da je od stiropora.

Morska voda je gušća od slatke zbog rastvorenih soli u njoj.

Ako zamislimo da je svako od nas jedna kuglica u moru plavom, lako dolazimo do zaključka da i mi lakše plivamo u slanoj vodi.

O gustini više – kada naučimo šta su masa i zapremina. 🙂

Duvan se puši u cigaretama, cigarama i lulama. Istraživanja pokazuju da bolesti povezane sa duvanom svakog dana usmrte blizu 13.500 ljudi širom sveta. Predviđa se da će do 2020. godine bolesti povezane sa duvanom globalno posmatrano prouzrokovati 12% svih smrtnih slučajeva.

Duvanski dim sadrži brojne štetne supstance. Najštetnije supstance su katran, nikotin i ugljen-monoksid.

 

Pitanje br. 1

Duvanski dim se udiše u pluća. Katran iz dima taloži se u plućima i to sprečava pluća da pravilno rade.

Koja od sledećih je funkcija pluća?

A. Da pumpaju kiseonikom obogaćenu krv u sve delove tvog tela.

B. Da prenesu deo kiseonika koji udišeš iz vazduha u tvoju krv.

C. Da pročiste tvoju krv tako što smanjuju sadržaj ugljen-dioksida na nulu.

D. Da pretvore molekule ugljen-dioksida u molekule kiseonika.

Tačan odgovor:   B. Da prenesu deo kiseonika koji udišeš iz vazduha u tvoju krv.

 

Pitanje br. 2

Pušenje povećava rizik od dobijanja raka pluća i nekih drugih bolesti.

Da li se rizik od dobijanja sledećih bolesti povećava pušenjem? Zaokruži „Da“ ili „Ne“ za svaki od navedenih slučajeva.

Bronhitis Da / Ne

HIV/SIDA Da / Ne

Male boginje Da / Ne

Tačni odgovori: Sva tri tačna: Da, Ne, Ne, ovim redosljedom.

 

Pitanje br. 3

Pojedini ljudi koriste nikotinske flastere kako bi im pomogli da ostave pušenje. Flasteri se stavljaju na kožu i oslobađaju nikotin u krv. To pomaže da se umanji želja i simptomi povlaćenja kada ljudi prestanu sa pušenjem.

Da bi se proučila delotvornost nikotinskih flastera nasumice je izabrana grupa od 100 pušača koji žele da ostave pušenje. Grupa će se proučavati šest meseci. Delotvornost nikotinskih flastera će se meriti utvrđivanjem koliko ljudi u grupi nije ponovo počelo da puši do kraja ispitivanja.

Koji je od sledećih najbolji pristup eksperimentu?

A.   Svi ljudi u grupi nose flastere.

B.  Svi nose flastere, osim jedne osobe koja pokušava da ostavi pušenje bez njih.

C.   Ljudi biraju da li će ili ne koristiti flastere da im pomognu da ostave pušenje.

D.   Polovina ih je nasumice izabrana da koristi flastere, a druga polovina ih ne koristi.

Tačan odgovor: D. Polovina ih je nasumice izabrana da koristi flastere, a druga polovina ih ne koristi.

 

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

 

Bakterije koje žive u našim ustima izazivaju zubni karijes (propadanje zuba). Karijes je problem još od 18. veka kada je šećer postao dostupan zahvaljujući industriji šećerne trske koja se razvijala.

Danas znamo sve o karijesu. Na primer:

•   Bakterije koje izazivaju karijes hrane se šećerom.

•   Šećer se pretvara u kiselinu.

•   Kiselina nanosi štetu površini zuba.

•   Pranje zuba pomaže u sprečavanju karijesa.

 

Pitanje br. 1

Koja je uloga bakterija u zubnom karijesu?

A.   Bakterije proizvode gleđ.

B.   Bakterije proizvode šećer.

C.   Bakterije proizvode minerale.

D.  Bakterije proizvode kiselinu.

Tačan odgovor: D. Bakterije proizvode kiselinu.

 

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

 

Donja slika pokazuje kako se voda kojom se snabdevaju kuće u gradovima pretvara u vodu pogodnu za piće.

Pitanje br. 1

Važno je imati izvor dobre vode za piće. Voda koju nalazimo ispod zemlje naziva se podzemna voda.

Navedi jedan razlog zašto u podzemnoj vodi ima manje bakterija i zagađenja česticama nego u vodi sa površinskih izvora, kao što su jezera i reke.

Tačni odgovori:

Odgovori koji ukazuju da se podzemne vode filtriraju kroz zemlju (npr. Kada prolazi kroz pesak i prašinu voda se čisti. Prirodno se filtrira. Zato što kada voda prolazi kroz zemlju kamenje i pesak je procede).

Odgovori koji ukazuju da su podzemne vode zatvorene sa svih strana i stoga zaštićene od mogućeg zagađenja; ILI da se površinske vode lakše zagađuju (npr. Podzemne vode se nalaze u zemlji pa ih zagađenje vazduha ne može isprljati. Zato što podzemne vode nisu otvorene, već se nalaze ispod nečeg…).

Drugi tačni odgovori: Podzemne vode su vode sa malo hrane za bakterije tako da tamo neće preživeti. Podzemne vode nisu na suncu.

Odgovori bez bodova: 

Odgovori koji ukazuju na to da su podzemne vode veoma čiste (već data informacija): Zato što su čiste. Zato što u jezerima i rekama ima smeća. [Napomena: ne objašnjava zašto.] Zato što ima manje bakterija.

Odgovori koji jasno ukazuju na proces pročišćavanja dat na slici u uvodnoj informaciji: Zato što podzemne vode prolaze kroz filter i dodaje se hlor. Podzemne vode prolaze kroz filtere koje ih potpuno pročiste.

Drugi odgovori: Zato što stalno teku. Zato što se ne pomera pa se mulj sa dna ne podiže.

 

Pitanje br.2

Pročišćavanje vode se često odvija u nekoliko koraka i obuhvata različite tehnike. Proces pročišćavanja prikazan na slici obuhvata četiri   koraka (numerisani 1–4). Kod drugog koraka voda se sakuplja u bazenu za taloženje.

Na koji način ovaj korak čini vodu čistijom?

A. Bakterije u vodi umiru.

B. Vodi se dodaje kiseonik.

C. Šljunak i pesak tonu na dno.

D. Toksične supstance se razlažu.

Tačan odgovor:   C. Šljunak i pesak tonu na dno.

 

Pitanje br. 3

Kod četvrtog koraka u procesu pročišćavanja, vodi se dodaje hlor. Zašto se vodi dodaje hlor?

……………………………………………………………………………………………….

Tačni odgovori:

Odgovori koji ukazuju na uklanjanje, uništavanje ili razlaganje bakterija (ili mikroba ili virusa ili bacila).

• Da bi se očistila od bakterija.

• Hlor ubija bakterije.

• Da bi se uništile sve alge.

Odgovori bez bodova: Voda postaje manje kisela i neće biti algi.  To je kao fluor. Da bi se voda još malo pročistila i uništile preostale stvari. [Napomena: „Stvari” nije dovoljno konkretno.] Da bi bila čista i pitka.

 

Pitanje br. 4

Pretpostavi da naučnici koji su uključeni u testiranje vode na postrojenju za

vodosnabdevanje otkriju da se u vodi nalaze neke opasne bakterije pošto je proces pročišćavanja završen.

Šta ljudi kod kuće treba da rade sa ovom vodom pre nego što je popiju?

……………………………………………………………………………………………………

Tačni odgovori:

Odgovori koji ukazuju na prokuvavanje vode.

• Da je prokuvaju.

Odgovori koji ukazuju na druge metode pročišćavanja koje je moguće bezbedno primeniti kod kuće.

• Obrade vodu tabletama hlora (npr. puratabs).

• Koriste filter sa mikroporama.

Odgovori bez bodova: Odgovori koji ukazuju na „profesionalne“ metode pročišćenja koje nije moguće bezbedno sprovesti kod kuće ili ih je nepraktično sprovoditi kod kuće. Da je pomešaju sa hlorom u kofi a zatim popiju. …

Drugi odgovori: Da je ponovo pročiste. Da upotrebe filter za kafu. Da kupuju flaširanu vodu dok proces pročišćavanja ne poprave. [Napomena: izbegava postavljeno pitanje.]

 

Pitanje br. 5

Može li upotreba zagađene vode za piće izazvati sledeće zdravstvene probleme? Zaokruži „Da“ ili „Ne“ za svaki od navedenih slučajeva.

Dijabetes Da / Ne

Dijareja Da / Ne

HIV / SIDA

Tačni odgovori: Sva tri tačna: Ne, Da, Ne, ovim redoslijedom.

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

Pročitaj novinski članak i odgovori na pitanja koja slede.

Pitanje br. 1

Sa kojom ovcom je Doli identična?

A  Sa ovcom br. 1.

B  Sa ovcom br. 2. C  Sa ovcom br. 3.

D  Sa Dolinim ocem.

Tačan odgovor: A. Sa ovcom br. 1.

 

Pitanje br. 2

U 13. redu, deo vimena koji je upotrebljen opisuje se kao „veoma mali dio”. Iz teksta

članka možeš shvatiti šta se misli pod „veoma malim delom”. Taj „veoma mali dio” je:

A. ćelija

B. gen

C. jezgro ćelije

D. hromozom

Tačan odgovor: A. ćelija.

 

Pitanje br. 3

U poslednjoj rečenici članka navodi se da su mnoge države već odlučile da zakonom zabrane kloniranje ljudi.

Dva moguća razloga za ovu odluku data su niže. Jesu li ovi razlozi naučni razlozi?

Zaokruži „Da” ili „Ne“ za svaku tvrdnju pojedinačno.

Klonirani ljudi bi mogli biti osetljiviji na određene bolesti nego normalni ljudi. Da/Ne

Ljudi ne treba da preuzimaju ulogu tvorca. Da/Ne

Tačan odgovor: Da, Ne, tim redosljedom.

 

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

 

Pitanje br. 1

Autobus se kreće duž pravolinijskog dela puta. Vozač autobusa po imenu Rej na tabli sa instrumentima drži čašu vode:

Iznenada, Rej mora snažno da nagazi kočnicu. Šta će se, najverovatnije, desiti sa vodom u čaši?

A.  Voda će ostati u horizontalnom položaju.

B.  Voda će se preliti preko strane 1.

C.  Voda će se preliti preko strane 2.

D.  Voda će se preliti, ali se ne može reći da li će se preliti preko strane 1 ili strane 2.

Tačan odgovor:

C. Voda će se preliti preko strane 2.

 

Pitanje br. 2

Rejov autobus, kao i većinu autobusa, pokreće dizel motor. Ovi autobusi doprinose zagađenju životne sredine.

Neki gradovi imaju trolejbuse: njih pokreće elektromotor. Napon potreban za takve eletromotore obezbeđuje se nadzemnim vodovima (kao kod električnih vozova). Električna energija se dobija iz elektrane koja koristi fosilna goriva.

Zagovornici korišćenja trolejbusa u gradu kažu da ovi autobusi ne doprinose zagađenju životne sredine.

Jesu li ovi zagovornici u pravu? Obrazloži svoj odgovor.  ………………………………………………………………………………………

Tačan odgovor: odgovor u kojem se navodi da elektrana takođe doprinosi zagađenju životne sredine.

Npr. “Ne, zato što elektrana takođe izaziva zagađenje životne sredine” ili “Da, ali to je tačno samo za sâm grad; elektrana, međutim, izaziva zagađenje životne sredine”.

Odgovori “ne” ili “da” bez tačnog objašnjenja ne priznaju se kao tačni.

Primer netačnog odgovora: “Ne ispuštaju ništa pa nema štetnog dima da odlazi u vazduh, što može da ošteti ozonski omotač, a dobijanje energije iz fosilnih goriva takođe je bolje za životnu sredinu”.

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

Različiti delovi jezika reaguju na različite ukuse i prepoznaju ono što je slatko, slano, kiselo ili gorko. Ovim ogledom se to može i utvrditi.

Potreban materijal:

– nacrtana skica jezika

– mala ogledala

– veći tanjir (ili 4 manje čaše)

– kašičica

– ogledalo

– so, šećer, sok od limuna, kafa

Postupak rada:

Na tanjir staviti po jednu kašičicu pomenutih sastojaka. Dodati po kašičicu vode u svaki sastojak, da bi se malo rastvorili (mogu se rastvoriti i u čašama).

Deca posmatraju svoje jezike (lica) u ogledalima. Kašičicu stave npr. u šećer, a zatim, stavljajući je na različite delove jezika utvrđuju koji deo jezika prepoznaje sladak ukus. Obeleže na skici jezika.

Između utvrđivanja svakog sledećeg ukusa treba oprati usta i kašičicu. Isti postupak je i za ostale ukuse.

Kada sva deca obeleže na papirima pozicije za različite ukuse, skice se mogu uporediti.

Najjednostavniji model vulkana i vulkanske erupcije može se napraviti veoma brzo.

Potreban materijal:

– plastična ili staklena flaša

– karton, glina ili zemlja (po sopstvenom izboru)

– crvena prehrambena boja

– sirće

– soda bikarbona

– deterdžent za pranje suđa

Postupak rada:

Vulkan u obliku kupe napravimo od kartona ili zemlje. Flašu stavimo u sredinu i ostavimo otvor iz koga će izlaziti „lava“.

U flašu sipamo sasvim malo vode, sodu bikarbonu, crvenu boju i malo deterdženta za sudove. Sve to treba dobro da se izmeša.

Jedino što nam ostaje posle toga, je da sipamo sirće u flašu.

Vulkan je spreman za slikanje i dobru zabavu. 🙂

 

Oznake: , , ,

Idealan dan za pravljenje oblaka je sigurno onaj, kad se navuku olujni oblaci i počne da pljušti kiša. I dok oblaci budu gotovi, možda će i ta dosadna kiša prestati da pada.

Potreban materijal:

– papir, kolaž papir

– vata

– tempera boje

– flašica sa raspšivačem

Postupak rada:

Pošto pravimo 4 vrste oblaka, najbolje je da prvo podelimo vatu na četiri dela, jer oblaci moraju biti različiti.

Visoki (perjasti) – za ove oblake možemo odmah odvojiti samo nekoliko manjih komada vate, pošto njih nećemo bojiti.

Srednji – malo plave, malo sive boje. Obojimo vatu i razvučemo je, jer se kroz ove oblake tek nazire sunce. Može se napraviti i sunce koje ćemo zalepiti ispod oblaka.

Niski – napravimo od vate „grudve“. Rastvorenu boju sipamo u flašicu sa raspršivačem i tek ponegde ih poprskamo. Srednji deo ostaje beo.

Vertikalni (olujni) – Komade vate za ove oblake moramo razvući i vertikalno i horizontalno. Oni moraju biti najtamniji jer iz njih pada jaka kiša ili grad.

 

Postoji više vrsta oblaka, ali dovoljno je da znamo kako izgledaju ove četiri vrste, da bi mogli bar da procenimo, da li će ili neće padati kiša.

Kada govorimo o promeni vremena, mislimo ili na nailazak oblaka i padavine, ili na vedro nebo bez oblaka. Ovaj eksperiment može nam pomoći da shvatimo kako nastaju oblaci.

Potreban materijal:

– topla voda

– kockice leda

– veća tegla

– aluminijumski tanjir

– ručna (baterijska) lampa

Postupak rada:

Toplu vodu sipamo u teglu. Preko nje, postavimo aluminijumski tanjir tako da otvor tegle bude potpuno zatvoren. Zatim u tanjir sipamo kockice leda.

Prostoriju u kojoj vršimo eksperiment treba zamračiti i baterijskom lampom osvetliti samo teglu u kojoj je „zarobljen“ mali oblak.

Zašto se to dešava?

Isparavanje je pretvaranje tečnosti u gas ili paru, a kondenzacija je suprotan proces, tj. prelazak gasa ili pare u tečno ili čvrsto stanje. Kada se vodena para kondenzuje u vazduhu, nastaju oblaci.

Ponekad se para u vazduhu može direktno pretvoriti u čvrsto stanje. U prirodi nikad ne prestaje proces isparavanja i kondenzovanja.

Pravo vreme za ovaj eksperiment, može biti proleće (i prolećni raspust), mada mislim da bi mogao da nas „osveži“ i u hladnim zimskim danima. Deci će se sigurno dopasti, a ni odrasli ne mogu ostati ravnodušni.

Potreban materijal:

– čaša punomasnog mleka

– tanjir

– prehrambene boje (crvena, plava, žuta, zelena) ili druge po izboru

– higijenski štapić

– deterdžent za pranje sudova

Postupak rada:

Sipati pažljivo mleko u tanjir da potpuno prekrije dno.

Dodati po nekoliko kapi boje. Najbolje je da kapi sipate blizu jednu drugoj, ali ne toliko blizu da se mešaju.

Štapić sa vatom potopite u deterdžent za sudove, a zatim dodirnite njime mleko u sredini tanjira. Važno je da se smesa ne meša, već se samo dodiruje komadićem vate. Deterdžent se može i direktno sipati u mleko. Izaberite sami, jer efekat će biti isti.


Oduševljenje se ne može sakriti. 🙂

 

 

Zašto se ovo dešava?

Mleko u sebi sadrži belančevine i male količine masti. I masti i belančevine su veoma osetljivi na hemijske promene. Kada sipamo deterdžent za sudove, hemikalije iz njega uspevaju da oslabe veze koje postoje između sitnih čestica (molekula) proteina i masti. Molekuli masti počinju svoju gimnastiku: kreću se, skaču, okreću… Za to vreme molekuli deterdženta upadaju i guraju se između njih. Boje nam omogućavaju da vidimo promene koje nastaju između tih malih čestica

Kada se sitne čestice podjednako izmešaju (molekuli deterdženta i mleka), „akcija“ se usporava i nestaje.

Kod ove optičke iluzije, linije ćemo zameniti štapićima za roštilj, cevčicama, a negde pročitah da se u tu svrhu mogu iskoristiti i špageti (zanimljivo!)

Uz to, potreban nam je i komad debljeg materijala ili kartona.

Jedan štapić skratimo i namestimo da se sa jedne strane ravna sa drugim (celim) štapićem, a zatim i jedan i drugi pokrijemo.

Sa jedne strane se vidi jedan kraj štapića, sa druge strane dva.

Koji od njih je produžetak?

Jednostavno je, ali vaše oči ipak mogu da pošalju mozgu pogrešnu informaciju. Rešenja su ovde.

Ovaj eksperiment je veoma laka aktivnost za decu. Proverićemo, da li oko uvek vidi stvari onakve kakve zaista jesu, a možemo i utvrditi svoja znanja o osnovnim i izvedenim bojama. Napravićemo male igračke koje su istovremeno i jedna vrsta optičke iluzije.

Potreban materijal:

– karton

– lepak

– šestar

– lenjir

– flomasteri

– deblji konac

Postupak rada:

Šestarom nacrtamo na kartonu krug prečnika 6 cm, a zatim u njemu nacrtamo još dve manje kružnice. Podelimo krug linijama na osmine i obojimo delove žutom, crvenom i plavom bojom (kao na slici). Isečemo krug i probušimo dva manja otvora blizu centra kruga. Kroz njih treba provući konac koji ćemo vezati.

Kada sve to završimo treba uvrnuti (više puta) desnom rukom desni kraj konca, a levom levi, posle čega će krug početi da se okreće (kada ga zategnemo i pustimo).

Onog trenutka kada krug počne da se okreće, naše oči ne mogu više da prepoznaju boje kojim je stvarno obojen krug. Boje se „stapaju“ jedna sa drugom i čine da naše oči vide neke nove boje.

Izgovaraj redom nazive boja, ali tako da kažeš koje je boje reč, a ne ono što je napisano.

Ovo će ići (malo) teže jer naš mozak vidi napisanu reč i moramo se truditi da izgovorimo ono što piše, umesto onoga što vidimo.

Za ovu malu optičku iluziju potrebne su vam samo oči i ruke.

Postavite ruke u visini očiju (kao na slici). Razmak izmedju dva kažiprsta treba da bude oko 1 cm).

Gledajte kroz prste u neki predmet ili zid širom otvorenih očiju. Ono što tada treba da vidite, izgleda slično drugoj slici.

Ukoliko to ne vidite, pokušajte da primaknete ruke bliže očima. Tada sigurno uspeva!

Vredi pokušati i sa drugim prstima. 🙂

Tragovi koji ostaju na predmetima od linija („šara“) na našim prstima zovu se otisci prstiju. Jedinstveni su za svakog čoveka, što se može i dokazati ovim ogledom. Čak ni jednojajčani blizanci nemaju iste otiske prstiju. „Šare“ na prstima svakog čoveka, formiraju se u toku embrionalnog razvića, a na njih imaju uticaj nasleđe i spoljašnji faktori sredine.

Potreban materijal:

– mastilo

– jastuče za pečate

– papir

– lepljiva traka

– lupa

Postupak rada:

Najbolje je raditi u parovima.

Prstom treba dodirnuti jastuče za pečate na koje smo prethodno sipali nekoliko kapi mastila. Pomoćnik (iz para) će lepljivu stranu selotejpa staviti na taj (umazani) prst da se otisak „skine“ i zalepiće ga na parče papira. Onda se uloge zamene.

Pre nego što počnete da proučavate svoje otiske koristeći lupu, bilo bi dobro da se (iz praktičnih razloga), ruke operu. 🙂

Otisci se mogu i skenirati, a zatim prikazati preko projektora (uz dodatno uveličavanje), a nije loše ni organizovati „detektivsku“ igru memorije – pogledaju se svi otisci sa ispisanim imenima, a zatim se pogađa čiji je koji otisak.

Slika: 1

Kada hoćemo da istražujemo elektricitet, zanimljivo je trljati balone o kosu, podizati papiriće, pirinčane pahuljice i sl, ali šta ako ne želimo da ga istražujemo, a on „pršti“ na sve strane?

Pecka kad dodirneš kvaku, pecka kad pružiš nekom ruku, pecka kad se oblačiš, kad skidaš jaknu… Hoćeš da se očešljaš, a gde god mrdneš češalj, podižeš i kosu…

Taj elektricitet, ponekad, zna da bude pomalo i „naporan“!

 

 

Kada elektriciteta ima više i zbog čega?

  • Suv vazduh zimi – napolju je hladno, a stanove dodatno grejemo, što dovodi do toga da je vazduh u njima previše suv. U takvim uslovima, sintetički materijali i vuna trenjem stvaraju elektricitet (i prazne ga na nama) više nego inače.
  • Za elektricitet su „idealni“ odevni predmeti od najlona, poliestera, akrila, vune ili svile, ili mešavine sa nekim od tih materijala, kao i tepisi od sintetike i vune.
  • Kada kupujete nove sobne papuče ili cipele, proverite od čega je napravljen đon – od gume ili nekog drugog materijala – nije svejedno!
  • Za korisnike kompjutera najzanimljivija je, ali ne baš korisna,  prisutnost elektriciteta u njihovoj okolini, prilikom rada na računaru. On se jednostavno stvara samim prolaskom struje kroz kablove i žice koji su u blizini. Monitor je najveći proizvođač elektriciteta što se lako može primetiti i po količini pračine koju on na sebe privlači.
  • Pojavljuje se i kod mašina za sušenje veša. I ovde je sintetička odeća, koja se trlja jedna o drugu, izvor elektriciteta.
  • U automobilu, usled trljanja đonova o patosnice (ako nisu gumene) stvara se elektricitet… Sintetika na prostirkama, sintetika na presvlakama i eto „struje“.

Elektricitet je pojava na koju je prvi skrenuo pažnju Tales iz Mileta, a pošto je on živeo u Staroj Grčkoj i elektricitet je dobio ime po grčkoj reči elektron (ćilibar).

Kako mi možemo da vidimo ovu pojavu?

1. Kada plastični češalj ili lenjir protrljamo vunenom tkaninom, a zatim ga prinesemo sitno iscepkanim papirićima. Ovo je lako, i uvek uspeva.

 

2. Papirići se mogu privući i balonom, ako ga prethodno protrljamo o suvu kosu. Možemo ga i „zalepiti“ za zid (ovo obično radimo za Novu godinu! :))

3. Balon može pomeriti i mlaz vode ako se prethodno protrlja o tepih.

 

4. Možda bi se nekom više dopalo da se obuče kao naučnik i da za svoj eksperiment koristi so, šećer i biber.

 

5. Ako smo dobro opremljeni, možemo se fino zabaviti i pirinčanim pahuljicama.

 

Šta se dešava kod elektriciteta?

Kod elektriciteta je važno – naelektrisanje. Jedan tip naelektrisanja je nazvan „pozivitno“, a drugi „negativno“. Pritom, istoimena naelektrisanja se odbijaju, a različita privlače.

Predmeti i materijali koje koristimo da bi prikazali ovu pojavu, naelektrišu se različito i zato se „lepe“ jedni za druge (to važi samo za određene kombinacije materijala).

Važno je i na kojoj udaljenosti su naelektrisani predmeti. Ako se rastojanje između njih povećava i privlačenje će biti slabije.

To je elektricitet koji se ne kreće. Postoji i onaj koji se kreće tj. „putuje“ kroz žice, a zove se električna struja.

Slike preuzete sa: 1, 2

Ljuska jajeta sadrži dosta kalcijuma, a to je onaj isti kalcijum koji se nalazi i u našem telu, i od koga naše kosti i zubi postaju čvršći. Kalcijum se stalno troši iz organizma, pa ga stalno treba i unositi u organizam.

Šta se dešava kada se kalcijum potroši?

Potreban materijal:

– tvrdo kuvano jaje ili nekuvano jaje

– alkoholno (belo) sirće

– čaša

Postupak rada:

a) U čašu stavimo tvrdo kuvano jaje i prelijemo ga sirćetom. Tako stoji 2-3 dana, a na kraju trećeg dana isperemo jaje hladnom vodom. Dobićemo „gumeno“ jaje, kojim se, naravno, možemo poigrati ili organizovati malo takmičenje – koje jaje će najviše odskočiti. 🙂

b) Isto možemo uraditi i sa nekuvanim jajetom. Stavimo jaje u čašu i prelijemo ga sirćetom. Videćemo da se na kori jajeta formiraju  mali mehurići, a to je ugljen-dioksid koji se oslobadja.

Posle 24 časa, sipamo sveže sirće u čašu, a staro prospemo. Pritom treba biti pažljiv, jer sadržaj ovog jajeta će držati samo tanka membrana koja lako može pući, pa je važno pažljivo ga izvaditi iz čaše, a zatim i vratiti u sveže sirće. Zatim ga ostavimo da stoji još nedelju dana u sirćetu i dobićemo „gumeno“ jaje.

Zašto se ovo dešava?

Kora jajeta sadrži kalcijum koji se „troši“ pod dejstvom sirćetne kiseline. Pošto se istovremeno ne nadoknadjuje, jaje ostaje prekriveno samo tankom membranom i izgleda kao da je gumeno.

Da bi imali zdrave i čvrste kosti i zube, treba svakodnevno da unosimo kalcijum u organizam. Zato su mleko i mlečni proizvodi, koji su bogati ovim mineralom, veoma važni u ishrani, posebno kod dece koja rastu i razvijaju se i kod koje kosti tek treba da očvrsnu.

 

Pročitaj i ovo:  KOSTI ČUVA KALCIJUM

U ljudskoj ishrani, upotrebljavaju se neke supstance koje se dodaju namirnicama kako bi one ostale sveže duži vremenski period.

Jabuka koja stoji presečena na stolu, vrlo brzo promeni boju. To se dešava jer dolazi do oksidacije, a oksidacija je, najkraće rečeno, hemijska reakcija koja se zbiva kada neko organsko telo upija kiseonik.

Ovim jednostavnim eksperimentom možemo dokazati da limun usporava proces oksidacije.

Od materijala potrebni su nam samo: jabuka, nož, voda i limun.

Jabuku presečemo na dve polovine. Jednu polovinu premažemo vodom, a drugu limunom. Posle toga, jedino što treba je, da posmatramo šta se dešava sa svakom polovinom jabuke.

Čak i posle više od dvanaest sati, polovina jabuke koju smo premazali limunom nije promenila boju. Na ovaj način dokazali smo da je limun prirodni antioksidans jer je usporio proces oksidacije tj. delovanje kiseonika na jabuku.

 

Pročitaj i ovo: ADITIVI U ISHRANI

 

Vazduh i voda se stalno nešto „gurkaju“ i pritiskaju. Pritiska vazduh, pritiska voda…

Kada pitate decu, da li su nekada videli kako neko koristi crevo da bi prebacio tečnost iz jedne posude u drugu, obično potvrdno odgovore. Videli su dedu kako koristi crevo da bi izvadio rakiju iz bureta, ili kako tata nešto slično radi sa buretom u kome je kiseo kupus…

Možemo li i mi to da uradimo?

Potreban materijal:

– dve plastične flaše

– usko gumeno crevo

– voda

– malo prehrambene boje ili sok od višnje

Postupak rada:

U jednu flašu sipamo vodu i u nju dodamo vrlo malo soka od višnje, koliko da voda dobije boju. Sok od višnje nije toliko bitan za ogled, ali je naukica lepša ako je nešto roze ili crveno i ako miriše na sok od višnje. 🙂

Jedan kraj creva stavimo u vodu. Drugu flašu stavimo niže nego što je prva (ovo je vrlo važno!). Onda jedan dobrovoljac iz tima, povuče ustima vodu i stavi taj kraj creva u praznu flašu…

Voda prelazi iz jedne flaše u drugu…

Posle nekog vremena im zamenimo mesta. Onu punu podignemo i voda ide u suprotnom smeru – prelazi u praznu…

Kako da zaustavimo kretanje vode?

Kada pomerimo flaše, tako da nivo vode bude u istoj ravni, voda se zaustavlja, ne mrda… Opet podignemo jednu flašu i voda opet počinje da curi…

Zašto se to dešava?

Voda u spojenim sudovima (u našem slučaju to su flaše) teži da se izjednači. Tek kada je voda u svim sudovima u istoj ravni, zaustavlja se. Mogli smo koristiti bilo kakve posude ili flaše, uvek će biti isto.

Mi smo pojmove „spojeni sudovi“ i „timski rad“ nekako povezali u svojim glavama. Nije važno da li je neko nizak i debeljuškast, visok i mršav, „nakrivljen“ na levu ili desnu stranu… Ako svaki član tima odradi svoj deo posla, svi će postati jednaki kao voda u spojenim sudovima.

Utvrdili smo da je vazduh svuda oko nas. I u flaši, i u čaši, i u šerpi… Svuda se „zavuče“.

Može li vazduh da zaustavi vodu utvrdićemo sledećim eksperimentom.

Potreban materijal:

– tegla sa plastičnim poklopcem

– levak

– glina ili plastelin

– voda

Postupak rada:

Na poklopcu od tegle treba napraviti dva otvora. Jedan je veći i nalazi se na sredini poklopca, a drugi je vrlo mali i nalazi se negde sa strane.

Levak stavljamo na sredinu i pričvrstimo ga za poklopac glinom ili plastelinom da vazduh iz tegle ne može da izađe. Drugu, manju rupicu na poklopcu takođe zatvorimo glinom.

Sipamo vodu…

Vazduh će malo „dozvoliti“ vodi da uđe u teglu, ali posle nekoliko trenutaka voda prestaje da curi kroz levak. Ostatak vode ostaje u levku i više neće ući unutra ni jedna jedina kap.

„Žao mi je, prostor u tegli je potpuno zauzet“.

Kada otvorimo malu rupicu na poklopcu, voda iz levka opet počinje da curi.

Zašto se to dešava?

Onog momenta kada otvorimo mali otvor, vazduh brzo, brzo, brzo izlazi iz tegle. Na taj način on oslobodi prostor u tegli, a taj prostor odmah počinje da zauzima voda iz levka, odnosno počinje da curi u teglu.

Što više vazduha izađe, više će vode ući unutra.

Ne možemo ga dodirnuti ni videti, teško ga je istražiti, a ipak je svuda oko nas, gde god se okrenemo. Jedino što možemo je da ga osetimo kad se kreće, ili kada deluje na neke druge stvari – pomera travu, lišće, oblake, smeta nam da hodamo ili nas „gura“ u leđa. Ponekad ume visoko da ponese plastične kese ili ih „okači“ na drveće…

Kako da dokažemo da ga ima?

Koristićemo neke obične stvari da utvrdimo da je ON tu.

1.

Materijal:

– plastična posuda

– cevčice različite dužine, debljine, boje…

Uzmeš cevčicu, staviš u posudu sa vodom i duvaš u nju.

Mehurići, mehurići, mehurići…

Jedino što treba je, da konstatujemo da su baš ti mehurići – vazduh!

2.

Materijal:

– plastična posuda

– plastična čaša

Da li vazduha ima u čaši?

Bilo je različitih pretpostavki: „U zatvorenoj flaši ga ima, ali u čaši ne“, „Izašao je iz čaše jer je ona široka“, „Ako ga ima svuda okolo, možda ga ima i u čaši“…

I onda pokušavamo da utvrdimo šta je tačno, spuštajući čašu u vodu. A kad je izvučemo – ona unutra suva!!!

Objašnjenje: Vazduh zauzeo mesto u čaši i ne da vodi da uđe. OK, shvatili smo.

3.

Materijal:

– dva balona

– cevčica

– gumice (za tegle) ili čvršći konac

Jedan balon vežemo za jedan kraj cevčice (mora biti čvrsto vezan). Drugi naduvamo, pa ga zakačimo i vežemo na drugi kraj cevčice. To ide malo teže, ali iz više pokušaja i to uradimo.

Sad treba iz jednog balona da prebacimo vazduh u drugi, tj. da on prođe kroz cevčicu i premesti se u drugi balon.

Kad čuju zadatak, niko ni da pokuša to da uradi. „Pući će, i pući će…“ Na kraju se ipak pojavi jedan hrabri dobrovoljac koji se osmeli da pritisne balon, po cenu toga da pukne….

Međutim, onog momenta kad onaj najhrabriji to uradi, igra tek počinje… Videli su da smo vazduh prebacili iz jednog u drugi balon, videli su da balon nije pukao i shvatili su da može biti vrlo zabavno. Naukica, nema šta! 🙂


Kako smo napravili „turbo“ modele tockova koje pokreće voda, pogledajte ovde.

Točkovi su se tako brzo okretali, i tako divno prskali, da sam morala da pokupim sve modele za vreme odmora. 🙂

Predstavljamo vam najuspešnije modele u 2011. godini. Svaka sličnost sa pravim turbinama je namerna.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ovim eksperimentom deca mogu shvatiti suštinu funkcije korena i stabla kod biljke. Posebno oduševljenje nastaje kada cvetovi promene boju.

Potreban materijal:

– 3 bela karanfila

– 4 plastične čaše (flaše)

– boje koje se koriste u ishrani (crvena, plava)

– nož

– voda

Ovaj eksperiment zahteva pomoć odraslih.

 

Postupak rada:

Napuniti čaše vodom (do pola). Dodati u dve čaše po 20-30 kapi prehrambene boje, a jednu ostaviti napunjenu čistom vodom.

Jedan cvet se stavlja u vodu u koju je dodata crvena boja, a drugi u čistu vodu.

Stabljika trećeg cveta se, pre stavljanja u vodu, razreže na pola (neophodno je da to uradi odrasla osoba).  Jedna polovina stabljike stavi se u čašu sa plavom, a druga polovina u čašu u kojoj nema boje.

 

Prognoze:

– Šta će se desiti sa cvetovima?

– Kada će se videti prve promene na cvetovima?

– Kako će se promeniti cvet koji se nalazi u crvenoj boji?

– Šta će se dogoditi sa cvetom čija je stabljika u dve čaše?

Prve promene primećuju se posle nekoliko sati, ali je najbolje da cvetove pogledamo posle 24h. Na kraju eksperimenta, posmatramo sve biljke i njihove delove kako bi utvrdili svaki trag boje.

 Zašto se to dešava?

Biljka uzima vodu i hranljive materije preko korena iz zemlje, a zatim ih prenosi preko stabla do gornjih delova biljke. Bez obzira što u našem slučaju, biljka nema koren, stablo i dalje vrši svoju funkciju, odnosno prenosi vodu do listova i cvetova. Voda isparava iz listova i cvetova, a sa druge stane nadoknadjuje izgubljenu vodu „povlačeći“ je preko stabla iz čaše tamo gde joj je potrebna. Pritom, obojena voda ne oštećuje biljku, a podeljeno stablo nam dokazuje da sićušne „cevčice“ koje su u njemu i dalje vrše svoju ulogu, iako je ono prepolovljeno.

Da nije Branka Kockice ni nauka ne bi bila ono što jeste. 🙂

GUMA

Posted on: 24. marta 2012.

Grube gumene lopte, stare više od 900 godina pronađene su u ruševinama gradova Inka i Maja u Južnoj i Severnoj Americi. Fosili biljaka od kojih se proizvodi guma mnogo su stariji – čak 3 000 000 godina.

Stanovnici jugoistočne Azije su davno znali za gumu dobijenu od „soka“ jednog drveta. Koristili su je za prevlačenje korpi i različitih posuda, za izradu buktinja, a kasnije i za pravljenje obuće, bojne štitove i boce. Čak je i Kolumbo bio iznenadjen kada je video domoroce Haitija kako igraju neku igru napravljenu od „gume drveta“.

Guma je nađena u više od 400 raznih puzavica, žbunova i drveta. Međutim, količina gume koja se nalazi u tim biljkama je veoma mala, pa se na primer, vađenje gume iz maslačka i mlečike sigurno ne isplati. Najbolja guma dobija se iz drveta koje je prvi put pronađeno u Brazilu.

Kako se dobija guma?

Biljka koja se najviše koristi za dobijanje gume zove se heveja (Hevea brasiliensis). Na heveji se prave zarezi u kori, iz kojih curi mlečni sok – lateks.  Lepljivi, mlečni sok se sakuplja, a njegovim zgrušavanjem nastaje kaučuk ili prirodna guma. Reč kaučuk potiče od reči „cahuchu“ što znači „drvo koje plače“.

Kaučuk je veoma lepljiv. Procesom vulkanizacije spajaju se kaučuk i sumpor, i dobija se guma. Guma za razliku od kaučuka nije lepljiva, a povećava se i njena čvrstina.

Ona je veoma rastegljiva i izuzetno vodootporna i koristi se za različite proizvode.

Jedan engleski naučnik je tek u 18. veku primetio da kaučuk briše trag olovke, pa se zato i danas, u Engleskoj i Americi kaučuk naziva rubber, što znači „gumica za brisanje“.

Guma se prvo koristila kao elektroizolacioni materijal, a sa razvojem automobilske industrije povećavala se i njena proizvodnja. Prve gume za automobile bile su pune, a tek kasnije su počele da se primenjuju i one koje se i danas koriste tj. gume ispunjene vazduhom.

Video: Postupak dobijanja prirodne gume

 

Karusel ili ringišpil je zabavna vrteška za vožnju, koja se sastoji od kružne rotirajuće platforme sa sedištima za vozače. Ta sedišta su obično u obliku konja ili drugih životinja i okreću se ukrug, ponekad istovremeno i gore-dole.

Svaka rotirajuća platforma za zabavnu vožnju se, takođe, može nazvati ringišpilom. Na dečjim igralištima, vrteške su uglavnom jednostavne, sa drvenim sedištima i rukohvatima koje deca drže dok se voze.

O obliku, bojama, rukohvatima, sedištima i drugim detaljima se dodatno možete raspitati kod dece… Svako od njih se, bez izuzetaka, seća neke svoje uzbudljive vožnje na ringišpilu. I svi, nepogrešivo, znaju da se ringišpil kreće kružno.

Zato smo odlučili da napravimo ringišpil za igračke. Na njemu se mogu voziti kuce, mace, žabe i ostale domaće i divlje životinje, ali isto tako i lutke, vojnici i čitava plejada različitih malih „stvorenja“ koja deca poseduju.

Da bi napravili ringišpil, ne treba vam mnogo. Malo materijala za reciklažu, dobra volja i želja za igrom. I kad sve bude gotovo, zapravo ništa nije gotovo. Tada tek počinjemo da proširujemo svoje vidike: brzinom, kočenjem, inercijom i ko zna čime još…

O postupku izrade ringišpila pogledajte ovde

 

Voda je sastavljena od kiseonika i vodonika.

Voda se nalazi se u neprestanom kruženju. Isparavanjem odlazi u atmosferu, tamo se kondenzuje u oblake i pada u obliku kiše ili snega na zemlju, odakle putem površinskih ili podzemnih voda dolazi ponovo u reke, jezera, mora ili okeane, a drugi deo koriste biljke i životinje. Preko njih voda ponovo ulazi u proces prirode, a jedan deo ostaje u zemljištu.

Voda se nalazi u atmosferi, hidrosferi i litosferi.

Voda je regulator toplote na Zemlji. Morske struje vrše vrlo važnu ulogu u izjednačavanju temperaturnih razlika između ekva

tora i polarnih krajeva. Voda na Zemlji, tačnije njen geografski razmeštaj zavisi od prenosa vodene pare u atmosferi.

Voda učestvuje u procesima isparavanja, kondenzacije, smrzavanja… Ona menja agregatna stanja i na taj način troše se ili oslobađaju znatne količine skrivene energije potrebne za ostale atmosferske procese koji su odlučujući za život.

Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Potrebe za vodom odraslog čoveka iznose od 1,5
Bez hrane čovek može izdržati mnogo duže nego bez vode. Ona sačinjava oko 70% naše telesne težine, a gubimo je jako brzo i jako često. Ukoliko se ovaj gubitak ne nadoknađuje dolazi do dehidracije, isušivanja kože, naglog gubljenja telesne težine i u krajnjem stadijumu, smrti.do 3 litara dnevno. Ona ili pokreće razvoj ili ograničava progres svake zajednice – od porodice do civilizacije.

PODELA ZADATAKA

Grupe su ranije formirane.

Unapred je pripremljen potreban materijal.

Vođa grupe čita uputstvo i zadatke svim članovima grupe.

UPUTSTVO ZA RAD

Pročitajte pažljivo svaki zadatak.

Dogovorite se na koji način ćete da uradite zadatke.

Pažljivo radite da ne bi došlo do neprijatnih situacija.

Na većem papiru nacrtajte ono što ste radili.

Napišite zaključke do kojih ste došli radeći svoje zadatke.

SREĆNO!

PRVA GRUPA

POTREBAN MATERIJAL

  • karton u obliku pravougaonika
  • automobil
  • parče materijala

ZADATAK

  1. Napravi strmu ravan i utvrdi kako se automobil krece po ravnoj podlozi, a kako na strmoj ravni.
  2. Nacrtaj putanju kretanja automobila (tačka – početni položaj; linija – putanja kojom se kreće telo; strelica – smer kretanja).
  3. Automobil pusti sa vrha kartona (strme ravni) i izmeri put koji je on prešao. Zatim preko kartona stavi platno, pusti automobil i izmeri put koji je prešao. Uporedi i objasni.

DRUGA GRUPA

POTREBAN MATERIJAL

  • lopta (manja i veća)

ZADATAK

  1. Baci loptu uvis, a zatim je uhvati rukama. Pusti loptu da padne pa pod, a zatim je uhvati rukama.
  2. Prikaži na koji način se lopta kreće (tačka – početni položaj; linija – putanja kojom se kreće telo; strelica – smer kretanja).
  3. Nacrtaj kredom liniju (početni položaj lopte). Stavi obe lopte na liniju i zakotrljaj ih. Koja lopta prelazi duži put ako na njih delujemo istom silom.

TREĆA GRUPA

POTREBAN MATERIJAL

  • loptica (lastiž na jednom kreju)
  • loptica-skočica

ZADATAK

  1. Drži u ruci jedan kraj lastiža i pomeraj lopticu. Pusti lopticu-skočicu na pod.
  2. Prikaži na koji način se loptice kreću (tačka – početni položaj; linija – putanja kojom se kreće telo; strelica – smer kretanja)
  3. Utvrdi da li će loptica-skočica više skakati ako je pustiš na zemlju sa 1m visine ili sa veće visine.

ČETVRTA GRUPA

POTREBAN MATERIJAL

  • dugmad iste veličine
  • konac

ZADATAK

  1. Provuci kroz rupicu dugmeta konac i veži ga. Drugi kraj konca veži na ofinger. Pokreni dugmad rukom.
  2. Prikaži na koji način se dugme kreće (tačka – početni položaj; linija – putanja kojom se kreće telo; strelica – smer kretanja)
  3. Napravi 3 klatna od dugmadi iste veličine i konca različite dužine. Pokreni klatna istom jačinom i objasni koje će se kretati najbrže a koje najsporije.

PETA GRUPA

POTREBAN MATERIJAL

  • sat
  • mlin za biber
  • dugmad različite veličine

ZADATAK

  1. Okreći kazaljke na satu. Okreći dršku na mlinu za biber, kao da melješ biber.
  2. Prikaži na koji način se kreću kazaljke i drška na mlinu za biber (tačka – početni položaj; linija – putanja kojom se kreće telo; strelica – smer kretanja).
  3. Od dugmadi različite veličine napravi tri klatna tako da im je dužina konca iste dužine. Utvrdi koje od njih će se kretati najsporije, a koje najbrže.

 

KRETANJE – PROVERA ZNANJA

 

 


novembar 2017.
P U S Č P S N
« feb    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.