naukica

Archive for the ‘Elektricitet’ Category

Elektrane ili centrale su postrojenja za proizvodnju električne energije.

Hidroelektrana ili hidrocentrala je električno postrojenje koje za proizvodnju električne energije koristi vodu. Tekuća voda okreće hidrauličnu turbinu (setimo se naših malih turbina!), koja je povezana sa električnom mašinom – generatorom električne energije.

 

 

Ovaj vid elektrana se gradi na mestima gde postoji dovoljno tekuće vode. Najpoznatija hidroelektrana kod nas je Đerdap  (Đerdap I i Đerdap II). Ove dve elektrane, izgrađene su na reci Dunav, na izlasku iz Đerdapske klisure, na srpsko-rumunskoj granici, tako da pripadaju i Srbiji i Rumuniji.

Termoelektrana ili termocentrala je postrojenje za proizvodnju električne energije kod koga se, umesto vode, za proizvodnju električne energije koristi gorivo (ugalj, uranijum, nafta, gas).

Proizvodnja električne energije u hidroelektranama je jeftinija nego u termoelektranama, a ima i manji negativni uticaj na životnu sredinu.

***

Pročitaj više o tome kako električna energija stiže do naših stanova i kuća: Transformacija i prenošenje električne energije

Količina vode koja se koristi u hidroelektranama ili termoelektranama, ponekad je manja, pa je smanjena i proizvodnja električne energije. Zimi, kad je hladno, trošimo više električne energije za zagrevanje prostorija. U svakom slučaju, treba misliti i o štednji. A nije baš ni jeftina!

 

Advertisements

Sve oko nas, živo i neživo, građeno je od veoma sitnih (golim okom nevidljivih) atoma. Svaki atom se sastoji od elektrona, protona i neutrona.

Središte atoma zove se nukleus. Nukleus je građen od neutrona i protona. Oko njega kruže elektroni.

Atom

Elektroni imaju negativno naelektrisanje.

Protoni imaju pozitivno naelektrisanje.

Neutroni nisu naelektrisani, tj. nemaju ni pozitivno ni negativno naelektrisanje.

Atom kao celina je neutralan jer sadrži isti broj elektrona i protona. Međutim, postaje naelektrisan ako primi ili otpusti jedan ili više elektrona. Tada postane jon.

Kad jedan elektron “ode” iz atoma, taj atom više nije stabilan (ima više protona) i zato će atom imati pozitivno naelektrisanje.  Isto tako, onaj atom kod koga je “došao” novi elektron, nije stabilan jer ima više elektrona. Taj atom će imati negativno naelektrisanje.

Kako možemo taj “lanac” zamisliti?

U stara vremena, kada dugačka vatrogasna creva nisu postojala, vatrogasci su gasili vatru kantama. Svi ljudi su držali u rukama po jednu. Onaj prvi je zahvatao vodu u svoju kantu, a zatim je sipao u kantu onoga ko stoji pored njega. Voda se presipala iz kante u kantu, dok ne stigne do poslednjeg, koji je prospe na vatru.

Takva situacija, pomalo je slična prolasku elektrona od jednog do drugog atoma u provodnicima tj. u strujnom kolu, kada obično kažemo “ima struje”.

Usmereno kretanje naelektrisanih čestica – elektrona i jona naziva se električna struja.

***

Ako želite da “skoknete” (kao elektron) iz sfere Naukice u sferu Nauke, pročitajte Električno polje – osmi razred. Nemojte da vas obeshrabre reči “osmi razred”! 🙂

Kada hoćemo da istražujemo elektricitet, zanimljivo je trljati balone o kosu, podizati papiriće, pirinčane pahuljice i sl, ali šta ako ne želimo da ga istražujemo, a on „pršti“ na sve strane?

Pecka kad dodirneš kvaku, pecka kad pružiš nekom ruku, pecka kad se oblačiš, kad skidaš jaknu… Hoćeš da se očešljaš, a gde god mrdneš češalj, podižeš i kosu…

Taj elektricitet, ponekad, zna da bude pomalo i „naporan“!

 

 

Kada elektriciteta ima više i zbog čega?

  • Suv vazduh zimi – napolju je hladno, a stanove dodatno grejemo, što dovodi do toga da je vazduh u njima previše suv. U takvim uslovima, sintetički materijali i vuna trenjem stvaraju elektricitet (i prazne ga na nama) više nego inače.
  • Za elektricitet su „idealni“ odevni predmeti od najlona, poliestera, akrila, vune ili svile, ili mešavine sa nekim od tih materijala, kao i tepisi od sintetike i vune.
  • Kada kupujete nove sobne papuče ili cipele, proverite od čega je napravljen đon – od gume ili nekog drugog materijala – nije svejedno!
  • Za korisnike kompjutera najzanimljivija je, ali ne baš korisna,  prisutnost elektriciteta u njihovoj okolini, prilikom rada na računaru. On se jednostavno stvara samim prolaskom struje kroz kablove i žice koji su u blizini. Monitor je najveći proizvođač elektriciteta što se lako može primetiti i po količini pračine koju on na sebe privlači.
  • Pojavljuje se i kod mašina za sušenje veša. I ovde je sintetička odeća, koja se trlja jedna o drugu, izvor elektriciteta.
  • U automobilu, usled trljanja đonova o patosnice (ako nisu gumene) stvara se elektricitet… Sintetika na prostirkama, sintetika na presvlakama i eto „struje“.

Elektricitet je pojava na koju je prvi skrenuo pažnju Tales iz Mileta, a pošto je on živeo u Staroj Grčkoj i elektricitet je dobio ime po grčkoj reči elektron (ćilibar).

Kako mi možemo da vidimo ovu pojavu?

1. Kada plastični češalj ili lenjir protrljamo vunenom tkaninom, a zatim ga prinesemo sitno iscepkanim papirićima. Ovo je lako, i uvek uspeva.

 

2. Papirići se mogu privući i balonom, ako ga prethodno protrljamo o suvu kosu. Možemo ga i „zalepiti“ za zid (ovo obično radimo za Novu godinu! :))

3. Balon može pomeriti i mlaz vode ako se prethodno protrlja o tepih.

 

4. Možda bi se nekom više dopalo da se obuče kao naučnik i da za svoj eksperiment koristi so, šećer i biber.

 

5. Ako smo dobro opremljeni, možemo se fino zabaviti i pirinčanim pahuljicama.

 

Šta se dešava kod elektriciteta?

Kod elektriciteta je važno – naelektrisanje. Jedan tip naelektrisanja je nazvan „pozivitno“, a drugi „negativno“. Pritom, istoimena naelektrisanja se odbijaju, a različita privlače.

Predmeti i materijali koje koristimo da bi prikazali ovu pojavu, naelektrišu se različito i zato se „lepe“ jedni za druge (to važi samo za određene kombinacije materijala).

Važno je i na kojoj udaljenosti su naelektrisani predmeti. Ako se rastojanje između njih povećava i privlačenje će biti slabije.

To je elektricitet koji se ne kreće. Postoji i onaj koji se kreće tj. „putuje“ kroz žice, a zove se električna struja.

Slike preuzete sa: 1, 2


septembar 2017.
P U S Č P S N
« feb    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.