naukica

GUMA

Posted on: 24. mart 2012.

Grube gumene lopte, stare više od 900 godina pronađene su u ruševinama gradova Inka i Maja u Južnoj i Severnoj Americi. Fosili biljaka od kojih se proizvodi guma mnogo su stariji – čak 3 000 000 godina.

Stanovnici jugoistočne Azije su davno znali za gumu dobijenu od „soka“ jednog drveta. Koristili su je za prevlačenje korpi i različitih posuda, za izradu buktinja, a kasnije i za pravljenje obuće, bojne štitove i boce. Čak je i Kolumbo bio iznenadjen kada je video domoroce Haitija kako igraju neku igru napravljenu od „gume drveta“.

Guma je nađena u više od 400 raznih puzavica, žbunova i drveta. Međutim, količina gume koja se nalazi u tim biljkama je veoma mala, pa se na primer, vađenje gume iz maslačka i mlečike sigurno ne isplati. Najbolja guma dobija se iz drveta koje je prvi put pronađeno u Brazilu.

Kako se dobija guma?

Biljka koja se najviše koristi za dobijanje gume zove se heveja (Hevea brasiliensis). Na heveji se prave zarezi u kori, iz kojih curi mlečni sok – lateks.  Lepljivi, mlečni sok se sakuplja, a njegovim zgrušavanjem nastaje kaučuk ili prirodna guma. Reč kaučuk potiče od reči „cahuchu“ što znači „drvo koje plače“.

Kaučuk je veoma lepljiv. Procesom vulkanizacije spajaju se kaučuk i sumpor, i dobija se guma. Guma za razliku od kaučuka nije lepljiva, a povećava se i njena čvrstina.

Ona je veoma rastegljiva i izuzetno vodootporna i koristi se za različite proizvode.

Jedan engleski naučnik je tek u 18. veku primetio da kaučuk briše trag olovke, pa se zato i danas, u Engleskoj i Americi kaučuk naziva rubber, što znači „gumica za brisanje“.

Guma se prvo koristila kao elektroizolacioni materijal, a sa razvojem automobilske industrije povećavala se i njena proizvodnja. Prve gume za automobile bile su pune, a tek kasnije su počele da se primenjuju i one koje se i danas koriste tj. gume ispunjene vazduhom.

Video: Postupak dobijanja prirodne gume

 

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

mart 2012.
M T W T F S S
    Apr »
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031  

Naukica

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.

%d bloggers like this: