naukica

Archive for the ‘NAUKA U ŠKOLI’ Category

Pojave koje možemo očekivati u toku dana (ili narednih dana) prikazuju se u vremenskim prognozama različitim simbolima.

oznake1

oznake2

oznake3

Izvor: Republički Hidrometeorološki Zavod Srbije

U organizmu čoveka glasne žice pokreće šesnaest mišića. One mogu da zauzmu oko 170 različitih položaja.

HORKako će glasne žice da zatrepere, zavisi od tačno određene količine vazduha koji ih pokreće. Ako, npr. trepere oko 80 puta u sekundi, zategnute su, onda čujemo duboke tonove. Visoke tonove čujemo ako one trepere oko 1000 puta u sekundi.

Čovečji aparat za govor ne sačinjavaju samo grkljan i glasne žice već i rezonantni prostori nalik na drvenu zvučnu kutiju gitare.

U rezonantne šupljine spadaju dušnik, pluća, usna i nosna šupljina, nosni sinusi i grudni koš.

 

Većina zvukova su talasi, koji su nastali kretanjem (vibracijama) nekog tela. Telo koje treperi (vibrira) nazivamo izvor zvuka. Izvor zvuka su, na primer, žice gitare.

Kada se žica kreće, treperi, gura i sitne čestice vazduha i tera ih da se i one kreću. Tako dolazi do zgušnjavanja i razređivanja vazduha oko izvora koji vibrira, što se dalje prenosi kroz vazduh. Na taj način širi se zvuk.

GITARA

U klaviru, violini i gitari zvuk se proizvodi žicama koje vibriraju. U saksofonu on nastaje zbog vibriranja piska od trske, a u flauti zbog vibriranja vazduha.

Zvuk se ne može širiti vakuumom, pa smo pošteđeni toga da čujemo eksplozije iz svemira.

Slika: 1

Oznake:

Spoljašnji deo uva i ušnog kanala sakupljaju zvuke i prosleđuju ih u unutrašnjost uva.

Bubna opna i tri male koščice (čekić, nakovanj i uzengija) pretvaraju zvuke u vibracije.

Unutrašnje uvo je ispunjeno tečnošću i sadrži ćelije dlačice (slušne ćelije). Pod dejstvom vibracija one se pokreću. Zvučna informacija se tada prenosi od ćelija dlačica do slušnog centra u mozgu.

z-uvo-slika

notice

Čik pogodi?

Izaberi i pritisni broj, a zatim pažljivo slušaj. Šta čuješ, zvuk ili ton?

Pokušaj da pogodiš kako nastaje zvuk (ton) koji se čuje.

mmm

mmm

1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14

15  16  17  18  19  20  21  22  23  24  25

mm

Rešenja su ovde.

Oznake: ,

Elektrane ili centrale su postrojenja za proizvodnju električne energije.

Hidroelektrana ili hidrocentrala je električno postrojenje koje za proizvodnju električne energije koristi vodu. Tekuća voda okreće hidrauličnu turbinu (setimo se naših malih turbina!), koja je povezana sa električnom mašinom – generatorom električne energije.

 

 

Ovaj vid elektrana se gradi na mestima gde postoji dovoljno tekuće vode. Najpoznatija hidroelektrana kod nas je Đerdap  (Đerdap I i Đerdap II). Ove dve elektrane, izgrađene su na reci Dunav, na izlasku iz Đerdapske klisure, na srpsko-rumunskoj granici, tako da pripadaju i Srbiji i Rumuniji.

Termoelektrana ili termocentrala je postrojenje za proizvodnju električne energije kod koga se, umesto vode, za proizvodnju električne energije koristi gorivo (ugalj, uranijum, nafta, gas).

Proizvodnja električne energije u hidroelektranama je jeftinija nego u termoelektranama, a ima i manji negativni uticaj na životnu sredinu.

***

Pročitaj više o tome kako električna energija stiže do naših stanova i kuća: Transformacija i prenošenje električne energije

Količina vode koja se koristi u hidroelektranama ili termoelektranama, ponekad je manja, pa je smanjena i proizvodnja električne energije. Zimi, kad je hladno, trošimo više električne energije za zagrevanje prostorija. U svakom slučaju, treba misliti i o štednji. A nije baš ni jeftina!

 

Sve oko nas, živo i neživo, građeno je od veoma sitnih (golim okom nevidljivih) atoma. Svaki atom se sastoji od elektrona, protona i neutrona.

Središte atoma zove se nukleus. Nukleus je građen od neutrona i protona. Oko njega kruže elektroni.

Atom

Elektroni imaju negativno naelektrisanje.

Protoni imaju pozitivno naelektrisanje.

Neutroni nisu naelektrisani, tj. nemaju ni pozitivno ni negativno naelektrisanje.

Atom kao celina je neutralan jer sadrži isti broj elektrona i protona. Međutim, postaje naelektrisan ako primi ili otpusti jedan ili više elektrona. Tada postane jon.

Kad jedan elektron “ode” iz atoma, taj atom više nije stabilan (ima više protona) i zato će atom imati pozitivno naelektrisanje.  Isto tako, onaj atom kod koga je “došao” novi elektron, nije stabilan jer ima više elektrona. Taj atom će imati negativno naelektrisanje.

Kako možemo taj “lanac” zamisliti?

U stara vremena, kada dugačka vatrogasna creva nisu postojala, vatrogasci su gasili vatru kantama. Svi ljudi su držali u rukama po jednu. Onaj prvi je zahvatao vodu u svoju kantu, a zatim je sipao u kantu onoga ko stoji pored njega. Voda se presipala iz kante u kantu, dok ne stigne do poslednjeg, koji je prospe na vatru.

Takva situacija, pomalo je slična prolasku elektrona od jednog do drugog atoma u provodnicima tj. u strujnom kolu, kada obično kažemo “ima struje”.

Usmereno kretanje naelektrisanih čestica – elektrona i jona naziva se električna struja.

***

Ako želite da “skoknete” (kao elektron) iz sfere Naukice u sferu Nauke, pročitajte Električno polje – osmi razred. Nemojte da vas obeshrabre reči “osmi razred”! 🙂

Magnetit, magnet, magnetni polovi, magnetna sila, magnetno polje…

Kada smo sve to savladali, velika “Trka pataka” mogla je da počne.

Investicija mala, radost velika.

Malo kartona, nekoliko listova belog papira, 2 spajalice i 2 magneta. I to bi bilo sve.

Nacrtali smo patke i stazu po kojoj će se patke trkati, zalepili ih na karton, a sa donje strane zakačili spajalice.

Jedino što nam je na kraju preostalo, bilo je, da utvrdimo postojanje magnetnog polja. 🙂

Priču o kretanju počeli smo od prvog razreda. Bilo je zabavno praviti i ukrašavati aviončiće koje smo kasnije bacali po školskom dvorištu i procenjivali koji je najbrži. Nije bila loša ni igra malim klatnima koja se pomeraju levo-desno. Osim ringišpila koji smo napravili, i bakin mlin  za biber je, takođe, postao odlična igračka u priči o kružnom kretanju. Koliko je bilo zabavno voziti automobilčiće na baterije po učionici, ne treba uopšte naglašavati!

Tema “saobraćaj” nam je, nekako sama po sebi, nametnula ideju o tome da prethodna znanja povežemo i dopunimo…

I… šta smo utvrdili?

Kao graditelji saobraćajnica smo odlični.

Predviđeni su putevi, mostovi, železnička pruga, garaže, aerodrom pored autoputa, mala jezera i ringišpil gde se možete odmoriti i odvesti decu da se malo zabave. 🙂

Postoji: pravolinijsko/krivolinijsko, kružno/polukružno kretanje.

Jedan je pravac – dva su smera.

Da bi se telo pokrenulo, potrebna je sila.

Brže se kreću vozila nizbrdo, nego uzbrdo.

Brže se kreću vozila po asfaltiranom putu (desno). Neasfaltirani put je predviđen ako putujete u selo. 🙂

Poštujte saobraćajne propise, jer milicija može brzo da izadje iz garaže i stigne vas, a onda sledi kazna!

Ako duva vetar u suprotnom smeru od vašeg kretanja, smanjiće vam brzinu.

Uživajte u svom putovanju!

Da se ne zaboravi ono što je važno…

Priča o kretanju ovde nije završena. Nastaviće se…

Kad sam sedmogodišnjake pitala, da li je lakše plivati u bazenu ili moru, odmah su se podelili u dve, skoro jednakobrojne grupe: 50% je reklo – slatka voda, 50% – slana. Ima dece koja nikada nisu išla na more i nikada nisu videla tako veliku količinu vode (i još slane!), ali bilo je i onih sa “iskustvom”.

Odgovori su bili različiti i u svakom od njih bilo je one fine, dečje logike o tome šta znači “lakše” i “teže”:

“Lakše je plivati u bazenu, jer je manji”.

“U bazenu se voda brže zagreje, pa ti nije hladno kao u moru”.

“Bazen nema talase”.

“U moru se lakše pliva jer je na početku voda plitka, a zatim sve dublja”.

“More je veće i ima više prostora za plivanje”.

“U moru, jer je more slano”. Međutim, na pitanje, zašto je tako, odgovor je bio: “Mama mi je tako rekla” (a mami treba verovati).

Da bi otklonili nedoumice, uradili smo jedan zanimljiv eksperiment.

Potreban materijal:

– veća i manja čaša

– voda, so

– duži drveni štapići

– plastelin

– kašičica

– marker

Prvo je trebalo napraviti jednu kuglicu od plastelina na koju smo zakačili štapić. Stavili smo ga u vodu (bez soli) i plastelin je odmah potonuo.

Rastvorili smo samo jednu kašičicu soli u vodi. Drveni štapić sa plastelinom ponovo smo stavili u čašu, ali ovoga puta, kuglica nije potonula do dna.

Posle toga sipali smo punu, manju čašu soli u vodu. Ta količina soli teže se rastvarala pa smo morali čekati duže. Mešali smo je kašičicom, ali se na kraju isplatilo. So se može mešati i štapićem ako žurite (kao na slici) 🙂

Kada se konačno so rastvorila, na veliko iznenadjenje svih, kuglica plastelina je, čim bi je stavili u vodu, odmah iskakala na površinu kao da je od stiropora.

Morska voda je gušća od slatke zbog rastvorenih soli u njoj.

Ako zamislimo da je svako od nas jedna kuglica u moru plavom, lako dolazimo do zaključka da i mi lakše plivamo u slanoj vodi.

O gustini više – kada naučimo šta su masa i zapremina. 🙂

Duvan se puši u cigaretama, cigarama i lulama. Istraživanja pokazuju da bolesti povezane sa duvanom svakog dana usmrte blizu 13.500 ljudi širom sveta. Predviđa se da će do 2020. godine bolesti povezane sa duvanom globalno posmatrano prouzrokovati 12% svih smrtnih slučajeva.

Duvanski dim sadrži brojne štetne supstance. Najštetnije supstance su katran, nikotin i ugljen-monoksid.

 

Pitanje br. 1

Duvanski dim se udiše u pluća. Katran iz dima taloži se u plućima i to sprečava pluća da pravilno rade.

Koja od sledećih je funkcija pluća?

A. Da pumpaju kiseonikom obogaćenu krv u sve delove tvog tela.

B. Da prenesu deo kiseonika koji udišeš iz vazduha u tvoju krv.

C. Da pročiste tvoju krv tako što smanjuju sadržaj ugljen-dioksida na nulu.

D. Da pretvore molekule ugljen-dioksida u molekule kiseonika.

Tačan odgovor:   B. Da prenesu deo kiseonika koji udišeš iz vazduha u tvoju krv.

 

Pitanje br. 2

Pušenje povećava rizik od dobijanja raka pluća i nekih drugih bolesti.

Da li se rizik od dobijanja sledećih bolesti povećava pušenjem? Zaokruži „Da“ ili „Ne“ za svaki od navedenih slučajeva.

Bronhitis Da / Ne

HIV/SIDA Da / Ne

Male boginje Da / Ne

Tačni odgovori: Sva tri tačna: Da, Ne, Ne, ovim redosljedom.

 

Pitanje br. 3

Pojedini ljudi koriste nikotinske flastere kako bi im pomogli da ostave pušenje. Flasteri se stavljaju na kožu i oslobađaju nikotin u krv. To pomaže da se umanji želja i simptomi povlaćenja kada ljudi prestanu sa pušenjem.

Da bi se proučila delotvornost nikotinskih flastera nasumice je izabrana grupa od 100 pušača koji žele da ostave pušenje. Grupa će se proučavati šest meseci. Delotvornost nikotinskih flastera će se meriti utvrđivanjem koliko ljudi u grupi nije ponovo počelo da puši do kraja ispitivanja.

Koji je od sledećih najbolji pristup eksperimentu?

A.   Svi ljudi u grupi nose flastere.

B.  Svi nose flastere, osim jedne osobe koja pokušava da ostavi pušenje bez njih.

C.   Ljudi biraju da li će ili ne koristiti flastere da im pomognu da ostave pušenje.

D.   Polovina ih je nasumice izabrana da koristi flastere, a druga polovina ih ne koristi.

Tačan odgovor: D. Polovina ih je nasumice izabrana da koristi flastere, a druga polovina ih ne koristi.

 

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

 

Bakterije koje žive u našim ustima izazivaju zubni karijes (propadanje zuba). Karijes je problem još od 18. veka kada je šećer postao dostupan zahvaljujući industriji šećerne trske koja se razvijala.

Danas znamo sve o karijesu. Na primer:

•   Bakterije koje izazivaju karijes hrane se šećerom.

•   Šećer se pretvara u kiselinu.

•   Kiselina nanosi štetu površini zuba.

•   Pranje zuba pomaže u sprečavanju karijesa.

 

Pitanje br. 1

Koja je uloga bakterija u zubnom karijesu?

A.   Bakterije proizvode gleđ.

B.   Bakterije proizvode šećer.

C.   Bakterije proizvode minerale.

D.  Bakterije proizvode kiselinu.

Tačan odgovor: D. Bakterije proizvode kiselinu.

 

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

 

Donja slika pokazuje kako se voda kojom se snabdevaju kuće u gradovima pretvara u vodu pogodnu za piće.

Pitanje br. 1

Važno je imati izvor dobre vode za piće. Voda koju nalazimo ispod zemlje naziva se podzemna voda.

Navedi jedan razlog zašto u podzemnoj vodi ima manje bakterija i zagađenja česticama nego u vodi sa površinskih izvora, kao što su jezera i reke.

Tačni odgovori:

Odgovori koji ukazuju da se podzemne vode filtriraju kroz zemlju (npr. Kada prolazi kroz pesak i prašinu voda se čisti. Prirodno se filtrira. Zato što kada voda prolazi kroz zemlju kamenje i pesak je procede).

Odgovori koji ukazuju da su podzemne vode zatvorene sa svih strana i stoga zaštićene od mogućeg zagađenja; ILI da se površinske vode lakše zagađuju (npr. Podzemne vode se nalaze u zemlji pa ih zagađenje vazduha ne može isprljati. Zato što podzemne vode nisu otvorene, već se nalaze ispod nečeg…).

Drugi tačni odgovori: Podzemne vode su vode sa malo hrane za bakterije tako da tamo neće preživeti. Podzemne vode nisu na suncu.

Odgovori bez bodova: 

Odgovori koji ukazuju na to da su podzemne vode veoma čiste (već data informacija): Zato što su čiste. Zato što u jezerima i rekama ima smeća. [Napomena: ne objašnjava zašto.] Zato što ima manje bakterija.

Odgovori koji jasno ukazuju na proces pročišćavanja dat na slici u uvodnoj informaciji: Zato što podzemne vode prolaze kroz filter i dodaje se hlor. Podzemne vode prolaze kroz filtere koje ih potpuno pročiste.

Drugi odgovori: Zato što stalno teku. Zato što se ne pomera pa se mulj sa dna ne podiže.

 

Pitanje br.2

Pročišćavanje vode se često odvija u nekoliko koraka i obuhvata različite tehnike. Proces pročišćavanja prikazan na slici obuhvata četiri   koraka (numerisani 1–4). Kod drugog koraka voda se sakuplja u bazenu za taloženje.

Na koji način ovaj korak čini vodu čistijom?

A. Bakterije u vodi umiru.

B. Vodi se dodaje kiseonik.

C. Šljunak i pesak tonu na dno.

D. Toksične supstance se razlažu.

Tačan odgovor:   C. Šljunak i pesak tonu na dno.

 

Pitanje br. 3

Kod četvrtog koraka u procesu pročišćavanja, vodi se dodaje hlor. Zašto se vodi dodaje hlor?

……………………………………………………………………………………………….

Tačni odgovori:

Odgovori koji ukazuju na uklanjanje, uništavanje ili razlaganje bakterija (ili mikroba ili virusa ili bacila).

• Da bi se očistila od bakterija.

• Hlor ubija bakterije.

• Da bi se uništile sve alge.

Odgovori bez bodova: Voda postaje manje kisela i neće biti algi.  To je kao fluor. Da bi se voda još malo pročistila i uništile preostale stvari. [Napomena: „Stvari” nije dovoljno konkretno.] Da bi bila čista i pitka.

 

Pitanje br. 4

Pretpostavi da naučnici koji su uključeni u testiranje vode na postrojenju za

vodosnabdevanje otkriju da se u vodi nalaze neke opasne bakterije pošto je proces pročišćavanja završen.

Šta ljudi kod kuće treba da rade sa ovom vodom pre nego što je popiju?

……………………………………………………………………………………………………

Tačni odgovori:

Odgovori koji ukazuju na prokuvavanje vode.

• Da je prokuvaju.

Odgovori koji ukazuju na druge metode pročišćavanja koje je moguće bezbedno primeniti kod kuće.

• Obrade vodu tabletama hlora (npr. puratabs).

• Koriste filter sa mikroporama.

Odgovori bez bodova: Odgovori koji ukazuju na „profesionalne“ metode pročišćenja koje nije moguće bezbedno sprovesti kod kuće ili ih je nepraktično sprovoditi kod kuće. Da je pomešaju sa hlorom u kofi a zatim popiju. …

Drugi odgovori: Da je ponovo pročiste. Da upotrebe filter za kafu. Da kupuju flaširanu vodu dok proces pročišćavanja ne poprave. [Napomena: izbegava postavljeno pitanje.]

 

Pitanje br. 5

Može li upotreba zagađene vode za piće izazvati sledeće zdravstvene probleme? Zaokruži „Da“ ili „Ne“ za svaki od navedenih slučajeva.

Dijabetes Da / Ne

Dijareja Da / Ne

HIV / SIDA

Tačni odgovori: Sva tri tačna: Ne, Da, Ne, ovim redoslijedom.

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

Pročitaj novinski članak i odgovori na pitanja koja slede.

Pitanje br. 1

Sa kojom ovcom je Doli identična?

A  Sa ovcom br. 1.

B  Sa ovcom br. 2. C  Sa ovcom br. 3.

D  Sa Dolinim ocem.

Tačan odgovor: A. Sa ovcom br. 1.

 

Pitanje br. 2

U 13. redu, deo vimena koji je upotrebljen opisuje se kao „veoma mali dio”. Iz teksta

članka možeš shvatiti šta se misli pod „veoma malim delom”. Taj „veoma mali dio” je:

A. ćelija

B. gen

C. jezgro ćelije

D. hromozom

Tačan odgovor: A. ćelija.

 

Pitanje br. 3

U poslednjoj rečenici članka navodi se da su mnoge države već odlučile da zakonom zabrane kloniranje ljudi.

Dva moguća razloga za ovu odluku data su niže. Jesu li ovi razlozi naučni razlozi?

Zaokruži „Da” ili „Ne“ za svaku tvrdnju pojedinačno.

Klonirani ljudi bi mogli biti osetljiviji na određene bolesti nego normalni ljudi. Da/Ne

Ljudi ne treba da preuzimaju ulogu tvorca. Da/Ne

Tačan odgovor: Da, Ne, tim redosljedom.

 

Izvor:  PRIMJERI ZADATAKA PISA TESTIRANJA – PRIRODNE NAUKE

 


maj 2017.
P U S Č P S N
« feb    
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031  

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.