naukica

Archive for 19 januara, 2013

Prelamanje svetlosti može postati uzrok nestvarnim slikama na pesku i na nebu.

Treba napomenuti, na početku, da sve objekte vidimo zato što se od njih odbijaju zraci svetlosti. U normalnim uslovima, ti zraci putuju pravolinijski do naših očiju. Zraci se odbijaju na sve strane, pa tako i uvis, a obično se gube u vasioni.

Međutim, ako iznad predmeta u atmosferi postoji sloj hladnog vazduha, onda će se svetlosni zraci odbiti od tog sloja (pod nekim uglom) i vratiti prema zemlji. Drugim rečima, taj hladniji vazduh deluje kao ogledalo, pa posmatrač vidi samo odraz predmeta koji se, u stvari, nalazi veoma daleko.

Upravo se to dešava u pustinji, gde iznad vrelog peska, u višim slojevima atmosfere postoji hladan vazduh. Od visine na kojoj se on nalazi zavisi ugao prelamanja i udaljenost do koje će se zraci odbiti.

Svetlosni zraci (A) odbijaju se od palmi i dopiru do sloja hladnog vazduha (B). Tu se prelamaju i po liniji (C) padaju na udaljenu tačku (D) gde stvaraju priviđenje.fata1

Neki zraci se međusobno ukrštaju, pa tako nastaje još jedna slika, ali obrnuta. Tada se stiče utisak da se stabla ogledaju u vodi.

Ukoliko je hladan vazduh na velikoj visini iznad oaze, slika se može preneti na veoma veliku udaljenost (i do 500 kilometara).

Za razliku od posmatrača u pustinji, pomorci ponekad ugledaju na nebu odblesak broda koji se u tom času nalazi veoma daleko. Uz površinu vode nalazi se sloj hladnog vazduha, dok je na većoj visini vazduh topliji. Taj vazduh deluje kao ogledalo i odbija sliku broda.

Ovakve pojave karakteristične su za hladna mora. To je proces koji je obrnut od onog u pustinji.

Leti često, kada počnu šumski požari, gledamo kako neustrašivi vatrogasci gase vatru i spašavaju ljudske živote i imovinu. Te scene pomalo liče na filmove, ali na žalost, to nije film. Stvarne su. Gore i nestaju šume, a ljudi se danima i noćima bore sa vatrenom stihijom…

Videli smo i da vatrogasci imaju svoju uniformu koju stalno nose kad su na dužnosti. To je odelo u koje je utkan azbest, materijal koji ih štiti od vatre.

Azbest je jedan od najtajanstvenijih poklona prirode čoveku. Ovo je jedna od pretpostavki kako je nastao.

Voda je noseći u sebi rastvorene minerale i ugljendioksid, prodirala duboko u unutrašnjost zemlje i tokom godina je došlo do hemijskih reakcija između  materija rastvorenih u vodi i materijaja od kojih su sastavljene okolne stene. Tako je došlo do formiranja gusto zbijenih vlakana. Smatra se da u kubnom centimetru azbesta ima oko 10 000 000 kilometara vlakana.New Picture (1)

Azbest se ne raspada dok ne dođe u dodir sa temperaturom od 1500°C. Otporan je na vlagu, a predmeti izrađeni od njega veoma su čvrsti.

Vadi se kao ruda po sistemu „otkidanja blokova“, zatim se drobi da bi se dobila vlakna. Ponekad je potrebno izdrobiti 30 tona azbesta da bi se dobila tona azbestnih vlakana.

Duga vlakna koriste se u tekstilnoj industriji za odela otporna na visoke temperature. Njime se oblažu i  veliki kotlovi koji se koriste za grejanje.

Međutim, veoma je štetan po zdravlje, pa se pri korišćenju stvari koje sadrže azbest moraju poštovati strogo određena uputstva. Udisanje azbestne prašine može izazvati opasne i teške bolesti.

Najveći rudnici azbesta nalaze se u Kanadi, Rusiji, Kini, Italiji i Južnoj Africi.

Slike: 1


januar 2013.
P U S Č P S N
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031  

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.