naukica

Archive for 13 januara, 2013

– U jednoj košnici žive: kraljica, oko 59 000 radnica i par stotina muških trutova (lenjih sve do svadbenog leta, kada neki od njih postaju kraljičini pratioci).

– Pčele, kao helikopter, nadleću cveće. Zatim, pomoću svojih rilica koriste nektar i odzuje, brzinom od 25 km na sat, do košnice. Istovare slatki teret i vraćaju se do izvora.

– Na jednom svom putu, pčela sakupi nektar ali istovremeno na zadnjim nogama nosi polenov prah i radi još jedan važan posao – oprašuje.
Po jednom letu, svaka pčela donese oko 0,03 grama nektara. To nije mnogo, ali zahvaljujući vrednoći i neraskidivoj zajednici, 1 740 pčela sakupi 1,4 kg meda.

pcela– Svaka stota pčela radilica umesto nektara, u svom rezervoaru nosi vodu (25 litara po sezoni i košnici). Vodu koriste za spremanje hrane za mlade koja se sastoji od biljnih semena. To ravno 10 dana rade stare negovateljice, pčele čiji je prvi posao da tri dana brižljivo čiste saće.

– Voda je pčelama potrebna i za regulisanje temperature. Ušprica se u košnicu, a laki treptaji krilaca, kao ventilatori šire prijatnu svežinu. Sve funkcioniše po jednom savršenom redu.

– Pčele su veoma pametne. Već i početnice iz podataka sa svog prvog leta „otkrivaju količine nektara“ i „udaljenost od košnice“ proračunavajući da li se izvor nektara isplati.

– Pčele imaju smisla i za porodicu. „Deca“ su od iste majke, čak iako su im očevi različiti (pošto kraljica ima oko 12 trutova). Zajednički se zalažu za dobrobit svoje zajednice.

– Svaka četvrta pčela u košnici je sakupljačica, a to je i najviši položaj na lestvici poslova, koji upražnjavaju do smrti.

– Ples je jezik pčela. One koje nemaju posla, stoje na ulazu u košnicu i od svojih koleginica putem plesnih koraka saznaju u kom pravcu se mogu pronaći kapljice meda. Ako napolju ima toliko nektara, da pčele sakupljačice ne mogu da ga sakupe, one pozivaju pčele koje se brinu o mladima. Ona koja je izabrana, bude prodrmana šesnaest puta u sekundi. I ona odmah polazi. Važno je da se priključi radu.

– U proseku, 15 mm dugačke pčele, lete do cvetova i do 6 km udaljenosti od košnice.

– Drugi poziv po važnosti su spremačice meda. One čekaju na ulazu u košnicu. Odstranjuju vodu iz nektara, dezinfikuju ga pomoću vodonik-peroksida koji sami naprave i pretvaraju ga u lako rastvorljive šećere. Zatim ga stavljaju u saće napravljeno od pčelinjeg voska.

– Graditeljke su treći poziv po važnosti u zajednici. One neumorno prave šestougaono saće. Ako spremačice meda ne mogu da ostvare svoju normu, one angažuju pčele koje čuvaju mlade. Ovog puta drhtavim plesom.

– Ako su na jabukovom drvetu, one ostaju na njemu. Ukoliko, na primer, drvo kruške oplode leptiri, prinos će biti 45 kg. Ako to učine pčele, tu je čak 156 kilograma.

Životinje imaju običaj da grickaju koru drveta, čak i kada imaju dovoljno hrane. Tako nastaju jasni tragovi na stablu i granju koje možemo videti u šumi.

kora

Jelen skida čitave komade kore sa smrča, jasena i bukve, dok jelen lopatar više voli da gricka direktno sa drveta.  Zec otkida komadiće nežne, još zelene kore, dok divlji kunić glođe sve do mladog drveta, pa se jasno raspoznaju tragovi njegovih gornjih sekutića.

Veverica ljušti koru u obliku spirale, a miš puhać ostavlja na kori male zareze.

Na preseku panja, možemo saznati, ne samo koliko je drvo staro, već i priču o tome kakva su bila vremena dok je ono stajalo uspravno.

god

Široki prstenovi pričaju o godinama sa dosta sunca i kiše, a uzani o onim kada su uslovi za razvoj biljke bili loši. Svetli prsten koji neki nazivaju „rano drvo“ nastao je u proleće i sastoji se od mekog tkiva koje dobro provodi vodu. On prelazi u „kasno drvo“ koje je nastalo u leto i jesen i zbog svojih uzanih pora, čvršće je i tamnije. Posle toga nastupa zimski period mirovanja.

Slika: 1

Oči mnogih životinja (mačaka, pasa, srndaća, srna…) svetle noću ako ih obasjamo farom automobila ili baterijskom lampom.

macka-oci

U njihovim očima postoji jedan sloj koji odbija svetlost, a koji se sastoji od bezbroj, mikroskopski sitnih „guanin“ kristala. Ista materija nalazi se i u ribljoj krljušti kojia ima sjaj ogledala.

Kristali leže iza mrežnjače, pa svojim odbijanjem svetlosti prouzrokuju dvostruko svetlije primanje slike. To je, ujedno, i razlog zašto životinje tako dobro vide u mraku.


januar 2013.
P U S Č P S N
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031  

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.