naukica

Archive for 6 aprila, 2012

  1. Povećati vlažnost vazduha u prostorijama (koliko je to moguće).
  2. Dobro je češće se „prazniti“ dok je iskra mala da se ne oseti. Koristite svaku priliku da dodirnete radijator,  slavinu ili neki drugi metalni predmet.
  3. Umesto da prstom pipate nešto da se razelektrišete, uzmite neki metalni predmet u ruku (npr. ključ ili spajalicu), pa tim pipnite. Tako varnica skače sa metala na metal pa neće biti peckanja.
  4. Nosite što više odeće od pamuka i lana. Ne stvara se elektricitet, a i zdravije je.

  5. Ako u sobi imate tepih, a najčešće je tako, uzmite praznu čistu bocu s raspršivačem, sipajte kašiku omekšivača za veš u pola litre vode i poprskajte tepih i ćebe (trljanje tepiha i ćebeta bilo čime, ne „skida“ elektricitet, već ga još više stvara!)
  6. Kod mašina u kojima se suši veš mogu pomoći specijalne maramice i omekšivači.
  7. Pri ulasku u automobil, najefikasnije je ključem dotaći metalni deo, da se isprazni elektricitet iz tela, a ako više volite, možete kupiti i eliminator statičkog elektriciteta. Slika: Eliminator statičkog elektriciteta
  8. Postoji i posebna narukvica protiv statičkog elektriciteta kojom se prazni elektricitet iz tela kad je povežemo sa uzemljenjem. Slika: Narukvica protiv statičkog elektriciteta
  9. Postoje i specijalne antistatičke cipele i antistatičke podloge.
  10. U našim, amaterskim uslovima i mogućnostima, elementi i uređaji osetljivi na statički elektricitet se mogu zaštititi i uz malo pažnje i mera predostrožnosti:
    – pod prostorije u kojoj se radi sa osetljivim uređajima, ne bi smeo biti prekriven tepihom
    – odeća koju nosi onaj ko radi, trebalo bi da bude pamučna
    – na radnom stolu možemo da postavimo komad gume
    – ruke oprati mlazom hladne vode i obrisati pamučnom krpom neposredno pre rada sa osetljivim elementima i uređajima
    – na kraju, ipak treba dodirnuti nešto „uzemljeno“ da se isprazni eventualno nakupljeni statički elektricitet

Kada hoćemo da istražujemo elektricitet, zanimljivo je trljati balone o kosu, podizati papiriće, pirinčane pahuljice i sl, ali šta ako ne želimo da ga istražujemo, a on „pršti“ na sve strane?

Pecka kad dodirneš kvaku, pecka kad pružiš nekom ruku, pecka kad se oblačiš, kad skidaš jaknu… Hoćeš da se očešljaš, a gde god mrdneš češalj, podižeš i kosu…

Taj elektricitet, ponekad, zna da bude pomalo i „naporan“!

 

 

Kada elektriciteta ima više i zbog čega?

  • Suv vazduh zimi – napolju je hladno, a stanove dodatno grejemo, što dovodi do toga da je vazduh u njima previše suv. U takvim uslovima, sintetički materijali i vuna trenjem stvaraju elektricitet (i prazne ga na nama) više nego inače.
  • Za elektricitet su „idealni“ odevni predmeti od najlona, poliestera, akrila, vune ili svile, ili mešavine sa nekim od tih materijala, kao i tepisi od sintetike i vune.
  • Kada kupujete nove sobne papuče ili cipele, proverite od čega je napravljen đon – od gume ili nekog drugog materijala – nije svejedno!
  • Za korisnike kompjutera najzanimljivija je, ali ne baš korisna,  prisutnost elektriciteta u njihovoj okolini, prilikom rada na računaru. On se jednostavno stvara samim prolaskom struje kroz kablove i žice koji su u blizini. Monitor je najveći proizvođač elektriciteta što se lako može primetiti i po količini pračine koju on na sebe privlači.
  • Pojavljuje se i kod mašina za sušenje veša. I ovde je sintetička odeća, koja se trlja jedna o drugu, izvor elektriciteta.
  • U automobilu, usled trljanja đonova o patosnice (ako nisu gumene) stvara se elektricitet… Sintetika na prostirkama, sintetika na presvlakama i eto „struje“.

april 2012.
P U S Č P S N
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
30  

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.