naukica

Archive for 24 marta, 2012

Žvake su velikom broju ljudi zabavna zanimacija – dok služe svojoj osnovnoj svrsi, to jest, žvakanju. Ima i onih koji vole da žvakama gađaju nekog ili da nekome podmetnu žvaku na koju će ovaj sesti, a ima i onih koji nemaju nameru da bilo šta podmeću, ali ni dovoljno kulture da žvakaću gumu koja im je dosadila bace na za to predviđeno mesto (ako postoji neko ko to ne zna, mislimo na kantu za otpatke), već je bace gde stignu. Onda se, recimo, vama desi nezgoda da sednete na bačenu žvaku, i to još u omiljenim farmerkama, ili se naslonite na mesto na koje je neko zalepio žvaku. E, tu nastaju muke.

Naravno, ne želite tu lepljivu stvar koju je ko zna ko muljao po ustima ni na jednom delu svoje garderobe. Ipak, „mala gadost“ može da se pokaže prilično teškom za uklanjanje. Vi je stružete i stružete, pokušavate da ne ulepite i prste tom ljigavom lepljivom masom (kao i da ne razmišljate ko ju je držao u ustima, bljak!), ali, mada delove uklanjate, delovi i ostaju. Joj, kako je se otarasiti? Ima li neki jednostavan način? Ima!

Za početak, komad garderobe sa žvakom stavite na hladno mesto, najbolje u frižider (da, znamo da farmerke u frižideru zvuče kao šašava ideja). Ostavite neko vreme farmerke u frižideru, dovoljno da se žvaka ohladi i skroz stvrdne. Tada će postati porozna i biće prilično lako ukloniti njen veći deo. Može se desiti da malo ostane, kao i da vam ostane fleka. Tada – pravac kupatilo (ako već niste u njemu), uzmite četku za pranje veša i nakon nešto struganja uspešno ćete ukloniti fleku.

Posle toga ne bi bilo loše da taj komad garderobe i operete – i ponovo ćete moći da uživate u nošenju omiljenih farmerki, majice, ili o čemu li se radilo. Kako i nekome drugome ne biste naneli sličnu neprijatnost, a i zbog kulture, nemojte ni vi žvaku bacati gde stignete, niti je samo ispljunuti, već koristite kantu za otpatke.

Tekst preuzet sa: http://goo.gl/vU8fS

Italijanski umetnik Mauricio Savini već deset godina pravi različite skulpture od žvakaćih guma. Materijal koji, svakako, nije uobičajen u svetu umetnosti, ali se i pored toga, popularnost njegovih skulptura povećava i cene nekih od njih dostižu i 60 000 dolara. Sa druge strane, lako dostupan materijal, koji se lako seče i oblikuje, kao i glina.

Za svaku od svojih skulptura, Mauricio Savini koristi hiljade žvakaćih guma, i to onih koje su dobro sažvakane.

Kako ih sakupi, nije poznato…

Slike preuzete sa: http://goo.gl/uS6PQ

ŽVAKA

Posted on: 24. marta 2012.

Žvakaća guma je omiljen proizvod miliona stanovnika zemlje. Uz to, izbor se iz godine u godinu povećava  – slatke, voćne, kisele ili ljute, sa dodatkom ili bez šećera, raznih oblika, boja i ukusa…Po nekim mišljenima korisna, po drugim – štetna. Iako je danas veoma popularna, žvaka nije proizvod modernog čoveka.

Potreba ljudi da nešto žvaću potiče još od davnina, uglavnom iz istih razloga: da se zavara glad, osveže usta i dah, kao zubna higijena… Poznato je da su još Stari Grci žvakali svojevrsnu žvaku napravljenu od lista mastike. Za „žvake“ su znali i drevne Maje i Indijanci i u te svrhe su uglavnom koristili plodove i listove biljaka.

Prve žvakaće gume pojavile su se 1848. godine i bile su napravljene od soka omorike, ali njihova prodaja nije išla baš najbolje. Kasnije, dodavanjem šećera, žvaka je postala popularnija, a pronalaskom žvakaće gume od koje se prave baloni, postaje pravi hit.

List „Njujork san“ je davne 1890. pisao: „Novotarija se tako proširila da je nemoguće sresti ženu ili muškaraca koji ne žvaću, u pozorištu, u crkvi, u tramvaju, na ulici, i to uprkos tome što je žvakanje, u suštini, vulgaran užitak, naročito u javnosti. Otkriva loše manire, oduzima dostojanstvo“.

Pravi događaj predstavljala je i prva ružičasta žvaka, napravljena 1928. godine dodavanjem roze boje u smesu za pravljenje ovog proizvoda.

Popularnost koju ima vekovima unazad žvakaća guma sačuvala je sve do današnjih dana. Samo u SAD, danas se proizvodi i kupuje više od hiljadu vrsta.

GUMA

Posted on: 24. marta 2012.

Grube gumene lopte, stare više od 900 godina pronađene su u ruševinama gradova Inka i Maja u Južnoj i Severnoj Americi. Fosili biljaka od kojih se proizvodi guma mnogo su stariji – čak 3 000 000 godina.

Stanovnici jugoistočne Azije su davno znali za gumu dobijenu od „soka“ jednog drveta. Koristili su je za prevlačenje korpi i različitih posuda, za izradu buktinja, a kasnije i za pravljenje obuće, bojne štitove i boce. Čak je i Kolumbo bio iznenadjen kada je video domoroce Haitija kako igraju neku igru napravljenu od „gume drveta“.

Guma je nađena u više od 400 raznih puzavica, žbunova i drveta. Međutim, količina gume koja se nalazi u tim biljkama je veoma mala, pa se na primer, vađenje gume iz maslačka i mlečike sigurno ne isplati. Najbolja guma dobija se iz drveta koje je prvi put pronađeno u Brazilu.

Kako se dobija guma?

Biljka koja se najviše koristi za dobijanje gume zove se heveja (Hevea brasiliensis). Na heveji se prave zarezi u kori, iz kojih curi mlečni sok – lateks.  Lepljivi, mlečni sok se sakuplja, a njegovim zgrušavanjem nastaje kaučuk ili prirodna guma. Reč kaučuk potiče od reči „cahuchu“ što znači „drvo koje plače“.

Kaučuk je veoma lepljiv. Procesom vulkanizacije spajaju se kaučuk i sumpor, i dobija se guma. Guma za razliku od kaučuka nije lepljiva, a povećava se i njena čvrstina.

Ona je veoma rastegljiva i izuzetno vodootporna i koristi se za različite proizvode.

Jedan engleski naučnik je tek u 18. veku primetio da kaučuk briše trag olovke, pa se zato i danas, u Engleskoj i Americi kaučuk naziva rubber, što znači „gumica za brisanje“.

Guma se prvo koristila kao elektroizolacioni materijal, a sa razvojem automobilske industrije povećavala se i njena proizvodnja. Prve gume za automobile bile su pune, a tek kasnije su počele da se primenjuju i one koje se i danas koriste tj. gume ispunjene vazduhom.

Video: Postupak dobijanja prirodne gume

 


mart 2012.
P U S Č P S N
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031  

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.